Марија Макарович
Марија Макарович (рођена Јагодиц; Љубљана, 15. август 1930) словеначки је етнолог.[1][2]
| Марија Макарович | |
|---|---|
 Марија Макарович, 1963. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1930. |
| Место рођења | Љубљана, Југославија |
| Занимање | етнолог |
Биографија
уредиМакарович је рођена у Љубљани 1930. као треће дијете оца Антона и мајке Розалије. Основну школу и класичну гимназију похађала је у Љубљани. Године 1949. уписала је студије шумарства, али је одмах прешла на Филозофски факултет, на одсјек за етнологију. Свирала је и виолину те је уз нижу музичку школу завршила двије године средње музичке школе у Љубљани.
За вријеме Другог свјетског рата судјеловала је у Ослободилачком фронту, а 1944. године, након што су браћа Антон и Ладислав заточени и одведени у Дацхау, грубо ју је испитивала тадашња љубљанска полиција. Након дипломе на Универзитету у Љубљани 1953. радила је као кустосица у Словенском етнографском музеју. од 1953. до 1989. Од 1993. до 1997. водила је Словенски етнографски институт Урбан Јарник у Клагенфурту. Године 2001. била је један од суоснивача Центра за биографска истраживања у Љубљани заједно с Мојцом Рамшак.
Године 1979. добила је Левстикову награду за своју књигу "Кмечка абецеда и Кмечко господарство" на словенскем језику. 2014. године добитница је награде Деклица с пишчалко, коју додјељује Кочевска општина за професионализам у подручју умјетности, културе и друштвених наука.
Живи у Љубљани и удата је за етнолога Горазда Макаровича.
Одабрана дјела
уреди- Народописна подоба Менгша ин околице COBISS.SR 713526 (Менгеш: Свет за просвето ин културо, Менгеш, 1958)
- Људске везенине на Словенскем COBISS.SR 6794757 (Централни завод за напредек господињства: Етнографски музеј, Љубљана, 1970)
- Словенска људска ноша COBISS.SR 18340609 (Централни завод за напредек господињства: Словенски етнографски музеј, Менгеш, 1971)
- Костањевица ин околица: народописни орис COBISS.SR 9434881 (Двајсети Долењски културни фестивал, Костањевица на Крки, 1975)
- Костањевица на Крки з околицо некоч ин данес COBISS.SR 1030709 (Радио-телевизија - Уредништво изображевалних оддај, Љубљана, 1971)
- Кмечко господарство на Словенскем: [начини, ородја ин направе] COBISS.SR 11143681 (Младинска књига, Љубљана, 1978)
- Медсебојна помоч на васи на Словенскем COBISS.SR 4388353 (Љубљана, Мута, Горење, 1979)
- Стројна ин Стројанци: народописна подоба корошке хрибовске васи COBISS.SR 7259904 (Младинска књига, Љубљана, 1982)
- Предград ин Предграјци: Народописна подоба белокрањске васи COBISS.SR 1109789 (Културна скупност Кочевје, 1983)
- Словенске људске везенине COBISS.SR 8706561 (Словенски етнографски музеј, Љубљана, 1986)
- Тако смо живели: живљењеписи корошких Словенцев 1, 2 COBISS.SR 37115136 (Кршчанска културна звеза, Целовец, Целовец, Дунај 1993/94)
- Кмет COBISS.SR 67570176 (Сцептер, Вузеница, 1997)
- Облачилна култура кмечкега пребивалства на Толминскем COBISS.SR 99489280 (Обчина Толмин, 1999)
- Корте ин Корчани COBISS.SR 221449216 (Самозал. Скупности пребивалцев, Корте, 2005)
- Реснице посамезников: по живљењских приповедих кочеварјев староселцев ин Словенцев с Кочевскега COBISS.SR 242130688 (Друштво Кочеварјев староселцев, Долењске Топлице, 2008)
- Копривник ин његови људје: в обдобју Кочеварјев од лета 1456 до преселитве децембра 1941 ин Словенцев од прелома 19. столетја до данес COBISS.SR 254162432 (Макс Виктор, Друштво Кочеварјев староселцев, Љубљана, 2010)
- Бабно Поље ин његови људје в метежу друге световне војне COBISS.SR 273476096 (Културно друштво Нотрањска, Церкница, 2014)
Референце
уреди- ^ „Признања склада за лето 2005.”. јскд.си (на језику: словеначки). Јавни склад Републике Словеније за културне дејавности. 2005. Приступљено 8. 2. 2023.
- ^ Рамшак, Мојца (2005). „ЦАРПЕ ДИЕМ – ЗАГРАБИ ДАН, О живљењу ин етнолошкем опусу др. Марије Макарович” (ПДФ). етно-музеј.си (на језику: словеначки). Приступљено 11. 3. 2023.
