Мирољуб Мијатовић
Мирољуб Мијатовић (Зеница, 13. мај 1974) босанскохерцеговачки је позоришни глумац, режисер, драматург, театролог[1] и позоришни сарадник.
Биографија уреди
Рођен је 13. маја 1974.[2][3] у Зеници. У родном граду је завршио основну и средњу школу. Потом је уписао Драмски студио при БНП Зеница у класи Жарка Мијатовића; након двије године примљен је за сталног члана драме у БНП Зеница (1994). I прије овога је глумио на сцени, као члан Дјечије сцене НП Зеница (1984); био је и члан Драмског студија (1993) и Глумачког ансамбла БНП Зеница.[4] Сарађивао је са утицајним режисерима и као омладинац и као професионалац. Завршио је Факултет хуманистичких наука у Мостару (одсјек Драмска умјетност — глума, у класи проф. Тање Милетић-Оручевић).[4] На АСУ у Тузли је дипломирао Театрологију и постао магистар. Јануара 2020. дипломирао је на Учитељском факултету у Загребу и постао универзитетски специјалиста драмске педагогије након завршеног постдипломског. Тренутно студира на Филозофском факултету у Загребу.[5]
У периоду 1994—1995. радио је у УМЦОР-у као драмски педагог. У периоду 1996—2002. био је асистент на предмету Глума, Драмски студио БНП Зеница (извео је око 30 студената). О позоришној умјетности пише чланке у Кријесници, Брчанској ријечи и Тмачаарту, а стручне радове у Дидактичким путоказима. Има преко 100 професионалних улога, више од 40 пута је био асистент режисера и самостално режирао преко 30 омладинских представа (истиче се 2013. Сребрном пахуљицом награђена Мали принц,[6] као и вишеструко награђивана Поздрави неког).[5]
Руководилац Дјечије, омладинске и луткарске сцене у БНП Зеница био је од краја сезоне 2004/05. до почетка фебруара 2020. — када је постао директор БНП Зеница. Такође је члан Управног одбора Центра за драмски одгој БиХ (Мостар). Тринаест година организује и реализује Смотру предшколског и школског драмског стваралаштва, а десет година Смотру драмског стваралаштва особа са тешкоћама у развоју. Аутор је двије позоришне изложбе (Гуливер и Меша Селимовић), као и монографије Зачаравање свијета – 60 година ДОЛ сцене и публикације 15 година драмског студија Какањ. Стваралац је специјалних представа Рециклажа није гњаважа, Плави круг и 122, урађених у сарадњи са невладиним организацијама (удружењима грађана) и јавним установама. Био је учесник „Радионице драмских поступака у настави”, Филозофски факултет у Зеници (Зеница, 2016);[7] био је и један од руководилаца стручне радионице процесне драме омладинског позоришног кампа и фестивала „Агон”, камп „Ушће” (Требиње, 2019).[8][9][10] Добитник је „Међународне годишње награде за драмско-педагошки рад”, коју додјељује Центар за драмски одгој БиХ (фебруар 2013).[5]
- Најзначајније тумачене улоге[4]
- Мула Јусуф (Дервиш и смрт M. Селимовића; режија: С. Стојановић)
- Капелан (Кулин Бан З. Топчића; режија: С. Стојановић)
- Слик (Прљаве руке Ж. П. Сартра; режија D. Мустафић)
- Патрик Шајбер (Драга моја професорице Љ. Разумовске; режија: Ж. Мијатовић)
- Жевакин (Женидба Н. V. Гогоља; режија: I. Поровић)
- Муж (Time Sharing 3.0 Т. Радовића; режија: M. Форетић)
- Решо (Прогнаници Х. Џафића; режија: L. Каикчија)
- Удовица друга (Удовице С. Мрожека; режија: А. Бакрач)
- Глумац (До дна M. Горког; режија: Т. Милетић-Оручевић)
- Тома Дијафорус (Умишљени болесник Ж. Б. П. Молијера; режија: А. Бакрач)
- Звијер (Љепотица и звијер Ж. Хубача; режија: П. Штрбац)
- Он (Лудило удвоје Е. Јонескоа; режија: Т. Милетић-Оручевић)
- 4. (12 гњевних људи Р. Роуза; режија: Нил Флекман)[11][12]
- више улога (Укулеле јам А. Мешковића; режија: Дино Мустафић)[13][14]
- Популарне режиране представе
- Дугоња, Трбоња и Видоња[4]
- Hannah i Hanna[15]
- Јежева кућица[16]
- Камење[17][18]
- Ко смо ми[19]
- Мали принц[5]
- Месо[20]
- Пази, зебра![21][22]
- Пепељуга[23]
- Пигвин[24]
- Поздрави неког[5]
- Прије него дијете заспи[25][26]
- Пут до чаролије[24]
- Савршени производ[27]
- Свето С (асистент режије)[28]
- Шалабајка (са Снежаном Марковић)[4]
- Талас хладног времена[15][29]
- Узми мало сна у шаку[4]
- Зенички телетабиси[4]
- Жути маслачак[30]
- Рециклажа није гњаважа[5]
- Плави круг[5]
- 122[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „skolegijum.ba”. Arhivirano iz originala 6. 3. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020.
- ^ bnp.ba (документ 1 за датум рођења) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2020), стр. 30 (линк је за директно преузимање ПДФ-а)
- ^ bnp.ba (документ 2 за датум рођења) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2020), стр. 38 (линк је за директно преузимање ПДФ-а)
- ^ а б в г д ђ е Званична биографија (глумац) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. mart 2020) na sajtu BNP Zenica
- ^ а б в г д ђ е ж Zvanična biografija (direktor) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. март 2020) на сајту БНП Зеница
- ^ klix.ba
- ^ ff.unze.ba
- ^ trebinjedanas.com
- ^ trebinjelive.info
- ^ glassrpske.com
- ^ „zenicablog.com”. Arhivirano iz originala 28. 10. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020.
- ^ „kazaliste.hr”. Arhivirano iz originala 12. 8. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020.
- ^ „bnp.ba, Ukulele jam”. Arhivirano iz originala 6. 3. 2020. g. Pristupljeno 06. 03. 2020.
- ^ „zenit.ba”. Arhivirano iz originala 29. 10. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020.
- ^ а б face.ba
- ^ faktor.ba
- ^ avaz.ba
- ^ kaportal.ba
- ^ rcsbh.org
- ^ op.bhrt.ba
- ^ kaportal.ba
- ^ ksckakanj.ba
- ^ infobiro.ba
- ^ а б activezenica.org[мртва веза]
- ^ radiosarajevo.ba
- ^ visoko.co.ba
- ^ „fokus.ba”. Arhivirano iz originala 6. 12. 2019. g. Pristupljeno 6. 3. 2020.
- ^ „072info.com”. Arhivirano iz originala 21. 12. 2015. g. Pristupljeno 6. 3. 2020.
- ^ vijesti.ba[мртва веза]
- ^ udrimuski.ba
Литература уреди
- „Bugojnokio u borbi protiv “šuškavaca”” (19. susret pozorišta / kazališta lutaka BiH, Bugojno 19.09 - 24.09. 2011.). 2011. str. 2, 4, 10. Arhivirano (PDF) iz originala 6. 3. 2020. g. Pristupljeno 7. 3. 2020.
