Минг гробнице су колекција маузолеја које су саградили цареви кинеске династије Минг. Прва гробница Минг цара налази се у близини његове престонице Нанкинга. Међутим, већина Минг гробница налази се у кластеру у близини Пекинга, и воде се под заједничким називом Тринаест гробница Минг династије (кинески: 明十三陵; пињин: Мíнг Схíсāн Лíнг; дословно: "Тринаест Минг маузолеја"). Оне се налазе у приградском округу Чангпинг у општини Пекинг, на 42 км (26 ми) север-северозападно од центра града Пекинга. Место, на јужној падини планине Тјеншоу (изворно планина Хуангту), изабрао је на основу принципа фенг шуа трећи цар Минга, цар Јунгле. Након изградње царске палате (Забрањени град) 1420. године, цар Јунгле је одабрао своје место сахране и створио свој маузолеј. Наредни цареви поставили су своје гробнице у истој долини.

Светска баштина Унеска
Царске гробнице династија Минг и Ћинг
Назив на званичном списку светске баштине
ЛокацијаДагонг капија(црвена у средини)и Духовни пут Минг гробница (иза капије)
ТипКултурни
Критеријумии, ии, иии, ив, ви
Референца1004
Унеско регијаКина, Азија-Пацифик
Координате40° 15′ 12″ Н 116° 13′ 3″ Е / 40.25333° С; 116.21750° И / 40.25333; 116.21750
Историја уписа у светску баштину
Упис2000 (24. седница)
Додатни упис2003; 2004
  • Чанг Линг маузолеј
  • Сјен Линг маузолеј
  • Ђинг Линг маузолеј
  • Ју Линг маузолеј
  • Мао Линг маузолеј
  • Тај Линг маузолеј
  • Канг Линг маузолеј
  • Јунг Линг маузолеј
  • Џао Линг маузолеј
  • Ћинг Линг маузолеј
  • Динг Линг маузолеј
  • Де Линг маузолеј
  • Си Линг маузолеј

Од цара Јунгле надаље, на истом подручју је сахрањено 13 царева из династије Минг. Гробница Сјаолинг првог Минг цара, цара Хонгву, налази се у близини његове престонице Нанкинг; другог цара, цара Ђенвен, свргнуо је цар Јунгле, те је он остао без познате гробнице. „Привремени“ цар, цар Ђингтај, такође овде није сахрањен, пошто му је цар Тјеншун ускратио царско сахрањивање; уместо тога, цар Ђингтај је сахрањен западно од Пекинга.[1] Последњи цар сахрањен на том месту био је Чонгџен, последњи из његове династије, који је извршио самоубиство вешањем 25. априла 1644. Сахрањен је у гробници своје супружнице Тјен. Цар краткотрајне династије Шуен, Ли Циченг, је касније прогласио ту гробницу царским маузолејем Си Линг. Она је знатно мањих размера у поређењу са осталим царским маузолејима изграђеним за Минг цареве.

Изглед уреди

 
Поглед на Чанглинг гробницу
 
Статуа на локалитету Минг гробница

Положај царских гробница династије Минг био је пажљиво одабран према Фенг шуи принципима (геомантија). Према њима, лоши духови и зли ветрови који се спуштају са севера морају бити скренути; стога је изабрано подручје долине у облику лука у подножју планина Ђуенду, северно од Пекинга. Ово подручје од 40 квадратних километара - ограђено планинама у нетакнутој, тихој долини пуној тамне земље, мирне воде и других потрепштина по Фенг Шуи начелима - постало је некропола династије Минг.

Пут комплекса дужине 7 км (4 миље) назван „Духовни пут“ (пињин: Схéндàо) води у комплекс, обложен статуама животиња чувара и званичника, са предњом капијом која се састоји од три лука, обојена црвеном бојом и названа „Велика црвена капија“. Духовни пут, или Свети пут, започиње огромним каменим спомен-луком који лежи на предњој страни подручја. Изграђен 1540. године, током династије Минг, овај лук је један од највећих камених лукова у Кини данас.

Тренутно су само три гробнице отворене за јавност. Од 1989. није било ископавања, али су кружили планови за нова археолошка истраживања и даље отварање гробница. Они се могу видети на Гугле земљи: Чанг Линг, највећи (40° 18′ 5.16″ Н 116° 14′ 35.45″ Е / 40.3014333° С; 116.2431806° И / 40.3014333; 116.2431806 (Цханг Линг томб))); Динг Линг, чија је подземна палата ескавирана (40° 17′ 42.43″ Н 116° 12′ 58.53″ Е / 40.2951194° С; 116.2162583° И / 40.2951194; 116.2162583 (Динг Линг томб)); и Џао Линг.

Минг гробнице су уврштене на Списак светске баштине Унеска у августу 2003. године. Оне су наведене заједно са осталим гробницама под ознаком „Царске гробнице династија Минг и Ћинг”.

 
Акварелни преглед Минг гробница

Списак империјалних гробиница уреди

Империјалне гробнице су наведене у хронолошком редоследу и наведена је сахрањена особа:

Име Кинески/пињин Цар Царица и империјалне конкубине Датум Слика Координате
Чанг Линг кинески: 長陵; пињин: Цхáнг Лìнг Цар Јунгле Царица Женсјаовен 1424   40° 18′ 5.16″ Н 116° 14′ 35.45″ Е / 40.3014333° С; 116.2431806° И / 40.3014333; 116.2431806 (長陵)
Сјен Линг кинески: 獻陵; пињин: Xиàн Лìнг Цар Хунгси 1425   40° 18′ 18.12″ Н 116° 14′ 15.61″ Е / 40.3050333° С; 116.2376694° И / 40.3050333; 116.2376694 (献陵)
Ђинг Линг кинески: 景陵; пињин: Јǐнг Лìнг; дословно: "Сцениц Томб" Цар Сјуенде Царица Сјаогонгџанг 1435   40° 17′ 54.14″ Н 116° 15′ 08.52″ Е / 40.2983722° С; 116.2523667° И / 40.2983722; 116.2523667 (景陵)
Ју Линг кинески: 裕陵; пињин: Yù Лìнг Цар Џенгтонг Царица Сјаоџуангжуеј
Царица Xјаосу
1449   40° 18′ 49.33″ Н 116° 13′ 55.56″ Е / 40.3137028° С; 116.2321000° И / 40.3137028; 116.2321000 (裕陵)
Мао Линг кинески: 茂陵; пињин: Мàо Лìнг Цар Ченгхуа Царица Xиаому
Царица Сјаоџенчун
Царица Сјаохуеј
1487   40° 18′ 51.60″ Н 116° 13′ 36.17″ Е / 40.3143333° С; 116.2267139° И / 40.3143333; 116.2267139 (茂陵)
Тај Линг кинески: 泰陵; пињин: Тàи Лìнг Цар Хонгџи Царица Сјаоченгђинг 1505   40° 19′ 23.33″ Н 116° 12′ 59.90″ Е / 40.3231472° С; 116.2166389° И / 40.3231472; 116.2166389 (泰陵)
Канг Линг кинески: 康陵; пињин: Кāнг Лìнг Цар Џенгде Царица Сјаојингји 1521   40° 19′ 10.03″ Н 116° 12′ 13.40″ Е / 40.3194528° С; 116.2037222° И / 40.3194528; 116.2037222 (康陵)
Јонг Линг кинески: 永陵; пињин: Yǒнг Лìнг Цар Ђађинг Царица Сјаођесу
Царица Сјаоље
Царица Сјаоке
1566   40° 17′ 18.09″ Н 116° 15′ 06.05″ Е / 40.2883583° С; 116.2516806° И / 40.2883583; 116.2516806 (永陵)
Џао Линг (кинески: 昭陵; пињин: Зхāо Лìнг Цар Лонгћинг Царица Xиаоyизхуанг
Царица Сјаоан
Царица Довагер Сјаодинг
1572   40° 17′ 28.76″ Н 116° 12′ 38.55″ Е / 40.2913222° С; 116.2107083° И / 40.2913222; 116.2107083 (昭陵)
Ћинг Линг кинески: 慶陵; пињин: Qìнг Лìнг Цар Тајчанг Царица Сјаојуенџен
Царица Довагер Сјаохеванг
Царица Довагер Сјаочун
1620   40° 18′ 29.43″ Н 116° 14′ 01.32″ Е / 40.3081750° С; 116.2337000° И / 40.3081750; 116.2337000 (慶陵)
Динглинг кинески: 定陵; пињин: Дìнг Лìнг; дословно: "Томб оф Стабилитy" Цар Ванли Царица Сјаодуансјен
Царица Довагер Сјаођинг
1620   40° 17′ 42.43″ Н 116° 12′ 58.53″ Е / 40.2951194° С; 116.2162583° И / 40.2951194; 116.2162583 (定陵)
Де Линг кинески: 德陵; пињин: Дé Лìнг Цар Тјенћи Царица Сјаоајџе 1627   40° 17′ 15.01″ Н 116° 15′ 35.91″ Е / 40.2875028° С; 116.2599750° И / 40.2875028; 116.2599750 (徳陵)
Си Линг кинески: 思陵; пињин: Сī Лìнг Цар Чонгџен Царица Сјаође
Племенита конкубина Тјен
1644   40° 16′ 08.69″ Н 116° 11′ 32.64″ Е / 40.2690806° С; 116.1924000° И / 40.2690806; 116.1924000 (思陵)

Екскавација гробнице Динглинг уреди

Динглинг (кинески: 定陵; пињин: Дìнг Лìнг; дословно: "Гробница стабилности"), једна од гробница локације Тринаест гробница династије Минг,[2][3][4] била је почивалиште је цара Ванлија, његове царске конкубине и мајке цара Тајчханга. То је једина Минг гробница која је ископана. Она такође остаје једина нетакнута царска гробница, било које ере, која је ископана од оснивања Народне Републике Кине, ситуације која је готово директан резултат судбине која је задесила Динглинга и садржај његовог почивалишта након ископавања.

 
Унутрашњост Динглинг гробнице
 
Динглинг гробница, једна од Тринаест гробница династије Минг у близини Пекинга

Ископавање Динглинга започело је 1956. године, након што је група истакнутих научника коју су предводили Гуо Моруо и Ву Хан започела заговарање екскавацију Чанглинга, гробнице цара Јунгле, највеће и најстарије од Минг гробница у близини Пекинга. Упркос томе што је добијено одобрење премијера Џоу Енлаја, археолози су ставили вето на овај план због важности и јавног профила Чанглинга. Уместо тога, Динглинг, трећа по величини Минг гробница, изабрана је као пробна локација у припреми за ископавање Чанглинга. Ископавања су завршена 1957. године, а музеј је основан 1959. године.

Ископавањем је откривена нетакнута гробница са хиљадама предмета од свиле, текстила, дрвета и порцелана и костура цара Ванли и његове две царице. Међутим, није било ни технологије ни ресурса за адекватно очување ископаних артефаката. Након неколико катастрофалних експеримената, велика количина свиле и другог текстила једноставно је ускладиштена у простоји подложној промаји и влази услед прокишњавања. Као резултат тога, већина преживелих артефаката данас се озбиљно оштећена, а многе реплике су уместо тога изложене у музеју. Даље, политички замах који је стојао иза ископавања створио је притисак да се ископавање брзо оконча; журба је имала за последицу лоше вођење документације о ископавању.

Далеко озбиљнији проблем убрзо је задесио пројекат када је земљу захватио низ политичких масовних покрета који су убрзо ескалирали у Културну револуцију 1966. Следећих десет година заустављени су сви археолошки радови. Ву Хан, један од кључних заговорника пројекта, постао је прва главна мета Културне револуције, био је осуђен и умро у затвору 1969. године. Страствена Црвена гарда упала је у музеј Динглинг и одвукла остатке цара Ванли и царица до предњег дела гробнице, где су постхумно „денунцирани“ и спаљени. Многи други артефакти су такође уништени.[5]

Панорамски приказ „Одласка Хералда”, насликан током владавине цара Сјуенде (1425-1435), приказује царско путовање у седлу са великом пратњом кроз сеоски предео од Пекиншког царскго града до Минг гробница.

Галерија слика уреди

Референце уреди

  1. ^ Ериц Н. Даниелсон, "[1]". ЦХИНА ХЕРИТАГЕ QУАРТЕРЛY, Но. 16, Децембер 2008.
  2. ^ „Динглинг Томб”. Беијинг Минг Томбс Оффице оф тхе Специал Административе Регион (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 9. 2013. г. Приступљено 24. 6. 2017. 
  3. ^ „То Диг ор Нот то Диг: Qианлинг Маусолеум ин тхе Спотлигхт Агаин”. Цхина Херитаге Qуартерлy (на језику: енглески) (8). децембар 2006. ИССН 1833-8461. Приступљено 24. 6. 2017. 
  4. ^ Атлас оф Wорлд Херитаге: Цхина (на језику: енглески). Лонг Ривер Пресс. 2005. стр. 177. ИСБН ((1-59265-060-0)) Проверите вредност параметра |исбн=: инвалид цхарацтер (помоћ). ЛЦЦН 2005934900. 
  5. ^ "Цхина'с релуцтант Емперор", Тхе Неw Yорк Тимес, Схеила Мелвин, Септ. 7, 2011.

Литература уреди

Спољашње везе уреди