Миленијумски крст

66 metara visok krst na vrhu planine Vodno (1.066 m) koja se uzdiže iznad Skoplja

Миленијумски крст је 66 метара висок крст на врху планине Водно (1.066 м) која се уздиже изнад Скопља,[1][2] Северна Македонија и представља највиши крст на свету.[3] Крст је изграђен 2002. године[1][4] поводом 2000. годишњице Хришћанства у Македонији и свету.[5] Миленијумски крст се може видети са удаљености од 30 km.

Миленијумски крст

Конструкција

уреди

Изградња је почела 2002. године и финансирала ју је неканонска Македонска православна црква, Македонска влада и донатори из Македоније и целог света. Крст је изграђен на највишој тачки планине Водно на месту Крстовар — што је турски назив за „Место крста“ јер је тамо био мањи крст пре Миленијумског крста. Осмог септембра 2008. године, на дан независности Републике Македоније у крст је уграђен лифт. У 2009. отворен је ресторан и сувенирница поред крста.

Споменик је заснован на решеткастом дизајну, сличном Ајфеловом торњу и има традиционални облик хришћанског крста без других додатака или елемената.[3] Изграђена је на платформи са дванаест стубова која симболично представља дванаест апостола.[5] Унутар крста се налази лифт до највишег нивоа за поглед на Скопље.[3] Са јужне стране града панорамом Скопља доминира високи Миленијумски крст на врху планине Водно.[6][7] Споменик је видљив из скоро свих делова престонице, а његово присуство се осећа у шетњама градских становника или људи који улазе у град јер привлачи пажњу.[1][5] Ноћу се крст може видети као прекривен хиљадама светала.[6][1][5]

Историја

уреди

Након распада Југославије и независности Македоније, различите етничке и религијске групе у земљи надметале су се једна са другом да оставе свој траг на урбаном пејзажу Скопља, посебно након међуетничког сукоба 2001.[8][4][7]

У августу 2002. одржана је церемонија посвећења Миленијумском крсту и присуствовало је 70.000 људи.[2] Изградња споменика завршена је 2019. године.[7]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Рагару, Надеге (2008). „Тхе Политицал Усес анд Социал Ливес оф "Натионал Хероес": Цонтроверсиес овер Скандербег'с Статуе ин Скопје”. Сüдостеуропа. 56 (4): 529. Архивирано из оригинала 2019-02-22. г. Приступљено 2019-03-06. 
  2. ^ а б Рамет, Сабрина П. (2005). „Тхе Политицс оф тхе Сербиан Ортходоx Цхурцх”. Ур.: Вјеран, Павлаковић; Рамет, Сабрина П. Сербиа Синце 1989: Политицс анд Социетy Ундер Милошевић анд Афтер. Университy оф Wасхингтон Пресс. стр. 269. ИСБН 9780295802077. 
  3. ^ а б в Косиńски, Wојциецх (2014). „Миасто-śwиадек хистории: добро и зłо, пиęкно и брзyдота” (ПДФ). Прзестрзеń I Форма. 2. 
  4. ^ а б Козиура, Каролина (2014). „Тхе струггле овер меморy хидден ин тхе цонтемпорарy цитyсцапе: тхе еxампле оф Скопје 2014, Мацедониа” (ПДФ). Јоурнал оф Урбан Етхнологy: 108. Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 03. 2019. г. Приступљено 22. 05. 2023. 
  5. ^ а б в г Вангели, Анастас (2010). „Религион, Натионалисм анд Цоунтер-сецуларизатион: Тхе Цасе оф тхе Мацедониан Ортходоx Цхурцх”. Идентитy Студиес ин тхе Цауцасус анд тхе Блацк Сеа Регион. 2. 
  6. ^ а б Тхиессен, Илка (2018). „Лифе амонг Статуес ин Скопје”. Ур.: Монтгомерy, Давид W. Еверyдаy Лифе ин тхе Балканс. Индиана Университy Пресс. стр. 256. ИСБН 9780253038203. 
  7. ^ а б в Попоски, Зоран; Тодорова, Марија (2016). „Публиц Меморy ин Пост-Цонфлцитт Скопје: Цивиц Арт ас Ресистанце то Нарративес оф Етхницитy анд Дисинтегратион”. Ур.: О'Раwе, Дес; Пхелан, Марк. Пост-цонфлицт перформанце, филм анд висуал артс: Цитиес оф меморy. Спрингер. стр. 100. ИСБН 9781137439550. 
  8. ^ Чампраг, Небојша (2019). „Идентитy Струггле ин Пост-Социалист Цитy: Ре-Имагинееринг Белграде, Ремоделлинг Скопје”. Ур.: Доğан, Евинç. Реинвентинг Еастерн Еуропе: Имагинариес, Идентитиес анд Трансформатионс. Транснатионал Пресс Лондон. стр. 106. ИСБН 9781910781876. 
41° 57′ 54″ С; 21° 23′ 40″ И / 41.965098° С; 21.394549° И / 41.965098; 21.394549