Википедија

Механичка тромбектомија након можданог удара

Механичка тромбектомија након можданог удара једна је од неурохируршки интевентних метода одстрањивање тромба из мозга пацијента који је претрпео мождани удара.[1] Механичка тромбектомија је нови модалитет лечења за подскуп акутних исхемијских можданих удара за који се показало да је врло ефикасан (ННТ приближно 3);[2] међутим, биће неопходно у будућности превазићи неке практичне потешкоће да би третман био универзално и масовније примењен.

Механичка тромбектомија нови је модалитет лечења за подскуп акутних исхемијских можданих удара (на слици)

Историја

уреди

Дуго година се интравенска примена рекомбинантних ткивних активатора плазминогена (акроним ртПА) сматрала златним стандардом у лечењу исхемијског можданог удара, но развојем ендоваскуларних метода лечења и истраживањем њихових резултата дошло је до великих промена у овом подручју медицине. Механичка тромбектомија представља велики корак у унапријеђењу терапијских могућности за оболеле. Њеном применом повећао се број успешних реканализација крвних судова, смањило време оклузије и повећан је број пацијената са повољним функционалним исходом, што представља значајан добитак за друштвену заједницу.[3]

Због примене локалне анестезије и минималне инцизије време опоравка је кратко и пацијенти могу бити отпуштени из болнице у року од неколико дана. Највећи проблем данас остаје неадекватна доступност методе јер захева софистицирану и скупу опрему, високоспецијализиране и искусне хирурге и свеобухватну неуролошку негу, али њена неспорну ефекат приморава здравствене системе на темељну реорганизацију збрињавања пацијената с можданим ударом.[4]

Опште информације

уреди

Мождани удар је и даље други највећи узрок смрти у свету и главни узрок инвалидитета.[5] Трошкови можданог удара за НХС у Енглеској се процењују на око 3 милијарде фунти годишње, у оквиру ширег економског трошка од око 8 милијарди фунти.[6] Око 85% можданих удара је исхемијско, а већина је узрокована артеријском тромбозом или емболијом са резултирајућим губитком неуролошке функције.[7]

Више од једне трећине акутних исхемијских можданих удара (АИС) узроковано је оклузијом великих артерија (ЛАО).[8] Оклузија велике артерије се односи на оклузију терминалног дела унутрашње каротидне артерије, проксималне средње церебралне артерије (МЦА) или базиларне артерије,[9] а благовремена реваскуларизација је повезана са значајно побољшаним клиничким исходима и смањеним морталитетом.[10]

Третман златних стандарда, интравенска алтеплаза, био је успешан у лизирању великих угрушака одговорних за ЛАО у мање од 30% случајева и довео до добрих клиничких исхода код само око 25% таквих пацијената.[9][11] Поред тога, употреба интравенске (IV) тромболизе је често била ограничена одложеним представљањем пацијента или другим контраиндикацијама као што су мождани удари из буђења, пацијент на антикоагулансима, недавна операција или крварење.[12]

Успех интравенозног ткивног активатора плазминогена је ограничен код акутне оклузије великих судова, са само 7% до 12% случајева који постижу одличне клиничке резултате. 2 Недавна значајна рандомизована контролисана испитивања показала су да је механичка тромбектомија коришћењем стент ретривера брз и ефикасан третман за пацијенте са оклузивним акутним исхемијским можданим ударом великих крвних судова.3 – 7 Међутим, чак и са високим стопама успеха који се виде након стандардне механичке тромбектомије коришћењем вађења стента, скоро једна трећина пацијената са оклузивним исхемијским можданим ударом великих судова остаје без адекватне реканализације.[12]

Механичка тромбектомија двоструким стент ретривером

уреди

Механичка тромбектомија коришћењем двоструког стент ретривера је нова техника која укључује истовремено постављање два стент ретривера један поред другог у угрушак на бифуркацији артерије и извлачење као једне јединице за тромбектомију. Технологија ретривера стентова је тренутни стандард за механичку тромбектомију код акутног исхемијског можданог удара вађењем само-експандирајућег стента.[13][14][15]

Јединствени дизајн стента има две функције:

  • прво, он делује као привремени бајпас дозвољавајући тренутно обнављање протока кроз угрушак ширењем стента унутар угрушка,
  • друго, он задржава угрушак унутар свог стента. подупирачи, олакшавајући извлачење угрушка.

Тренутно, најчешће коришћени стент ретривери су уређај за реваскуларизацију Солитаире ФР (ЕВ3 Неуровасцулар, Ирвине, Калифорнија) и Трево Провуе Ретриевал Систем (Стрикер Неуровасцулар, Калама-зоо, Мицхиган). Здравство Канаде је одобрило уређај Солитаире ФР 2012. године и систем Трево Провуе 2013. за употребу код акутног исхемијског можданог удара. Оба су подједнако ефикасна, са већим стопама реканализације и побољшаним клиничким исходима у поређењу са употребом само интравенозног ткивног активатора плазминогена.[13][15][14]

Циљ и предности механичке тромбектомије

уреди

Механичка тромбектомија (МТ) има за циљ уклањање ометајућег крвног угрушка из артерија у мозгу директно увођењем уређаја за вађење угрушка који се испоручује преко интраваскуларног катетера, чиме се обнавља проток крви и минимизира оштећење ткива.[16]

МТ има неколико предности у односу на лизу IV угрушка које укључују:

  • већу ефикасност,
  • већи период лечења
  • може се применити код пацијената са неким контраиндикацијама за IV тромболизу.[17]

Индикације

уреди

Механичка тромбектомија користи се код:[18]

  • оклузијама проксималних великих крвних судова као што су унутарње каротидне артерије,
  • М1 сегмент средње церебралне артерије,
  • А1 сегмент предње церебралне артерије,
  • базиларна и вертебрална артерија.

Свим пацијентима који удовољавају критеријима за примјену интравенске тромболизе, треба дати рекомбинантни ткивни активатор плазминогена (акроним ртПА) без обзира на разматрање ендоваскуларног лечења. Такођер након примене ртПА не треба чекати терапијски одговор већ ако пацијент задовољава критеријима за ендоваскуларно лечење исто треба одмах започети.

Критеријуми

уреди

У критерије за ендоваскуларно лечење спадају:

1) вредност мРС скале 0 или 1 прије можданог удара

2) оклузија на местима доступним механичкој тромбектомији

3) старост ≥ 18 година

4) НИХСС бодови ≥ 6

5) АСПЕЦТС бодови ≥ 6 6) почетак лијечења унутар 6 сати од почетка симптома.[19]

Критеријуми одабира пацијената за механичку тромбектомију [20][21]
Фактор Критеријуми
Доб Нема горње старосне границе ако је функционално стање добро
Озбиљност можданог удара НИХСС скала ≥6 (умјерена тежина или више)
ЦТ ангиограм ЛАО потврђен (проксимални МЦА, ИЦА терминус или базиларни); добре колатерале
Обичан ЦТ АСПЕЦТС скор >5 (одсуство екстензивних раних исхемијских промјена); искључивање крварења или друге патологије која може објаснити симптоме
Функционални статус прије можданог удара мРС резултат ≤2 (без инвалидитета до лакшег инвалидитета)
Временски прозор У року од 6 сати за предњу циркулацију; може бити дуже у одабраним случајевима; може бити до 24 сата у стражњој циркулацији (базиларној)
НИХСС=Скала за мождани удар Националног института за здравље; ЦТ=компјутерска томографија; ЛАО=оклузија велике артерије; МЦА=средња церебрална артерија; ИЦА=интерна каротидна артерија; АСПЕЦТС=Рани ЦТ резултат програма Алберта можданог удара; мРС=модификована Ранкинова скала

Компликације

уреди

Компликације механичке тромбектомије могу се догодити током самог поступка или постоперативно. Разликују се у тежини и неке од њих могу бити фаталне или последица дугорочних неуролошких дефицита.[22]

Укупна стопа компликација механичке тромбектомије је око 4 до 29%, на основу података неких студијама. Међутим, многе компликације су мале и не утичу на коначне исходе за пацијенте.[22]

Једна од првих компликација која се може догодити је повреда живца и/или крвног суда приликом пункције. Ова компликација може резултовати појавом хематома на месту пункције, дисекцијом крвног суда и појавом инфекције.

Једна од најозбиљних компликација је интракранијална артеријска перфорација која је повезана са повећаним морталитетом и смањеним позитивним функцијским исходом. Посебно је опасна током или непосредно након тромболитичке инфузије.

Ризик за перфорацију (у 0,9 до 4,9% случаја) је највећи током слепог маневра када хирург покушава да добије приступ оклудираном крвном суду микрокатетером и приликом повлачења стент ретриевера према споља.[23]

Артеријска дискеција (у 3% случаја ) често је асимптоматска ако се рано локализује и препозна. Међутим, ова компликација доводи до повећаног ризика за тромбоемболијски инцидент (6%) и настанак неуролошког дефицита. Може се догодити током целог поступка и резултат је манипулације катетером или жицом водиљом.[11]

Интрацеребрално крварење (ИЦХ) једна је од чешћих и опаснијих компликација (у 4,3% случајева) која се може догодити током или унутар 72 сата након захвата. Главни ризични фактор за развој ИЦХ је интравенска примена тромболитичког средства, али битно је напоменути да нема доказане повезаности о повећаној инциденције ове компликације у комбинованом лечењу са механичком тромбектомијом.[22]

У ризичне факторе за ову компликацију убрајамо и већи волумен језгре инфаркта, пролонгирану тромбектомију, повреду и перфорацију крвног суда.[24]

Субарахноидно крварење се може јавити у 2,5%).[11][25][26]

У друге потенцијалне компликације спадају васзоспазам крвних судова и компликације на месту васкуларног приступа (укључујући дисекцију, формирање псеудоанеуризме, ретроперитонеални хематом и инфекцију).[11][25]

Исход лечења

уреди

Процјењује се да 10% можданог удара ће имати користи од овог третмана, али, као и код било којег другог можданог удара, за добре исходе пацијената потребна је висококвалитетна јединице интензивне неге за мождани удар у акутној и рехабилитацоној фази болести.[27][28]

Велика метаанализа ХЕРМЕС (Хигхлy Еффецтиве Реперфусион евалуатед ин Мултипле Ендовасцулар Строке Триалс) групе доказала је предности ендоваскуларне тромбектомије у лечењу исхемијског можданог удара након оклузије великог крвног судае. Студија је показала да ће на сваких 100 лечених пацијената њих 38 имати мање неуролошке дефиците него да су лечени искључиво интравенским рекомбинантним ткивним активатором плазминогена (ртПА) и да ће 20 пацијената више постићи пуну функционалну независност. Студија показује предности ендоваскуларне терапије у свим старосним групама и не проналази разлог ускраћивања исте по критеријуму старости.[29]

Извори

уреди
  1. ^ Башић Кес V, Демарин V. Мождани удар. Загреб: Медицинска наклада; 2014
  2. ^ Цампбелл, Б.; Хилл M; Рубиера, M.; et al. (2016). „Сафетy анд еффицацy оф солитаире стент тхромбецтомy.”. Строке. 47 (3): 798—806. .
  3. ^ Малојчић Б, Бринар V. Неурологија за медицинаре, Медицинска наклада, 2007.
  4. ^ „МЕХАНИЧКА ТРОМБЕКТОМИЈА У ЛЕЧЕЊУ МОЖДАНОГ УДАРА”. Клинички центар Војводине (на језику: српски). 2017-10-27. Приступљено 2022-02-11. 
  5. ^ Феигин, V.; Фороузанфар M; Крисхнамуртхи, Р.; et al. (2014). „Глобал анд регионал бурден оф строке дуринг 1990–2010: финдингс фром тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2010”. Ланцет. 383 (9913): 245—254. .
  6. ^ Натионал Аудит Оффице. Прогресс ин импровинг строке царе.  Лондон: Тхе Статионерy Оффице, 2010. Аваилабле ат: www.нао.орг.ук/репорт/департмент-оф-хеалтх-прогресс-ин-импровинг-строке-царе/
  7. ^ НХС Енгланд Специалисед Цоммиссионинг теам. Цлиницал Цоммиссионинг Полицy: мецханицал тхромбецтомy фор ацуте исцхаемиц строке (алл агес). НХС Енгланд, 2018. Аваилабле фром: www.енгланд.нхс.ук/публицатион/цлиницал-цоммиссионинг-полицy-мецханицал-тхромбецтомy-фор-ацуте-исцхаемиц-строке-алл-агес/
  8. ^ Wхите, П.; Бхалла А; Динсморе, Ј.; et al. (2017). „Стандардс фор провидинг сафе ацуте исцхаемиц строке тхромбецтомy сервицес (Септембер 2015)”. Цлин Радиол. 72 (2): 175. . .е1–175.е9.
  9. ^ а б Бхатиа, Р.; Хилл M; Схобха, Н.; et al. (2010). „Low rates of acute recanalization with intravenous recombinant tissue plasminogen activator in ischemic stroke: real-world experience and a call for action”. Stroke. 41 (10): 2254—2258. .
  10. ^ Rha, J. H.; Saver JL (2007). „The impact of recanalization on ischemic stroke outcome: a meta-analysis”. Stroke. 38: 967—73. .
  11. ^ а б в г Evans M, White P, Cowley P, Werring D (2017). „Revolution in acute ischaemic stroke care: a practical guide to mechanical thrombectomy.”. Pract Neurol. 17: 252—265. .
  12. ^ а б Gascou G, Lobotesis K, Machi P; et al. (2014). „Stent retrievers in acute ischemic stroke: complications and failures during the perioperative period”. AJNR Am J Neuroradiol. 35: 734—40. 
  13. ^ а б Berkhemer, O. A.; Fransen PS; Beumer, D.; et al. (2015). „А рандомизед триал оф интраартериал треатмент фор ацуте исцхемиц строке.”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 372: 11—20. .
  14. ^ а б Гоyал, M.; Демцхук, А. M.; Менон БК; et al. (2015). „Рандомизед ассессмент оф рапид ендовасцулар треатмент оф исцхемиц строке”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 372: 1019—30. 
  15. ^ а б Савер, Ј. L.; Гоyал, M.; Бонафе А; et al. (2015). „Стент-ретриевер тхромбецтомy афтер интравеноус т-ПА вс. т-ПА алоне ин строке”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 372: 2285—95. 
  16. ^ Гоyал, M.; Демцхук, А. M.; Менон БК; et al. (2015). „Рандомизед ассессмент оф рапид ендовасцулар треатмент оф исцхемиц строке.”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 372: 1019—30. .
  17. ^ Емберсон, Ј.; Леес, К. Р.; Лyден, П.; et al. (2014). „Effect of treatment delay, age, and stroke severity on the effects of intravenous thrombolysis with alteplase for acute ischaemic stroke: a meta-analysis of individual patient data from randomised trials.”. Lancet. 384: 1929—35. 
  18. ^ Musuka, Tapuwa D.; Wilton, Stephen B.; Traboulsi, Mouhieddin; Hill, Michael D. (2015). „Diagnosis and management of acute ischemic stroke: Speed is critical”. Canadian Medical Association Journal. 187 (12): 887—893. PMC 4562827  . PMID 26243819. doi:10.1503/cmaj.140355. 
  19. ^ Powers, W.J. & Rabinstein, A.A. & Ackerson, T & Adevoe, O.M. & Bambakidis, N.C. & Becker, K. (2018). 2018 Guidelines for the Early Management of Patients With Acute Ischemic Stroke: A Guideline for Healthcare Professionals From the American Heart Association/American Stroke Association. Journal of Vascular Surgery. 67. 1934. . doi:10.1016/j.jvs.2018.04.007.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  20. ^ Evans M, White P, Cowley P, Werring D (2017). „Revolution in acute ischaemic stroke care: a practical guide to mechanical thrombectomy”. Pract Neurol. 17: 252—265. .
  21. ^ Bowen A, James M, Young G et al. National clinical guideline for stroke—fifth edition 2016. London: Royal College of Physicians, 2016. Available at: www.strokeaudit.org/SupportFiles/Documents/Guidelines/2016-National-Clinical-Guideline-for-Stroke-5t-(1).aspx
  22. ^ а б в Gascou, G.; Lobotesis K; Machi, P.; et al. (2014). „Стент ретриеверс ин ацуте исцхемиц строке: цомплицатионс анд фаилурес дуринг тхе периоперативе период.”. АЈНР Ам Ј Неурорадиол. 35: 734—40. .
  23. ^ Акпинар СХ анд Yилмаз ТН. Перипроцедурал цомплицатионс ин ендовасцулар строке треатмент. Бр Ј Радиол 2016; 89: 20150267.
  24. ^ Балами, Јоyце С.; Wхите, Пхилип M.; МцМеекин, Петер Ј.; Форд, Гарy А.; Буцхан, Аластаир M. (2018). „Цомплицатионс оф ендовасцулар треатмент фор ацуте исцхемиц строке: Превентион анд манагемент” (ПДФ). Интернатионал Јоурнал оф Строке. 13 (4): 348—361. ПМИД 29171362. дои:10.1177/1747493017743051. 
  25. ^ а б Балами, Ј.; Wхите П; МцМеекин, П.; et al. (2018). „Цомплицатионс оф ендовасцулар треатмент фор ацуте исцхемиц строке: Превентион анд манагемент”. Инт Ј Строке. 13 (4): 348—361. .
  26. ^ Алберс, Г. W.; Маркс, M. П.; Кемп, С.; Цхристенсен, С.; Тсаи, Ј. П.; Ортега-Гутиеррез, С.; МцТаггарт, Р. А.; Торбеy, M. Т.; Ким-Тенсер, M.; Леслие-Мазwи, Т.; Саррај, А.; Каснер, С. Е.; Ансари, С. А.; Yеаттс, С. D.; Хамилтон, С.; Млyнасх, M.; Хеит, Ј. Ј.; Захарцхук, Г.; Ким, С.; Царроззелла, Ј.; Палесцх, Y. Y.; Демцхук, А. M.; Баммер, Р.; Лавори, П. W.; Бродерицк, Ј. П.; Лансберг, M. Г.; ДЕФУСЕ 3 Инвестигаторс (2018). „Тхромбецтомy фор строке ат 6 то 16 хоурс wитх селецтион бy перфусион имагинг”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 378 (8): 708—718. ПМЦ 6590673  . ПМИД 29364767. дои:10.1056/НЕЈМоа1713973. 
  27. ^ МцМеекин, П.; Wхите П; Јамес, M.; et al. (2017). „Естиматинг тхе нумбер оф УК строке патиентс елигибле фор ендовасцулар тхромбецтомy”. Еур Строке Ј. 2 (4): 319—326. .
  28. ^ Клисцх, Ј.; Сyцхра V; Страсилла, C.; et al. (2015). „Double Solitaire mechanical thrombectomy in acute stroke: Effective rescue strategy for refractory artery occlusions?”. AJNR Am J Neuroradiol. 36: 552—6. .
  29. ^ Goyal, Mayank & Menon, Bijoy & Zwam, Willem & Dippel, Diederik & Mitchell, Peter & Demchuk, Andrew & Dávalos, Antoni & Majoie, Charles & Lugt, Aad & de Miquel, Maria & Donnan, Geoffrey & Roos, Yvo & Bonafé, Alain & Jahan, Reza & Diener, Hans-Christoph & A van den Berg, Lucie & I Levy, Elad & Berkhemer, Olvert & Pereira, Vitor & Jovin, Tudor. (2016). Endovascular thrombectomy after large-vessel ischaemic stroke: A meta-analysis of individual patient data from five randomised trials. The Lancet. 387. . doi:10.1016/S0140-6736(16)00163-X. Проверите вредност параметра |doi= (помоћ).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Literatura

уреди
  • Higgins, J. P. T.; Altman, D. G.; Gotzsche, P. C.; Juni, P.; Moher, D.; Oxman, A. D.; Savovic, J.; Schulz, K. F.; Weeks, L.; Sterne, J. A. C.; Cochrane Bias Methods Group; Cochrane Statistical Methods Group; et al. (2011). „Тхе Цоцхране Цоллаборатион'с тоол фор ассессинг риск оф биас ин рандомисед триалс”. БМЈ. 343: д5928. ПМЦ 3196245  . ПМИД 22008217. дои:10.1136/бмј.д5928. 
  • Бадхиwала, Ј. Х.; Нассири, Ф.; Алхаззани, W.; Селим, M. Х.; Фаррокхyар, Ф.; Спеарс, Ј.; Кулкарни, А. V.; Сингх, С.; Алqахтани, А.; Роцхwерг, Б.; Алсхахрани, M.; Муртy, Н. К.; Алхаззани, А.; Yарасцавитцх, Б.; Реддy, К.; Заидат, О. О.; Алменаwер, С. А. (2015). „Ендовасцулар тхромбецтомy фор ацуте исцхемиц строке: а мета-аналyсис”. ЈАМА. 314 (17): 1832—43. ПМИД 26529161. дои:10.1001/јама.2015.13767. 
  • Цхен C-Ј, Динг D, Старке РМ, Мехндиратта П, Цроwлеy РW, Лиу КЦ; et al. (2015). „Endovascular vs medical management of acute ischemic stroke”. Neurology. 85: 1980—90. 
  • Knapp, G.; Hartung, J. (2003). „Improved tests for a random effects meta-regression with a single covariate”. Stat Med. 22 (17): 2693—710. PMID 12939780. doi:10.1002/sim.1482. 
  • Mocco J, Zaidat OO, Kummer von R, Yoo AJ, Gupta R, Lopes D; et al. (2016). „Аспиратион тхромбецтомy афтер интравеноус алтепласе версус интравеноус алтепласе алоне”. Строке. 47: 2331—8. 
  • Брацард, С.; Дуцроцq, X.; Мас, Ј. L.; Соудант, M.; Оппенхеим, C.; Моулин, Т.; Гуиллемин, Ф.; ТХРАЦЕ инвестигаторс (2016). „Мецханицал тхромбецтомy афтер интравеноус алтепласе версус алтепласе алоне афтер строке (ТХРАЦЕ): А рандомисед цонтроллед триал”. Ланцет. 15 (11): 1138—47. ПМИД 27567239. дои:10.1016/С1474-4422(16)30177-6. 

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mehanička_trombektomija_nakon_moždanog_udara&oldid=27895618”