Маргарета од Данске, краљица Шкотске
Маргарета од Данске, краљица Шкотске (23. јун 1456 – 14. јул 1486) је била краљица Шкотске и супруга краља Џејмса III од Шкотске. Њен отац је био Кристијан I Дански, краљ Данске.
| Маргарета од Данске | |
|---|---|
_by_Hugo_van_der_Goes.jpg) Портрет сликара Хуга ван дер Хуса | |
| Датум рођења | 23. јун 1456. |
| Место рођења | Данска |
| Датум смрти | 14. јул 1486. (30 год.) |
| Место смрти | Стирлинг замак, Стирлингшајер Шкотска |
| Гроб | Камбускенет опатија |
| Отац | Кристијан I Дански |
| Мајка | Доротеја Брандербуршка |
| Супружник | Џејмс III од Шкотске |
| Потомство | Џејмс IV од Шкотске, Џејмс Стјуарт, Џон Стјуарт |
Биографија уреди
Маргарета је рођена у Данској од родитеља краља Кристијана I и краљице Доротеје од Данске, Норвешке и Шведске. О Маргаретином васпитању се не зна много. Кад је имала четири године, разговарало се о њеном браку са шкотским принцом Џејмсом.[1] Године 1468. Маргарет је верена са Џејмсом из Шкотске као средство за заустављање заваде у вези са дугом који је Шкотска дуговала Данској због опорезивања Хебрида и острва Ман. Брак је уговорен по препоруци француског краља Шарла VII. У јулу 1469. у доби од 13 година удала се за Џејмса III у Холируд опатији. Након њиховог венчања опроштен је сав шкотски дуг.
Краљица Маргарета имала је највећи мираз дозвољен шкотским законом у свом брачном уговору. Занимала ју је одећа и накит, а позната је по томе што је увек била одевена по последњој моди тог времена.[2] Након рођења сина Џејмса, 1473. године отишла је на ходочашће у Виторн. [3]Постала је популарна краљица у Шкотској и описана је као лепа, нежна и разумна.[4] Много година касније историчари су је назвали далеко квалификованијом за владавину од супружника.
Веза између Маргарет и Џејмса III није описана као срећна. Наводно јој супруг није био баш драг и имала је с њим однос само ради продужења династије, иако је поштовала његов положај монарха.[2] Један од разлога за њихово отуђење била је чињеница да је Џејмс фаворизирао њиховог другог сина у односу на њиховог најстаријег. Џејмс је 1476. године одлучио да жели грофство Роса за свог другог сина и оптужио Џона Макдоналда, грофа, за издају. Макдоналду је тада суђено пред Парламентом, али на Маргаретин захтев дозвољено му је да остане као члан Парламента.[2] Током кризе 1482. године, када је Џејмс III лишен моћи неколико месеци од свог брата, говорило се да је Маргарета показала веће интересовање за добробит своје деце од супружника, што је довело до трајног отуђења. Политички, радила је на враћању свог супружника у његове моћи као монарх током овог инцидента. После кризе 1482. године, пар је живео одвојено: Џејмс III је живео у Единбургу, док је краљица Маргарета више волела да живи у Стирлингу са својом децом.
Смрт уреди
Маргарета је умрла у замку Стирлинг 14. јула 1486. након што се разболела, и сахрањена је у опатији Камбускенет. Њен супруг, Џејмс III, покопан је с њом након његове смрти 1488. године. Опатија је углавном срушена, осим звоника који и данас стоји. Гроб је затворен и рестауриран 1865. године о трошку Маргаретиног потомка, краљице Викторије.
Прича коју је испричао њен син тврди да је Маргарету убио отров који јој је дао Џон Ремзи, Први Лорд Лордвел, вођа једне од политичких фракција. Међутим, како је краљевска породица фаворизовала Ремзијеве и након краљичине смрти, то се сматра сумњивим и можда је представљало клевету, иако је било неких сазнања о отровима.[4]
Наводно је Џејмс III оплакивао њену смрт и послао молбу папи где је тражио да је прогласе светицом.
Референце уреди
- ^ Абернетхy, Сусан (4. 12. 2012). „Маргарет оф Денмарк, Qуеен оф Сцотс”. Тхе Фрееланце Хисторy Wритер (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2021.
- ^ а б в Тхе биограпхицал дицтионарy оф Сцоттисх wомен : фром тхе еарлиест тимес то 2004. Единбургх: Единбургх Университy Пресс. 2006. ИСБН 978-0748617135.
- ^ Тхомас Дицксон, Аццоунтс оф тхе Треасурер, вол. 1 (Единбургх, 1877), п. 14.
- ^ а б Брицка, Царл Фредерик. „121 (Данск биографиск Леxикон / XI. Бинд. Маар - Мüллнер)”. рунеберг.орг (на језику: дански). Приступљено 19. 3. 2021.