Википедија

Миртида (артефакт из Атине)

Миртида је измишљено име посмртних — археолошких остатака једанаестогодишње девојчице из Античке Атине која је живела у 5. веку п. н. е. Њене скелетне остатке Грчки археолози открили су у масовној гробници у Керамеикосу током археолошких истраживања спроведених од 1994. до 1995. године, за време изградње једне од атинских станица метроа.[1]

Реконструкција Миртидине главе

Име овом музејском артефакту — умрле девојчице, изабрано је од стране археолога, на основу једног од најчешћих имена за жене тога времена.[2]

Накнадна анализа лобање Миритиде, показала је да је ова девојчица заједно са још две особе, чији скелети су ископаних из исте масовне гробнице, умрла од последица тифуса изазваног салмонелом, у епидемији која је тада погрешно називана Атинске куге, а која је владалала у Атине и на Пелопонезу у 5.веку. п.н.е (430. п. н. е. и у зиму 427/426. п. н. е.) од које је умрла трећина грађана Античке Атине.[1]

Услови који су владали у години Миртидине смрти

уреди

Миртида је умрла 430. п. н. е. од последица Атинска куга, усвојен назива за епидемију ове заразне болести која је те године избил у периоду друге године Пелопонеског рата, у граду-држави Атини у старој Грчкој, док је град био под опсадом Спартанаца. Сматра се да је епидемија прво избила у луци Пиреј у Атини, која је била главни улаз за довоз залиха хране и других потрепштина. Куга је потом захватила Далмацију Рим и друге регионе источног Медитерана, и два пута се враћала 429. п. н. е. и у зиму 427/426. п. н. е.

Према проценама историчара медицине, од ове болести преминула је око трећина становника града и околине. Атинску кугу део историчара користи за означавање периода завршетка Златног доба Атине, јер се куга сматрала разлогом који је довео до тога да Атина изгуби не само Пелопонески рат, већ и утицај на овом простору као доминантне силе међу грчким полисима.[3]

Међу жртвама ове пошасти није била само Митилда већ и много важних атинских грађана, међу којима и државника Перикле (заједно са члановима своје породице). Један од Атињана који је боловао, али и оздравио, био је и Тукидид, који је у делу Историја Пелопонеског рата оставио детаљан опис болести и њених последица по целокупно атинско друштво и Грчку у целини.[4][5]

С данашњим медицинским знањем и описима епидемије, лако се може закључити да, да је епидемија погрешно названа Атинска куга јер она није имала везе са кугом.[6] Каснија истраживања ДНК зубне пулпе доказала су да је Атинску кугу ипак проузроковала тифусна салмонела (лат. Salmonella enterica typhy).[7][8]

Реконструкција лица

уреди
 
Лобања Миртиде, у нађеном стању

Открића остатка људски скелета из класичне Грчке су релативно ретка, јер је већина умрлих у античкој Грчкој сахрана спаљивања тела. Тако да је према мишљењу археолога Миртида била прва особа чија је лобања омогућила анализу њених костију, узрока смрти и изглед лица.[2]

Како је лобања била у неуобичајено добром стању, посебно вилице са зубима,[9] грчки стручњаци на предлог Манолиса Папагригоракиса, професор ортодонције на Универзитета у Атини, извршили су реконструкцију лица девојка у оквиру пројекта о сарадњи са шведским колегама, којом је требало обавити карактеризацију лица девојчице.

Уз помоћ медицинског скенера добијени су подаци високе резолуције костију, на основу којих је начињена реплика лобање која је касније служила као основа за даљу обраду главе и утврђивање физичке карактеристика и мишића. Детаљи ткива лица су израчунати на основу средње вредности за узраст, пол и расу,[2] а остале карактеристике изведене су из лобањске анализе лица.[2]

Миртида је произвољно изабрана боја очију и косе, али права боја очију и косе може се разјаснити само анализом ДНК.[1] Начин чешљања косе изабран је на основу навика из времена у коме је Миртида живела.[2]

Међународни значај артефакта

уреди

Реконструисна главе Миртиде, која је у Музеју Акропољ први пут представљен 2010. године, проглашен је од стране УН-а" за „Пријатеља миленијумских развојних циљева” (Фриенд оф тхе Милленниум Девелопмент Гоалс), јер шаље снажну поруку хуманости, да и након више хиљада година касније, милиони деце и даље умрире од куге и других заразних болести.[10]

Извори

уреди
  1. ^ а б в „'Мyртис' еxхибитион ат Натионал Арцхаеологицал Мусеум”. АНА-МПА. 8. 11. 2018. Приступљено 8. 4. 2011. 
  2. ^ а б в г д Манолис Ј. Папагригоракис; Пхилиппос Н. Сyнодинос; Аристоменис Антониадис; Еммануел Маравелакис; Панагиотис Тоулас; Осцар Нилссон; Еффие Базиотопоулоу-Валавани (2011). „Фациал рецонструцтион оф ан 11-yеар-олд фемале ресидент оф 430 БЦ Атхенс”. Тхе Англе Ортходонтист. Англе. 81 (1): 169—177. ПМЦ 8926360  . ПМИД 20936971. дои:10.2319/012710-58.1. 
  3. ^ Хисторy оф тхе Пелопоннесиан Wар 1.117
  4. ^ Тхуцyдидес, Хисторy оф тхе Пелопоннесиан Wар 2.53
  5. ^ Тхуцyдидес, Хисторy оф тхе Пелопоннесиан Wар 2.48.1
  6. ^ „Куга у Атини | Филоблог - Блог Филозофског факултета у Нишу”. блог.филфак.ни.ац.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-05-08. 
  7. ^ ПАПАГРИГОРРАКИС, M. Ј., C. YАПИЈАКИС, П. Н. СYНОДИНОС анд Е. БАЗИОТОПОУЛОУИ – ВАЛАВАНИ (2006): ДНА еxаминатион оф анциент дентал пулп инцриминатес тyпхоид февер ас а пробабле цаусе оф тхе Плагуе оф Атхенс. Инт. Ј. Инфецт. Дис. 10, 206-214
  8. ^ Дранцоурт M. (2011): Финаллy, плагуе ис плагуе. Цлин. Мицробиол. Инфецт. 118, 105-106.
  9. ^ Дентал статус анд ортходонтиц треатмент неедс оф ан 11-yеар-олд фемале ресидент оф Атхенс, 430 БЦ". Англе Ортход. . 78 (1): 152—6.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). Јануарy 2008.
  10. ^ „Η Μύρτιδα περιμένει την Αυγή και την Ηδύλη”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2018. г.  на:www.ефсyн.гр, 12.05.2015.

Литература

уреди
  • Ангел ЈЛ (1944). „А рациал аналyсис оф тхе Анциент Греекс: ан ессаy он тхе усе оф морпхологицал тyпес”. Ам Ј Пхyс Антхропол. 2: 297—300. .
  • Ангел, Ј. L. (1946). „Скелетал цханге ин анциент Грееце”. Ам Ј Пхyс Антхропол. 4 (1): 69—97. ПМИД 21022140. дои:10.1002/ајпа.1330040109. .
  • АНГЕЛ ЈЛ (1946). „Раце, тyпе, анд етхниц гроуп ин анциент Грееце”. Хум Биол. 18: 1—32. ПМИД 21026241. .
  • Аргyропоулос, Е.; Сассоуни, V.; Xениотоу, А. (1989). „А цомпаративе цепхалометриц инвестигатион оф тхе Греек цраниофациал паттерн тхроугх 4,000 yеарс”. Англе Ортход. 59 (3): 195—204. ПМИД 2672905. .
  • Папагригоракис МЈ. Цраниофациал Морпхологy ин Анциент Греекс [мастер’с тхесис]. Департмент оф Ортходонтицс анд Фациал Ортхопедицс, Университy оф Берген, Норwаy; 1993.
  • Базиотопоулоу-Валавани ЕА. Масс буриал фром тхе цеметерyоф Керамеикос. Ин: Стаматопоулоу M, Yероуланоу M, едс. Еxцаватинг Цлассицал Цултуре. Рецент рцхаеологицал Дисцовериес ин Грееце. Студиес ин Цлассицал Арцхаеологy I. БАР Интернатионал Сериес 1031. Оxфорд, Енгланд: Арцхаеопресс; 2002:187–201.
  • Папагригоракис, M. Ј.; Yапијакис, C.; Сyнодинос, П. Н.; Базиотопоулоу-Валавани, Е. (2006). „ДНА еxаминатион оф анциент дентал пулп инцриминатес тyпхоид февер ас а пробабле цаусе оф тхе Плагуе оф Атхенс”. Инт Тхе Јоурнал оф Инфецтиоус Дисеасес. 10 (3): 206—214. ПМИД 16412683. дои:10.1016/ј.ијид.2005.09.001. .
  • Папагригоракис, Манолис Ј.; Yапијакис, Цхристос; Сyнодинос, Пхилиппос Н.; Базиотопоулоу-Валавани, Еффие (2006). „Инсуффициент пхyлогенетиц аналyсис маy нот еxцлуде цандидацy оф тyпхоид февер ас а пробабле цаусе оф тхе Плагуе оф Атхенс (Реплy то Схапиро ет ал.)”. Инт Тхе Јоурнал оф Инфецтиоус Дисеасес. 10 (4): 335—336. дои:10.1016/ј.ијид.2006.02.005. .
  • Папагригоракис, M. Ј.; Сyнодинос, П. Н.; Yапијакис, C. (2007). „Анциент тyпхоид епидемиц ревеалс поссибле анцестрал страин оф Салмонелла ентерица серовар Тyпхи”. Инфецт Генет Евол. 7 (1): 126—127. ПМИД 16765652. дои:10.1016/ј.меегид.2006.04.006. .

цтион]

  • Базиотопоулоу-Валавани, Еффие; Сyнодинос, Пхилиппос Н.; Папагригоракис, Манолис Ј. (2008). „Дентал Статус анд Ортходонтиц Треатмент Неедс оф ан 11-Yеар-Олд Фемале Ресидент оф Атхенс, 430 БЦ”. Тхе Англе Ортходонтист. 78 (1): 152—156. ПМИД 18193954. дои:10.2319/012107-30.1. 

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Миртида на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mirtida_(artefakt_iz_Atine)&oldid=27878147”