Википедија

Медовође

Медовође (Indicatoridae) су породица птица из реда детловки. Перје тмурних боја, живот у шумама и повученост медовођа прикрива ову породицу чије је понашање међу најнеобичнијим и најмање познатим код птица. Добили су име по обичају једне афричке врсте да води људе до пчелињака. Више воле јести восак и ларве него сам мед. Иако су инсекти њихова основна храна, могу преживети 30 дана само на воску помоћу посебних ензима у цревима.

Хонеyгуидес
Indicator indicator и
Продотисцус регулус
Prodotiscus regulus
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Пициформес
Инфраред: Пицидес
Породица: Индицаторидае
Swainson, 1837
Родови

Распрострањеност уреди

Живе само у тропским крајевима Старог света, углавном у Африци, иако постоје две врсте у Азији, од којих се једна сели низбрдо, дуж Хималаја. Њихово главно станиште су листопадне шуме и шумарци. Неки припадници врста Indicator и Prodotiscus насељавају отворена шумска подручја, пошумљене пашњаке и дрвеће крај потока у сувим подручјима.

 
Младунца храни родитељ-посвојитељ.

Изглед и понашање уреди

Дуги су 10-20 цм, а тешки 9-62 грама. Перје је тамних боја с белим боковима репа. Четири врсте одступају од овог изгледа: лирорепи медовођа, код којег је реп код оба пола закривљен нагоре и производи гласан, трубећи звук у лету; жутотртични медовођа са жутом и црвеном бојом на глави и тртици; малајски медовођа, код којег мужјак има жуту пегу на раменима; и велики медовођа код којег мужјаци имају црн врат, беле образе, трагове жуте боје на раменима и, током сезоне парења, ружичаст кљун. Код ове задње врсте перје младунаца се потпуно разликује од оног код одраслих птица. Медовође су веома вокалне и имају различите песме и оглашавања. Мужјаци многих афричких врста бране територију певањем, чиме привлаче женке, али и супарничке мужјаке који ће покушати преузму територију.

Вођење уреди

Медовође су назване по изузетној навици виђеној код једне или две врсте: вођења људи до колонија пчела. Када је кошница отворена и мед узет, птица се храни преосталим ларвама и воском. Ово понашање је добро проучено у велике медовође; поједини познаваоци (попут Фридмана, 1955) наводе да је такво понашање уочено и код припадника врсте Indicator variegatus, мада се други с тим не слажу.[3] Медовође су у дивљини демонстрирале способност да разумеју људски позив да им се придруже у потрази за медом.[4] Упркос популарног уверења, нема доказа којима се потврђује да медовође заправо воде медоједног јазавца, мада постоје видео снимци о томе.[5][6] Иако за већину чланова породице ниње познато да регрутују „следбенике” у њиховој потрази за воском, они се исто тако називају „меденим водичима” услед лингвистичке екстраполације.

Размножавање уреди

Узгојно понашање осам врста у родовима Indicator и Prodotiscus је познато. Све врсте паразитирају гнезда других врста птица, лежећи једно јаје у гнездо друге причије врсте. Оне излегу серију од око пет јаја током периода 5-7 дана. Већином преферирају врсте које се гнезде у рупама, често сроден са барбети и детлићи, мада Prodotiscus паразитирају шољаста гнезда врста као што су бело-очци и грмуше. Младунци познатих врста се легу с кукама на врху кљуна којима буше јаја и убијају птиће домаћина.[7]

Познато је да афричке медовође лежу јаја у подземним гнездима других причијих врста које једу пчеле. Птићи медовођа убијају младе домаћина користећи своје оштре кљунове на сличан начин на који то чине птићи кукавице. Мајка медовође осигурава да се њен младунац први излеже путем унутрашњег инкубирања јајета током додатног дана пре полагања јајета, тако да од почетка има предност у развоју у поређењу са потомством домаћина.[8] Када напусти гнездо, барбети домаћини га одмах препознају као медовођу и терају га са групне територије. Младунац прати медовође у пролазу. За време храњења полно незреле јединке су доминантније (хране се пре одраслих).

Врсте уреди

Постоји 17 врста у четири рода, од чега 15 их живи у Африци.

Подврсте

Reference уреди

  1. ^ „Indicator indicator (Greater Honeyguide) - Avibase”. 
  2. ^ BirdLife International (2016). „Melichneutes robustus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22680655A92871182. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22680655A92871182.en  . Приступљено 25. 9. 2021. 
  3. ^ Short and Horne, 2002
  4. ^ Spottiswoode, Claire N.; Begg, Keith S.; Begg, Colleen M. (22. 7. 2016). „Reciprocal signaling in honeyguide-human mutualism”. Science. 353 (6297): 387—389. PMID 27463674. doi:10.1126/science.aaf4885. Архивирано из оригинала 14. 07. 2019. г. Приступљено 25. 04. 2019. 
  5. ^ Dean, W. R. J.; Siegfried, W. Roy; MacDonald, I. A. W. (1. 3. 1990). „The Fallacy, Fact, and Fate of Guiding Behavior in the Greater Honeyguide”. Conservation Biology. 4 (1): 99—101. doi:10.1111/j.1523-1739.1990.tb00272.x. 
  6. ^ Yong, Ed (19. 9. 2011). „Lies, damned lies, and honey badgers”. Kalmbach. Архивирано из оригинала 28. 03. 2013. г. Приступљено 11. 3. 2013. 
  7. ^ Short, Lester L. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 155. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  8. ^ Davies, Ella (7. 9. 2011). „Underground chick-killers filmed”. BBC Nature. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 25. 04. 2019. 
  9. ^ BirdLife International (2017). „Indicator archipelagicus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22680620A110807674. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22680620A110807674.en  . Приступљено 13. 11. 2021. 
  10. ^ BirdLife International (2016). „Indicator indicator”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22680616A92868613. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22680616A92868613.en  . Приступљено 11. 11. 2021. 
  11. ^ Isack, H. A.; H.-U. Reyer (1989). „Honeyguides and honey gatherers: interspecific communication in a symbiotic relationship”. Science. 243 (4896): 1343—1346. PMID 17808267. S2CID 4220280. doi:10.1126/science.243.4896.1343. 
  12. ^ Wood, B. M.; Pontzer, H.; Raichlen, D. A.; Marlowe, F. W. (2014). „Mutualism and manipulation in Hadza–honeyguide interactions”. Evolution and Human Behavior. 35 (6): 540—546. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2014.07.007. 
  13. ^ BirdLife International (2016). „Indicator maculatus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22680608A92868042. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22680608A92868042.en  . Приступљено 12. 11. 2021. 
  14. ^ BirdLife International (2016). „Indicator variegatus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22680612A92868347. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22680612A92868347.en  . Приступљено 13. 11. 2021. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Медовође на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Medovođe&oldid=27675425”