Медицинска информатика

Медицинска информатика или здравствена информатика је наука која изучава законитости стварања, преноса, обраде и коришћења информација, података и знања у циљу решавања медицинских проблема.[1] Медицинска информатика, какву је данас знамо, појавила се када је рачунарска технологија постала довољно софистицирана да управља великом количином података. Мада је било и ранијих експеримената у области стоматологије, тек од 1960-их година медицинска информатика је стандардизована и прихваћена као базична медицинска наука, која се по аналогији са другим базичним наукама, препознаје по коришћењу претходних искустава и резултата у циљу структурисања и кодовања објективних и субјективних медицинских налаза, чиме их чини погодним за анализу, интеграцију и даљу употребу.[2]

Медиицинска информатика
Класификација и спољашњи ресурси

По својој суштини медицинска информатика је и експериментална наука, јер се карактерише низом постављених питања због којих се осмишљавају и дизајнирају експерименти, изводе анализе, а добијени резултати се користе за постављање нових питања и нових експеримената. При том, базична истраживања у медицинској информатици, превасходно, имају за циљ трагање за новим знањем, а примењена у пракси, за коришћење ових знања у практичне сврхе.[3]

Медицинска информатика је и медицинска технологија (скуп правила, поступака и опреме који се користе у медицинском раду) — јер учествује у процесу формалног медицинског одлучивања, било да се ради о процесу постављања дијагнозе, избору лечења, руковођењу терапијом, праћењу болесника или превенцији болести.[4]

У свом раду медицинска информатика користи наука о рачунарима или науку о принципима на којима се заснивају рачунари, усмерено ка архитектури и дизајнирању рачунара, програмским језицима и софтверу, алгоритмима, кодовању, било да се ради о развоју хардвера, софтвера или теоријских концепата и резултата. За потребе медицинске информатике развијен је и посебан програмски језик МУМПС (енгл. Massachusetts General Hospital Utility MultiProgramming System), са широком и дуготрајном применом у медицини и специјализованим медицинским терминалима.[5][6]

Порекло имена уреди

У литератури се помиње да је назив научна информатика настао 1962. године на предлог Пхилиппе Дреyфус-а, директор Центра за електронско рачунање француске компјутерске компаније Булл. Наиме он је спајањем термина „информација” и „аутоматика” (од француских речи информатион аутоматиqе) сковао назив ове нове научне област. израз се углавном примењивао у Европи.[7]

У Сједињеним Америчким Државама термин се користи од 1974. године, мада су чешће у употреби називи „цомпутер сциенце” када се говори о примени електронских рачунара за решавање нумеричких проблема, и „информатион сциенце” када се говори о коришћењу информација у оквиру библиотечких, документацијских и других информационих система.[8]

Синоними

Отуд су називи, са истим значењем — „медицинска информатика”, „здравствена информатика”, „биомедицинска информатика”, „клиничка информатика”, као синоними и компромиси између више повезаних садржаја, настали из израза „научна информатика” — коме је придодата област, у овом случају медицина (или њена област) у којој је она нашла примену.

Значај уреди

Будући да је знање битан фактор у решавању свакодневних и бројних медицинских проблема, може се закључити да се значај медицинске информатике огледа у томе што се она бави поступцима за баратање медицинским подацима, информацијама и знањем у циљу решавања медицинских проблема и одлучивања (управљања) у здравству. Као интердисциплинарна област она је медицинска струка која истовремено служи медицини као науци и здравству као делатности.

Значи значај медицинске информатике, као развијене методе, огледа се у томе што се уз њену помоћ може:

  • ефикасније, поузданије и економичније баратати медицинским подацима, информацијама и знањем,
  • лакше и прецизније истраживату у биомедицинским наукама,
  • путем рачунарских мрежа и интернета све се то може учинити доступно широком кругу корисника и давалаца медицинских услуга,
  • ефикасније и економичнније радити и одлучивати (управљати) у здравству као делатности.

Због тога су информационе технологије, у које спадају рачунари и телекомуникацијска технологија, важно средство медицинске информатике, без којих она, у садашњем облику, неби могла да опстане.

Историја уреди

На почетку седамдесетих година 20. века када је у Европи почела да се све више развија рачунарска технологија која, почела је њена примена у медицини и здравственој заштити, која се потом проширила у клиничкој медицини, како у подручу дијагностике, тако и за терапијске потребе. Топрати и развој здравствених информационих системи, посебно значајних за болничке потребе, а рачунари су омогућили извођеање и опсежних популационих истраживања, као и документовање медицинске литературе. Да би нешто касније у Великој Британији Краљевска комисија за медицинску едукацију 1968. поднела предлог да се теме везане уз ту нову технологију уведу и у медицинску наставу.[7]

У Паризу је 1959. одржан први Светски компјутерски конгрес, након кога је УНЕСЦО 1960. основао Међународну федерацију за обраду информација (енгл. International Federation for Information Processing, IFIP) У Француској су затим 1962. оснивали „Друштво за аутоматску обраду информација” (фран. Социéтé д’Информатиqуе Апплиqуéе). Потом је Француска академија (фран. Л’Ацадéмие франçаисе) 1967. године објавила је дефиницију информатике као“науке о одговарајућој обради података, уз помоћ аутоматских уређаја, као подршку стицању знања у подручју науке, економије и друштва”.[7]

За дефинисање спектра проблема којима се бави медицинска информатика значајна су разматрања Франçоиса Грéмyја, изнета у предговору његовог приручника „Медицинска информатика” (франц. Информатиqуе мéдицале) објављеном 1987. Године. У њему је он изнео закључак „да су технички аспекти информатике, колико год били фасцинантни, секундарни у односу на интелектуални изазов што га она ставља пред медицину”, и надаље закључио, „да тај изазов долази и од других наука: биостатистике, епидемиологије, теорије одлучивања, анализе система, лингвистике. Тако је и Грéмy дошао до закључка да је медицинска информатика интердисциплинарна струка, коју заједно са наведеним наукама, треба објединити са информацијским нукама”.[9]

Примена и коришћење резултата информатике у биомедицинским наукама, медицинској пракси, и/или пружању здравствене заштите, почела је скоро паралелно са настајањем одређених система, нпр. Холеритове (Херман Холлерит, 1890) бушене картице као информационе технологије примењљиве у епидемиолошким и јавноздравственим истраживањима крајем 20. и с почетка 21. века.

Основни појмови уреди

Медицина је по својој суштини научна област са великом продукцијом података који се свакодневно генеришу у болницама, домовима здравља, лабораторијама, администрацији, али се још увек широм света претежно ручно обрађују. При том се, само за њихово разврставање, троши значајно време, људствао и новчана средства, а могућност њиховог претраживања је врло уска и ограничена. У томе треба гледати не само специфичност примене информатике у медицини већ и значај резултата у овој области, који су условили дефинисање нове дисциплине - медицинске информатике, са свим њеним садржајима, који ће бити наведени у овом одељку.

Информација уреди

Информација представља основно обележје инфромацијског доба, информацијске науке, технологије и друштва. Она има мноштва значења која поседује, у овом делу обрађен је онај аспект информације који је повезује с концептом скупови порука, података и знања који су потребни за решавање медицинског проблема. Будући да се податак и информација неретко користе као синоними, важно је направити дистинкцију између њих. Наиме, дефиниција информације гласи да су то подаци стављени у значењски контекст, док је податак изван контекста. Другим речима, податак је бескористан све док не преноси неку информацију.

Информације се могу стварати, преносити, складиштити, проналазити, примати, копирати обрађивати, уништавати. Свака информација сагледава се с обзиром на:

Сложеност информација у здравству

Здравствена заштита је можда јединствени пример односа медицинских података и врло различитих нивоа сложености информација.
Тако, рецимо, магнетна резонанција користи промене на нивоу језгра атома, хематологија је окренута крвним ћелијама, микробиологија ка бактеријама и другим организмима, радиологија деловима тела, општа медицина пацијенту у целини, а епидемиологија изабраним групама људи.[10]

  • циљ њеног стварања;
  • утицај који врши на примаоца;
  • област из које потиче;
  • структуру и значај;
  • медијум;
  • количину;
  • резолуцију и
  • прецизност.[11]

Специфичност медицинских информација према информацијама битним за друге области потиче из:

  • Још увек нерешених проблема медицинске терминологије.
  • Процеса високог нивоа који се дешавају у сложеним објектима (нпр људском организму).
  • Чињенице да здравствена заштита покрива широку област у којој се сустичу утицаји и резултати многих наука и дисциплина, сваке са својим карактеристичним процесима и знањима, посебном терминологијом и парадигмама.[12]

Знање уреди

Знање је све оно што је познато. Као и код сличних појмова, као што су истина, вера и мудрост, нема егзактне дефиниције знања, око које би се сложили сви научници, али постоји велики број теорија, као и дебата, око природе знања. Стицање знања укључује комплексне когнитивне процесе: перцепцију, учење, комуникацију, асоцијацију и резоновање. Термин знање се, такође, користи да се изрази сигурно разумевање субјекта, са могућности да се њиме (знањем) послужимо у одређене сврхе.

Знање је познавање, свесност или разумевање неког или нечега, као што су чињенице, информације, описи, или умећа, који су стечени кроз искуство или образовање путем перцепције, откривања или учења.

Знање укључује односе, чињенице, претпоставке, хеуристике (скуп процедуралних упутстава, некомплетних метода и поједностављених стратегија понашања, које су засноване на искуству и могућности “сналажења” у недовољно истраженим областима). и модел (апстрактан приказ односа логичких, аналитичких и емпиријских компоненти система) изведене из формалних или неформалних анализа (или интерпретација) података.[13]

Колекција ускладиштених чињеница, хеуристика (скуп процедуралних упутстава, некомплетних метода и поједностављених стратегија понашања, које су засноване на искуству и могућности “сналажења” у недовољно истраженим областима), и модела (апстрактан приказ односа логичких, аналитичких и емпиријских компоненти система), који се користе при решавању проблема је база знања, која се најчешће јавља у контексту експертних система или рачунарских програма који користи знања стручњака - специјалиста (експерата), у одређеној области и који може да примени то знање у циљу успешног решавања из те области на начин који би се сматрао интелигентним када би те исте проблеме решавао човек. У експертним системима се база знања може изражавати кроз правила и искуства стручњака (експерата) у датој области.[13][14]

Ако знања имају одговарајућу структуру (укључујући семантичке везе између јединица знања), компјутер може бити у стању да примени то знање као помоћ у индивидуалном решавању проблема. На овим принципима засновани су бројни системи за подршку одлучивању у медициникоји су засновани на базама знања.

Формирање база знања или њихово коришћење, претпоставља, пре свега, одговор на питање шта је у датом тренутку знање - медицинско знање, а затим, његово сакупљање и кодовање (форматирање или кодификацију знања, за које се користи рачун предиката, семантичкемреже или фрејмови) Комплексност кодовања знања потребног системима за подршку медицинском одлучивању, његово ажурирање и интегритет, изазов је за себе.[13]

Садашња истраживања у кодификацији знања препознају релативно успешан рад са експлицитним знањима, док се са имплицитним знањима од недавно експериментише помоћу неуронских мрежа (системи за процесовање информација, мрежа аутономних, једноставних процесних јединица или ћелија (неурона), који су повезани усмереним везама, обележеним тежинским коефицијентима).[13]

Одлучивање уреди

Разликујемо интуитивни процес одлучивање (доношење одлука на основу осјећаја, искуства или интуиције) и рационални процес одлучивања (на основу стварних чињеница и знања - информација).

Елементи процеса одлучивања:

  1. модел - квалитатитвни или квантитативни опис проблема
  2. критеријуми - циљеви који се постављају пред доносиоца одлуке
  3. ограничења - критеријуми околине који на систем дјелују ограничавајуће
  4. оптимизација - избор најбоље од постојећих алтернатива за дати модел, дефинисане циљеве и постојећа ограничења.

Информациони систем уреди

Информациони систем (скраћено ИС) је интегрисани скуп компоненти за сакупљање, снимање, чување, обраду и преношење информација.

Систем Дефиниција
Информациони систем
  • Скраћено ИС је уређен и организован систем поступака и метода за прикупљање, обраду, складиштење и размену информација у циљу управљања (надзора, извештавања, одлучивања и планирања) неким другим системом.
  • Представља и компатибилну синтезу хардвера, софтвера, лајфвера, оргвера и корсвера.
Хардвер
  • Чини га техничка основа рачунарског система, опрема.
  • Он представља физички део (механички и електронски) рачунарског система, који обухвата централну јединицу, уређаје за складиштење, уређаје за улаз и излаз и средства за размену и пренос података на даљину.
Софтвер
  • Чине га програми за рад рачунарског система42 (програми), рутине и методе које извршава рачунарски систем а везане су за организовање, управљање, обрађивање и коришћење резултата обраде података и информација.
Системски софтвер
  • Чини га оперативни систем и преводиоци, као есенцијални пратилац хардвера који обезбеђује делотворност читавог рачунарског система.
  • Чуне га програми примене и кориснички програми, који налазе широку примену у различитим окружењима.
Кориснички програми
  • Су скупови услужних програма као део сваког рачунарског система.
  • Они обезбеђују разноврсне општекорисне функције (програми за копирање и брисање датотека, програми за припрему или обраду текста и слика, итд., нпр.).

Функције информационог система у здравству уреди

Основне функције здравственог информационог система су:

  • Прикупљање медицинских и административних података (аутоматизовано прикупљање медицинских података директно из медицинских инструмената, помагала или структурисаних упитника).
  • Памћење или меморисање и чување медицинских записа (операције обраде података, табелирање података, форматизовање и продуковање различитих извештаја).
  • Комуникација и интеграција (комуникација између чланова истог и различитих тимова и интеграција сличних података из различитих извора).
  • Надзор (усмеравање пажње на значајне догађаје, вакцинација нпр. или потенцијално опасне ситуације, алергија на одређену супстанцу нпр.).
  • Претраживање информација (доступност свих података о пацијенту или претраживање медицинске литературе).
  • Анализа података (графички или дескриптивни приказ података, урађена анализа преживљавања нпр.).
  • Подршка одлучивању (клинички консултативни системи који на основу популационе здравствене статистике и кодираног експертског знања пружају подршку лекару у дијагностичком процесу или при планирању третмана).
  • Едукација (стицање нових знања и вештина, те обнављање старих).

Извори уреди

  1. ^ Надри Х, Рахими Б, Тимпка Т, Седгхи С (1. 8. 2017). „Тхе Топ 100 Артицлес ин тхе Медицал Информатицс: а Библиометриц Аналyсис”. Јоурнал оф Медицал Сyстемс. 41 (10): 150. ПМИД 28825158. дои:10.1007/с10916-017-0794-4. 
  2. ^ А Бриеф Хисторy оф Хеалтх Информатицс Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2017) Хеалтх Информатицс анд Хеалтх Информатион Манагемент, Университy оф Иллиноис ат Цхицаго, Приступљено 24.4.2018.
  3. ^ Јелена Ерић - Маринковић Никола Коцев Медицинска информатика Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), На:www.мфуб.бг.ац.рс, стр. 4
  4. ^ Јелена Ерић - Маринковић Никола Коцев Медицинска информатика Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), На:www.мфуб.бг.ац.рс, стр. 6
  5. ^ Массацхусеттс Генерал Хоспитал Утилитy МултиПрограмминг Сyстем, Греенс, 1970.
  6. ^ Јелена Ерић - Маринковић Никола Коцев Медицинска информатика Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), На:www.мфуб.бг.ац.рс, стр. 7
  7. ^ а б в Блум БИ, Дунцан К (Едс.). А Хисторy оф Медицал Информатицс. Неw Yорк: АЦМ Пресс Неw Yорк, 1990
  8. ^ Јелена Ерић - Маринковић Никола Коцев Медицинска информатика Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), На:www.мфуб.бг.ац.рс, стр. 3
  9. ^ Грéмy Ф. Информатиqуе мéдицале Интродуцтион à ла мéтходологие ен мéдицине ет сантé публиqуе. Парис: Мéдецине-Сциенцес Фламмарион, 1987.
  10. ^ Јелена Ерић - Маринковић Никола Коцев Медицинска информатика Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), На:www.мфуб.бг.ац.рс стр. 11.
  11. ^ Јелена Ерић - Маринковић Никола Коцев Медицинска информатика Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), На:www.мфуб.бг.ац.рс стр.9.
  12. ^ Јелена Ерић - Маринковић Никола Коцев Медицинска информатика Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), На:www.мфуб.бг.ац.рс стр. 10.
  13. ^ а б в г Јелена Ерић - Маринковић Никола Коцев Медицинска информатика Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), На:www.мфуб.бг.ац.рс стр. 17—18.
  14. ^ Девеџић V, Божовић З. Експертни системи и њихова примена у медицини. ЦМС Универзитета у Београду, Београд 1992.

Литература уреди

  • ван Беммел ЈХ, Мусен МА (едс). Хандбоок оф Медицал Информатицс. Хеиделберг: Спрингер- Верлаг, 1997.
  • Цоиера, Е. Гуиде то Хеалтх Информатицс. Уџбеник. Арнолд, 2003.
  • Схортлиффе Е, Цимино ЈЈ, уредници. Биомедицал Информатицс: Цомпутер Апплицатионс ин Хеалтх Царе анд Биомедицине. Неw Yорк: Спрингер; 2006.
  • Маринковић Ј, Симић С, Божовић З, Дачић M, Коцев Н. Мали речник информатике у медицини и здравству. Срп Арх Целок Лек 1995; 123 Суппл 2: 42-49.

Спољашње везе уреди