Марин Барлети
Марин Барлети (лат. Marinus Barletius, итал. Marino Barlezio) (око 1450, Скадар — 1512. или 1513) хуманиста, историчар и католички свештеник, монах, албанског порекла.
Marin Barleti | |
|---|---|
| Датум рођења | 1450. |
| Место рођења | Скадар |
| Датум смрти | 1510. |
| Место смрти | Рим |
Његово најпознатије дело је биографија Скендербега, Historia de vita et gestis Scanderbegi Epirotarum principis (Прича о животу и делима Скендербега, кнеза Епира), за које су бројни аутори утврдили да поседује бројне грешке којима се фаворизује личност Скендербега[1] као што је на пример Барлетијева тврдња да је султан умро због болести под зидинама Кроје[2]
Иван Јастребов је писао о Скендербегу, па је спомињао и Барлетија. О њему је записао да у историји о Скендербегу сакупио и много басни. По Гибону, Барлеције га је учинио пре позоришним јунаком него стварним. Тај животопис Скендербега од Барлеција је објављен 1573. године, а Скендербег је умро 1468, тј. 105 година након његове смрти. Барлеције је 1478. из Скадра побегао у Венецију и тамо је написао тај животопис. Издавач је много тога прерадио и приписао је Барлецију и оно што њему није падало ни на памет да измисли. У књизи су нетачне и године рођења и смрти Скендербега. Он није био таоц султана Мурата. Лаж је по Јастребову и сновиђење Скендербегове мајке Војисаве, када је била трудна. Сањала је да је родила змаја, чија су крила прекрила читав Епир, а глава упирала у зидине Цариграда. Та песма се певала како у Далмацији тако и у Призрену и другде у Старој Србији. Дела Скендербега по Барлецију су равна натприродним бићима или подвизима Александра Македонског (по којем носи име Скендербег — Александар бег) и Цезара.[3]
Референце уреди
- ^ сее алсо Цхалцондyлес, л вии. п. 185, л. виии. п. 229
- ^ Едwард Гиббон, 1788, [[History of the Decline and Fall of the Roman Empire]], Volume 6, Scanderbeg section
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 481. - 486. Београд: Службени гласник.
