Милан Добричић (Београд, 21. јануар 1977) српски је писац и преводилац[1].

Милан Добричић
Лични подаци
Датум рођења(1977-01-21)21. јануар 1977.(47 год.)
Мјесто рођењаБеоград, СФРЈ

Биографија

уреди

Милан Добричић, рођен је 1977. године у Београду.

Дипломирао светску и српску књижевност на Универзитету у Београду. Завршио Београдску Отворену Школу.

Један од оснивача Удружења Трећи Трг и међународног Београдског фестивала поезије и књиге ТРГНИ СЕ! ПОЕЗИЈА!.

Ради као преводилац са енглеског и италијанског језика.

Објављивао поезију и прозу у часописима у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Француској, Пољској, Румунији, Шпанији/Каталонији, Турској и Македонији.

Дела

уреди

Објавио две приче у зборнику Најкраће приче 2006 (Алма, Београд) и једну у зборнику Крик (Крик, Београд, 2016).

Објавио коауторску књигу прозе Дневник 2000 (ЦСМ, 2001), збирке песама Притисак (ЦСМ, 2002), Довијање (Трећи Трг, 2006), Благословени губитници (Друштво Источник, 2009), Лирика и тако... (Трећи Трг, 2013), Тренуци кад се рађају свеци (Трећи Трг, 2015), двојезични избор из поезије Блессед Лосерс (Трећи Трг, 2013), збирку кратких прича Цеђ (Трећи Трг, 2010), збирку кратких записа О (Трећи Трг, 2014) и роман Дневник главобоље (Трећи Трг, 2017), Уточишта (Трећи Трг и Сребрно дрво, 2019).

Учесник у пројекту WордЕxпресс као песник и преводилац.

Превођен у часописима на енглески, француски, пољски, румунски, каталонски, чешки, словеначки, турски, хебрејски, македонски, руски, летонски, бугарски и италијански језик. Избор из поезије објављен је на турском језику 2017. године.

Преводи

уреди

Превео с енглеског роман велшког писца Овена Мартела Други човек (Трећи Трг, 2011), збирке песама Паскал Пети Зоо отац (Трећи Трг, 2012), Ловкиња (Трећи Трг, 2016) и Фауверие (Трећи Трг, 2016), и збирку песама Габријела Розенстока Трагом њеног имена (са Горјаном Рајић, Трећи Трг, 2013) и три књиге Имануела Мифсуда Јута Хајм (Трећи Трг, 2018), Пенелопа чека (Трећи Трг, 2018) и Риба (Трећи Трг, 2019).

Члан је Српског књижевног друштва од 2017. године, а исте године постао је члан и Удружења књижевних преводилаца Србије.

Библиографија

уреди
  • Дневник 2000 (ЦСМ, 2001) - проза
  • Притисак (ЦСМ, 2002) - поезија
  • Довијање (Трећи Трг, 2006) - поезија
  • Благословени губитници (Друштво Источник, 2009) - поезија
  • Цеђ (Трећи Трг, 2010) - проза
  • Лирика и тако... (Трећи Трг, 2013) - поезија
  • Блессед Лосерс (Трећи Трг, 2013) - двојезични избор поезије, превод на енглески Новица Петровић
  • О (Трећи Трг, 2014) - кратки записи
  • Тренуци кад се рађају свеци (Трећи Трг, 2015) - поезија
  • Дневник главобоље (Трећи Трг, 2017) - роман
  • Кутлу Каyбеденлер (Делта, 2017) - избор песама, на турски превео Гокченур Ч
  • Уточишта (Трећи Трг и Сребрно дрво, 2019) - поезија
  • Беати сцонфитти (Арципелаго итаца Едизиони, 2019) - двојезични избор поезије, превод на италијански Антон Шпацапан и Франческо Томада

Преводи

уреди
  • Овен Мартел: Други човек (Трећи Трг, 2011) - превод
  • Паскал Пети: Зоо отац (Трећи Трг, 2012) - превод
  • Паскал Пети: Ловкиња (Трећи Трг, 2016) - превод
  • Паскал Пети: Фауверие (Трећи Трг, 2016) - превод
  • Габријел Розенсток: Трагом њеног имена (Трећи Трг, 2013) - превод са Горјаном Рајић
  • Трећи Трг 20-30/2010 (Трећи Трг, 2010) - превод, више аутора
  • Имануел Мифсуд: Јута Хајм (Трећи Трг, 2018) - превод
  • Имануел Мифсуд: Пенелопа чека (Трећи Трг, 2018) - превод
  • Имануел Мифсуд: Риба (Трећи Трг, 2019) - превод

Референце

уреди
  1. ^ „Биографија”. Милан Добричић блог. Приступљено 18. 10. 2017.