Мирисна церемонија
Мирисна церемонија или кодо (香道, „пут мириса“) јапанска је уметност разумевања мириса и изражавања захвалности према њему. Подразумева коришћење мириса унутар тачно утврђеног кодекса понашања. Кодо обухвата све делове мирисног процеса, од прибора (香道具 кодогу) - који се као и прибор мирисне церемоније цени као висока уметност - до активности као што су игре поређења мириса кумико (組香) и генђико (源氏香). Кодо спада у једну од три класичне јапанске уметности финоће и једноставности (кадо или икебана за аранжирање цвећа, кодо за мирис и ћадо за чај и чајну церемонију), али је релативно непозната данашњим људима из Јапана.
Порекло уреди
Према легенди, први пут стиже у Јапан балван мирисног дрвета који се насукао на обалу острва Авађи у трећој години владавине царице Суико (595. година нове ере). Људи који су нашли мирисно дрво су приметили да је оно чудесно мирисало када би га ставили близу ватре. Затим су предали дрво локалним званичницима.
Историјски се ипак зна да је управо то дрво стигло у Јапан заједно са залихама коришћеним за грађење будистичког манастира 538. године нове ере. Првобитно, мирисно дрво се користило у религиозне сврхе (будизам), а онда се палило и у знак захвалности и постаје једна од најпопуларнијих традиционалних јапанских уметности.[1]
Кодо води порекло из неформалних мирисних игара које је играла јапанска аристократија.[2] За време периода Муромаћи настају основе за даљи развој мирисне церемоније.
Врсте мириса уреди
| Назив | Идеограм | Земља порекла | Мирис |
|---|---|---|---|
| Кјара | 伽羅 | Вијетнам | Горак |
| Ракоку | 羅国 | Тајланд | Сладак |
| Манака | 真那伽 | Малака, Малезија | Без мириса |
| Манабан* | 真南蛮 | [Непознато] | Слан |
| Сасора | 佐曾羅 | Индија | Љут |
| Сумотара/ Сумонтара | 寸聞多羅 | Индонезија | Кисео |
- Манабан води порекло од речи Нанбан, што значи „Јужни Варварин“. Непознатог је порекла, а у Јапан су га донели португалски трговци.
Кумико уреди
Учесници седе једни до других и наизменично миришу тамјан из кадионице. Коментаришу детаље које примећују у вези са мирисом и играју игре како би погодили који је тамјан у питању. Једна таква игра је генђико, у којој учесници треба да погоде која од пет припремљених кадионица садржи другачији тамјан, а којима се налази исти мирис. Одговори играча се бележе користећи шаблон генђи-мон, чији елементи посредно упућују на поглавља Приче о Генђију.
Термин до у погледу уметности уреди
Реч до (道) значи „пут“ и буквално (друм, улица) и метафорично(ток животног искуства). Суфикс -道 указује на то да је нека филозофија и исправна морална дисциплина садржана у радњи коју реч са овим суфиксом представља, што такву радњу убраја у уметност.
Један од уобичајених превода је и „церемонија“, па се кодо може превести као пут мириса или мирисна церемонија, док се на пример садо или ћадо може превести као пут чаја или као чајна церемонија.
Борилачке вештине у Јапану такође представљају и уметност, па тако речи аикидо, будо, као и кендо, садрже овај суфикс.
Снабдевање и цена уреди
Тамјан, који се користи при мирисној церемонији, лако се може наћи код сваког мало озбиљнијег добављача тамјана. Међутим, тамјан је веома скуп. На пример, јефтинија варијанта Кјара тамјана кошта око 20,000 јена по граму, а најквалитетнија и преко 40,000 јена по граму (у неким моментима цена тамјана је била већа чак и од цене злата). Иако га је могуће упалити и користити само једном, тамјан може стајати неискоришћен и стотинама година. Поједине врсте тамјана се могу користи и више пута, као Ранђатаи за који се сматра да садржи количину смоле која се може користити годинама. У случају да неки тамјан има историјски значај, неку позадину или занимљиву причу која га прати, цена тог тамјана може бити и неколико пута већа од стандардне цене тамјана.
Једна од најстаријих компанија, које производе тамјан је Баиеидо компанија настала 1657. године (корени компаније сежу чак у период Муромаћи). Од осталих, традиционалних компанија за производњу тамјана које и данас раде, између осталих су најпознатије су Кјукјодо (Кјото, 1663. година) и Шојеидо (Кјото, 1705.година).
Референце уреди
- ^ „Буддхист Инценсе - Сонае Кох”. Јапанесе-Инценсе.цом. Архивирано из оригинала 03. 09. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2013.
- ^ „Инценсе Цхаптер - Ин Гхостлy Јапан -”. сацред-теxтс.цом Лафцадио Хеарн.
Литература уреди
- Пyбус, Давид (2001). Кодо: Тхе Wаy оф Инценсе. Туттле. ISBN 0-8048-3286-2.
- Морита, Киyоко (2007). Тхе Боок оф Инценсе: Ењоyинг тхе Традитионал Арт оф Јапанесе Сцентс. Кодансха Интернатионал. ISBN 4-7700-3050-9.
Спољашње везе уреди
- http://www.japan-zone.com/culture/kodo.shtml Japan-Zone overview - енглески чланак на тему кодо
- http://www.japanese-incense.com/kodo.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2013) Japanese Incense Ceremony- енглески чланак о мирисној церемонији
- https://web.archive.org/web/20070924083204/http://www.nipponkodo.com/culture/column/200406/ Wide-ranging information about Japanese incense - japanski sajt za onlajn kupovinu tamjana i posebnih mirisa