Википедија

Мањински стрес и ментално здравље особа хомосексуалне и бисексуалне оријентације

Мањински стрес и ментално здравље особа хомосексуалне и бисексуалне оријентације према многобројних истраживања један је од узрока који код хомосексуалне и бисексуалне особе изазива двоструко већу шансу да током живота развију неки психички поремећај него хетеросексуалне особе, јер мањински стрес истиче изазове са којима се припадници сексуалних мањина морају свакодневно суочавати — стигму, предрасуде и дискриминацију које стварају стресно окружење у којем ЛГБ особе живе.[1]

Уређивачки пројекат Википедије на српском језику (Вики воли прајд, 2017), само је један од облка едукације и упознавање помагачких струка са ризицима и изазовима са којима се у свакодневном животу морају сусретати особе хомосексуалне и бисексуалне оријентације, у циљу смањења мањинског стреса код ЛГБ особа

На основу досадашњих сазнања може се рећи да ЛГБ особе које су доживјеле насиље и дискриминацију имају лошије ментално здравље, да прикривање мањинског сексуалног идентитета умањује могућност дискриминације и виктимизације, али снижава самопоштовање и квалитет живота док је ниво отворености повећава, те да је укљученост у мањинску заједницу и активизам пут до повећања видљивости и прихваћености ЛГБ особа у неком друштву.

У смислу превенције мањинског стреса који се може јавити у ЛГБ особа важну улогу има едукација и упознавање стручњака и студената помагачких струка са ризицима и изазовима са којима се у свакодневном животу морају сусретати особе хомосексуалне и бисексуалне оријентације, како би им помогли у реализацији њиховог емпатичког разумевања и деловали у правцу смањивања мањинског стреса ЛГБ особа.

Општа разматрања уреди

Мањински стрес

Мањински стрес је одређен облик стреса изазван предрасудама, недостатком социјалне подршке, дискриминацијом, и другим факторима коју доживљавају чланови стигматизираних мањинских група.[1].

Код овог стреса ради се о чињеници да је он повезан с друштвено одређеним подређеним статусом и онемогућеним приступом легитимним друштвеним и економским приликама на основу припадања одређеној друштвеној категорији.

Споменути положај мањина у друштву доводи до веће количине стресних догађаја (нпр дискриминације, узнемиравања, насиља), која даље воде ка смањеном самопоуздању и осјећају несигурности и физиолошком и психолошком искуству стреса. У условима дискриминација, очекивања одбацивања и аутоматска активација стереотипа директно и индиректно (путем претње по лични и социјални идентитет особе) утичу на општр благостање стигматизираних појединаца.[2] Тако су, нпр. негативниуутицаји стигматизацијских стресора потврђени у случају стигме која се заснива на националној и/или расној, припадности, религији, АИДС-у и другим хроничним болестима.[3]

 

Мањински стрес процеси уреди

Друштвени контекст уреди

На друштвеном нивоу, сексуална стигма (као мањински стрес) уграђена је у бројне друштвене структуре преко цивилног и кривичног права, социјалне политике, психологије, психијатрије, медицине, цркве и других друштвених институција. Сексуална стигма се огледа у различитим правним и социјалним третманима од стране институција према сексуалним мањинама, који се најбоље уочавају у овим примерима:

  • дуга историја криминализације истополног сексуалног понашања,
  • недостатак правне заштите од дискриминације ЛГБ особа у запошљавању, здравству и становању,
  • недостатак накнаде за ЛГБ бракове и породице које би подржала формирање њихових породица, (за разлику од обимних бенефиција које постоје за хетеросексуалне брачне парове, па чак понекад и када хетеросексуални парови нису у браку).[4]

Да би разумели утицај мањинског стреса,[4] на ментално здравље сексуалних мањина, мора се прво разумети друштвено—психолошки концепт стигме (стигматизације).[5]

Гофман је (1963) дефинисао стигму као нежељену разлику која треба да дискредитује појединца.[6]

Линк и Фелан (2001),[7] наводе услове (околности) у којима се стигма јавља;

  • када постоје одређене индивидуалне разлике међу поједицима,
  • када су ове разлике повезане непожељним или негативним карактеристикама стереотипије,
  • када се означени појединци разврставају у различите категорије које их одвајају од главног животног тока,
  • када су означени појединци изложени дискриминацији и губитку статуса што доводе до неједнаког приступа социјалној, економској и политичкој моћи.

Та друштвена неједнакост, када су у питању сексуалне мањине, је последица стигме и дискриминације, а не самих разлика између појединаца.[8] Стигма проистиче из интерперсоналне, културне, правне, политичке и друштвене климе у којој живе сексуалне мањине. Стигма која дефинише сексуалне мањине назва се сексуална стигма: „стигма према нехетеросексуалном понашању, идентитету, односима или заједници“.[8] Овај облик стигме делује како на друштвеном нивоу тако и на нивоу појединца, а утицај жигосања као стресора може бити јединствен фактор који карактерише сексуалну мањину као групу.[8][9]

Даље, жигосање хомосексуалаца, кроз историју медицине, је обликовало ставове у ментално здравственим професијама и сродним институцијама према овој популацији.[10][11][12][13][14]

Моралне и верске вредности у Северној Америци и Европи утицале су на иницијалне разлоге за криминализацију, дискриминацију и предрасуде према истополном понашању.[9] „Да би касније у модерном периоду свог развоја, медицинска и ментално здравствена струка додала и нови тип стигматизације и дискриминације, концептуализацију и лечење хомосексуалности као менталне болести или поремећаја.[9][15]“

Искуство дискриминације и насиља уреди

Када је у питању запошљавање, упркос својим квалификацијама, особе хомосексуалне и бисексуалне оријентације о једном броју случајева обавља привремене послове на којима није пријављена, те немају никакво здравствено или пензионо осигурање.

То посебно претсавља проблем за особе које треба да се сакупе средства за операцију, личну егзистенцију (није редак случај да примарна породица прекида сваки контакт са ЛГБ особом након њене одлуке да започне транзицију и редовно контактира са особом истог пола) или узимање хормона до краја живота.

Главни проблем у вези са запошљавањем јесте период када особа започне процес хормонске терапије када се тело драстично промени, а документа још увек гласе на старо име. Проблем се јавља и приликом приликом промене диплома јер средње школе или факултети неће да издају дипломе на ново име, па читава ствар зависи од конкретне установе.

Суочавање са мањинским стресом уреди

Проксимални стресори уреди

Прикривање сексуалне оријентације уреди

Прикривање сексуалне оријентације зависи од_

  • нивоа у коме појединац покушава спречити разоткривање свог хомосексуалног и бисексуалног идентитета;
  • усклађивање понашања и изгледа са хетеросексуалним и родним нормама;
  • прикривање сексуалне оријентације;
  • избегавање разговора о ЛГБ тематици као што су ЛГБ односи, заједница и активизам.[16]

I поред тога што се у литератури прикривање сексуалне оријентације често изједначава са аутовањем или каминг аутом (изразом који углавном користи гај популација за јавно признавање своје сексуалне оријентације) као мером истог али ширег значења,[17] у томе постоје и неке разлике. Према Меидлингеру и Хопеу (2014) аутовање се односи на процес у којему особа разоткрива свој ЛГБ идентитет пред својом породицим, пријатељима и/или другим познаницима. Дакле, прикривање сексуалне оријентације није само одсуство аутовања, већ и усмереност на спречавање аутовања.[18] Међутим, резултати неких новијих истраживања,[19][20] потврђују како се ради о два повезана, али и релативно независна појма. Обе варијабле имају одређени независни допринос у поређењу са другим варијаблама везаним за ментално здравље или мањински идентитет. На пример, прикривање за разлику од аутовања значајно предвиђа неке од аспеката негативног мањинског идентитета.

У том смислу Меидлингер и Хопе (2014) су закључили како је прикривање сексуалне оријентације као појам прикладније користити у контексту модела мањинског стреса јер се показао као релевантнији у предвиђању претпостављених веза између делова модела.[20]

Константна преокупација са скривањем и сталним надгледањем сопственог понашања представља когнитивни терет за особе хомосексуалне и бисексуалне оријентације . Експериментално је доказано да особе које скривају сексуалну оријентацију остварују лошије резултате на когнитивним и физичким задацима.[21] На пример, ЛГБ особа која иде на разговор за посао и покушава сакрити своју сексуалну оријентацију како би повећала шансе да добије посао може парадоксално имати лошије резултате јер је когнитивно била преокупирана прикривањем сексуалне оријентације.

Такође константно прикривање дела идентитета ствара потешкоће у правилној перцепцији самога себе и препознавању сопствених могућности. Дисоцијација сексуалног идентитета од остатка негативно утиче на самопоштовање.[22] Прикривање сексуалне оријентације праћено је осећајима кривице и стида, депресивном и анксиозном симптоматологијом,[23][18] а негативно се одражава и на неуроимулоношке процесе.[24]

Према свему изнетом може се закључити да је прикривање незрели, политички неодговоран облик понашања у коме особе које скривају сексуалну оријентацију губе модалитете и подршку ЛГБ заједнице и осећају се као мање вредни чланови те исте заједнице,[25] а то је опет праћено и осећајем кривице и нижег самопоуздања везаног за ЛГБ идентитет.[19]

Извори уреди

  1. ^ а б Меyер, I. Х. (2003): Прејудице, Социал Стресс, анд Ментал Хеалтх ин Лесбиан, Гаy, анд Бисеxуал Популатионс: Цонцептуал Иссуес анд Ресеарцх Евиденце. Псyцхологицал Буллетин, 129(5), 674-697.
  2. ^ Јесенски и Турк.Мајор, Б., О’Бриен, L. Т. (2005): Тхе Социал Псyцхологy оф Стигма. Аннуал Ревиеw оф Псyцхологy, 56, 393-421.
  3. ^ Меyер, I. Х. (2007): Прејудице анд Дисцриминатион ас Социал Стрессорс. У I. Х. Меyер и M. Е.Нортхридге (Ур.), Тхе Хеалтх оф Сеxуал Миноритиес: Публиц Хеалтх Перспецтивес онЛесбиан, Гаy, Бисеxуал анд Трансгендер Популатионс (пп. 242-267). Неw Yорк, НY:Спрингер
  4. ^ а б Репорт оф тхе Америцан Псyцхологицал Ассоциатион Таск Форце он Аппроприате Тхерапеутиц Респонсес то Сеxуал Ориентатион, Wасхингтон, DC 20002-4242
  5. ^ Херек, Г. M., & Гарнетс, L. D. (2007). Сеxуал ориентатион анд ментал хеалтх. Аннуал Ревиеw оф Цлиницал Псyцхологy, 3, 353-375.
  6. ^ Гоффман, Е. (1963). Стигма: Нотес он тхе манагемент оф споилед идентитy. Енглеwоод Цлиффс, Њ: Прентице-Халл.
  7. ^ Линк, Б. Г., & Пхелан, Ј. C. (2001). Цонцептуализинг стигма. Аннуал Ревиеw оф Социологy, 27, 363-385
  8. ^ а б в Херек, Г. M. (2009). Сеxуал стигма анд сеxуал прејудице ин тхе Унитед Статес: А цонцептуал фрамеwорк. Ин D. А. Хопе (Ед.), Небраска Сyмпосиум он Мотиватион: Вол. 54: Цонтемпорарy перспецтивес он лесбиан, гаy, анд бисеxуал идентитиес (пп.65-111). Неw Yорк: Спрингер.
  9. ^ а б в Катз, Ј. (1995). Гаy Америцан хисторy: Лесбианс анд гаy мен ин тхе Унитед Статес. Неw Yорк: Тхомас Цроwелл.
  10. ^ Дресцхер, Ј. (1998а). Псyцхоаналyтиц тхерапy анд тхе гаy ман. Хиллсдале, Њ: Аналyтиц Пресс.
  11. ^ Мурпхy, Т. Ф. (1997). Гаy сциенце: Тхе етхицс оф сеxуал ориентатион ресеарцх. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс.
  12. ^ Силверстеин, C. (1991). Псyцхологицал анд медицал треатментс оф хомосеxуалитy. Ин Ј. C. Гонсиорек & Ј. D. Wеинрицх (Едс.), Хомосеxуалитy: Ресеарцх имплицатионс фор публиц полицy (пп. 101-114). Неwбурy Парк, ЦА: Саге.
  13. ^ Халдеман, D. C. (1994). Тхе працтице анд етхицс оф сеxуал ориентатион цонверсион тхерапy. Јоурнал оф Цонсултинг анд Цлиницал Псyцхологy, 62, 221-227.
  14. ^ ЛеВаy, С. (1996). Qуеер сциенце: Тхе усе анд абусе оф ресеарцх ин хомосеxуалитy. Цамбридге: Массацхусеттс Институте Тецхнологy Пресс.
  15. ^ Броwн, L. С. (1996). Етхицал цонцернс wитх сеxуал миноритy патиентс. Ин Р. П. Цабај & Т. С. Стеин (Едс), Теxтбоок оф хомосеxуалитy анд ментал хеалтх (пп. 887-916). Wасхингтон, DC: Америцан Псyцхиатриц Пресс.
  16. ^ Југовић, I., Пикић, А. и Бокан, Н. (2006). Лесбианс, Гаyс анд Бисеxуалс ин Цроатиа: Хоw тхе Стигма Схапес Ливес? У: Р. Кухар и Ј. Такацс (Ур.), Беyонд тхе Пинк Цуртаин: Еверyдаy Лифе оф ЛГБТ пеопле ин Еастерн Еуропе (стр. 345-383). Љубљана: Пеаце Институте.
  17. ^ Хоy-Еллис, C. П. (2016). Цонцеалинг Цонцеалмент: Тхе Медиатинг Роле оф Интернализед Хетеросеxисм ин Псyцхологицал Дистресс Амонг Лесбиан, Гаy, анд Бисеxуал Олдер Адултс. Јоурнал оф хомосеxуалитy, 63(4), 487-506.
  18. ^ а б Сцхримсхаw, Е. W., Сиегел, К., Доwнинг Јр, M. Ј. и Парсонс, Ј. Т. (2013). Дисцлосуре анд цонцеалмент оф сеxуал ориентатион анд тхе ментал хеалтх оф нон-гаyидентифиед, бехавиораллy бисеxуал мен. Јоурнал оф цонсултинг анд цлиницал псyцхологy, 81(1), 141-153.
  19. ^ а б Јацксон, С. D., и Мохр, Ј. Ј. (2015). Цонцептуализинг тхе Цлосет: Дифферентиатинг Стигма Цонцеалмент анд Нондисцлосуре Процессес. Псyцхологy оф Сеxуал Ориентатион анд Гендер Диверситy, 3(1), 80-92.
  20. ^ а б Меидлингер, П. C. и Хопе, D. А. (2014). Дифферентиатинг дисцлосуре анд цонцеалмент ин меасуремент оф оутнесс фор сеxуал миноритиес: Тхе Небраска Оутнесс Сцале. Псyцхологy оф Сеxуал Ориентатион анд Гендер Диверситy,1(4), 489-497.
  21. ^ Сyлва, D., Риегер, Г., Линсенмеиер, Ј. А. и Баилеy, Ј. M. (2010). Цонцеалмент оф сеxуал ориентатион. Арцхивес оф сеxуал бехавиор, 39(1), 141-152.
  22. ^ Дресцхер, Ј. (2004). Тхе цлосет: псyцхологицал иссуес оф беинг ин анд цоминг оут. Псyцхиатриц Тимес, 21(12).
  23. ^ Пацханкис, Ј. Е. (2007). Тхе Псyцхологицал Имплицатионс оф Цонцеалинг а Стигма: А Цогнитиве-Аффецтиве-Бехавиорал Модел. Псyцхологицал Буллетин, 133(2), 328-345.
  24. ^ Јустер, Р. П., Смитх, Н. Г., Оуеллет, É., Синди, С. и Лупиен, С. Ј. (2013). Сеxуал ориентатион анд дисцлосуре ин релатион то псyцхиатриц сyмптомс, диурнал цортисол, анд аллостатиц лоад. Псyцхосоматиц Медицине, 75(2), 103-116.
  25. ^ Адамс, Т. Е. (2010). Парадоxес оф Сеxуалитy, Гаy Идентитy, анд тхе Цлосет. Сyмболиц Интерацтион, 33(2), 234–256.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Manjinski_stres_i_mentalno_zdravlje_osoba_homoseksualne_i_biseksualne_orijentacije&oldid=27448040”