Метални сапуни (стеарати, олеати, линолеати и др.) су једињења земноалкалних метала или тешких метала (алкална земља) са дуголанчаним засићеним или незасићеним масним киселинама, смолним киселинама (као нпр. колофонијум), синтетским масним киселинама итд.

Увод уреди

Појава металних сапуна везује се за 1758. годину и за име Мацqуер-а који је утврдио да се комбинација масног уља и оксида олова у облику талога може сматрати једном врстом сапуна. Појава ових сапуна потиче још из доба египатских археолошких ископина из 1400. године пре н.е., пронађене су наслаге са осовина неких тријунфалних (тркачких) кола , где се налазе трагови квасца, гвожђа, креча и масноћа, што указује на могућност коришћења неке врсте кречног сапуна у то време.[1]

Хемијска основа уреди

Метални сапуни (стеарати, олеати, линолеати и др.) су једињења земноалкалних метала или тешких метала (алкална земља) са дуголанчаним засићеним или незасићеним масним киселинама,смолним киселинама (као нпр. колофонијум), синтетским масним киселинама итд. За разлику од алкалних сапуна метални сапуни су тешко растворљиви или потпуно нерастворљиви у води, али се зато растварају потуно или делимично у неким органским растварачима (бензолу ,парафину, петролеуму, алкохолу, терпену,), као и биљним минералним уљима. Ова особина металних сапуна заслужна је за њихову многострану употребу.

Производња сапуна уреди

Проиводња металних сапуна може да се врши на више начина: деловањем масних киселина на метале (фузије) директним раставарањем раздробљеног метала у загрејаним органским киселинама (солуција) или сопонификацијом масних киселина уз употребу металних оксида или хидроксида поступком тзв. двоструке реакције (таложењем или преипитација). Код овог последњег се поступак одвијају у две фазе. У првој фази се формира раствор алкалног сапуна у води, алкохолу или њиховој мешавини, а у другој фази се формира раствор соли одговарајућег метала. У загрејани раствор алкалног сапуна постепено се додаје загрејани раствор металних соли уз стално мешање. После тога метални сапун се таложи и затим суши. Везивањем стеаринске киселине са металима добијају се одговарајући метални сапуни (стеарати), као нпр: алуминијев, цинков, калцијев, магнезијев, манганов , бакарни и др. Зависно од врсте металних стеарата условљена је и њихова примена. Тако се нпр. цинк-, калцијум-, магнезијум-, алуминијума-и, цупрум - стеарат употребљавајуу индустрији боја и лакова, као супстанце које убрзавају сушење боја (сикативи). Алуминијум - стеарат служи и за повећање вискозности мазивних уља , калцијум - стеарат за производњу товатне масти, затим за импрегнирање у текстилној индустрији , као и стабилизатор у производњи пластичних маса итд. , цинк - стеарат служи као активатор у индустрији гума, као стабилизатор у производњи пластичних маса и тд.

Коришћење сапуна уреди

Метални сапуни се користе и у индустрији фармацеутско-козметичких производа , као нпр. алумињијум цинк-стеарат служе за побољшање хомогенизације и стабилности крема, док се цинк-стеарат служи за побољшање хомогенизације и стабилности крема, док се цинк-стеарат користи и као антисептичка компонента. Магнезијум – стеарат се користи у производњи таблераних производа, утиче на конзистенцију саставних делова масти и пудера, а лосионима и средствима Метални сапуни су врло често обојени, а њихова боја зависи од врсте и природе присутног метала, од квалитета и пририде масних киселина, као и од самог начина производње. Тако су метални сапуни олова, цинка и алуминијума са палматинском, лауринијском и миристинском киселином беле боје, а њихови раствори су безбојни. Бакарни сапуни су зелене боје, кабалтни плаве, а сапуни гвожђа браон боје. Метални сапуни у принципу имају карактерситичне мирисе, који углавном зависе од природе и квалитета масноћа, али и од самог начина производње. Тако су нпр. сапуни произведени од стареинске, лауринске и миристинске киселине обично пријатног мириса или су без мириса. Међутим, сапуни произведени од нафтената и линолелне киселине имају непријатан мирис, нарочито после дужег лагеровања.

Референце уреди

  1. ^ Средства за прање у светлу развоја људског друштва I ДЕО, Аутрор: Првослав Спарић

Спољашње везе уреди

Хемија - производња сапуна