Лигандом контролисани јонски канали
Лигандом контролисани јонски канали (ЛГИЦ) су група трансмембранских јонских канала чије отварање омогућава јонима као што су На+, К+, Ца2+, или Цл- да прођу кроз мембрану у одговору на везивање хемијског гласника (и.е. лиганда),[1] као што је неуротрансмитер.[2]
| Трансмембрански регион неуротрансмитером контролисаног јонског канала | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Лигандом контролисани јонски канали | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | ? | ||||||||
| Пфам | ПФ02932 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР006029 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПДОЦ00209 | ||||||||
| СЦОП | 1цек | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1цек | ||||||||
| ТЦДБ | 1.А.9 | ||||||||
| ОПМ суперфамилија | 14 | ||||||||
| ОПМ протеин | 2бг9 | ||||||||
| |||||||||
Ови протеини се типично састоје од бар два различита домена: трансмембрански домен који обухвата јонску пору, и екстрацелуларни домен који садржи место везивања лиганда (алостерно место везивања). Ова модуларност омогућава приступ 'поделе и подчињавања' при оређивању структуре протеина (потем засебне кристализације домена). Функција таквих рецептора лоцираних у синапсама је претварање хемијског сигнала пресинаптички ослобођених неуротрансмитера директно и веома брзо у постсинаптички електрични сигнал. Многи ЛГИЦ су додатно модулисани путем алостерних лиганда, блокатора канала, јона или мембранског потенцијала. ЛГИЦ се класификују у три суперфамилије које нису еволуционо повезане: рецептори с Цyс-петљом, јонотропни глутаматни рецептори и АТП контролисани канали.
ЛГИЦ могу да буду контролиани путем метаботропних рецептора (који користе секундарне гласнике), напоном контролисане јонске канале (који се отварају и затварају у зависности од мембранског потенцијала), и истезањем активиране јонске канале (који се отварају и затварају у зависности од механичке деформације ћелијске мемебране).[2][3]
Референце уреди
- ^ „лиганд-гатед цханнел ат Дорланд'с Медицал Дицтионарy”.
- ^ а б Пурвес, Дале; Георге Ј. Аугустине; Давид Фитзпатрицк; Wиллиам C. Халл; Антхонy-Самуел ЛаМантиа; Јамес О. МцНамара; Леонард Е. Wхите (2008). Неуросциенце. 4тх ед. Синауер Ассоциатес. стр. 156–7. ИСБН 978-0-87893-697-7.
- ^ Цонноллy ЦН, Wаффорд КА (2004). „Тхе Цyс-лооп суперфамилy оф лиганд-гатед ион цханнелс: тхе импацт оф рецептор струцтуре он фунцтион”. Биоцхем. Соц. Транс. 32 (Пт3): 529—34. ПМИД 15157178. дои:10.1042/БСТ0320529.
Спољашње везе уреди
- Лиганд-Гатед Ион Цханнел датабасе ат Еуропеан Биоинформатицс Институте. Верифиед аваилабилитy Април 11, 2007.
- „Ревисед Рецоммендатионс фор Номенцлатуре оф Лиганд-Гатед Ион Цханнелс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г.