Модра водендевојчица[1] или Потковичаста плава девица[2] (лат. Coenagrion puella) је врста водене девице из породице Цоенагрионидае која је широко распрострањена у Европи. Најупечатљивија карактеристика јесу упечатљиве црне и плаве маркације на телу мужјака.

Модра водендевојчица
мужјак
женка
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. пуелла
Биномно име
Цоенагрион пуелла

Опис

уреди

Дужина тела овог вилинског коњица варира од 33-35 мм, док је дужина задњег крила око 20 мм. Имају веома издужен и танак абдомен. Мужјаци су светло плави, са уским али потпуним антехумералним пругама, "У" знаком на С2 абдоминлном сегменту и црним прстеновима на С3-5 сегментима из којих полазе црни трнови латерално. Карактеристичне женке су зелене основе са абдоменом црне боје, дорзално.[3] Младе јединке оба пола могу бити светлољубичасте. Код ове врсте плава/зелена линија на горњој страни груди није прекинута. Крила су провидна са малом, светлом птеростигмом. Слична је са C. пулцхеллум. Ово је најчешћа врста из рода Цоенагрион у Србији[4].

Распрострањење и станиште

уреди

Coenagrion puella је присутна у већем делу централне и јужне Европе, а честа је и у централној Азији.[5] Ова врста је присутна у следећим државама: Албанија; Алжир; Андора; Јерменија; Аустрија; Азербејџан; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Кипар; Чешка; Данска; Финска; Француска; Грузија; Немачка; Грчка; Мађарска; Ирска; Италија; Казахстан; Латвија; Литванија; Луксембург; Македонија, Бивша Југословенска Република; Малта; Молдавија; Монако; Монголија; Мароко; Холандија; Норвешка; Пољска; Португал; Румунија; Руска Федерација; Словачка; Словенија; Србија; Шпанија; Шведска; Швајцарска; Тунис; Турска; Туркменистан.[6]

 
Цоенагрион пуелла - мапа распрострањења у Србији[7]
  присутна
 
Цоенагрион пуелла - распрострањење у Европи[8]
  присутна

Насељавају баре и језера различите величине.

Животни циклус

уреди

После парења мужјак и женка у тандему полажу јаја. Женка их полаже убушивањем у потопљену или пливајућу водену вегетацију. По завршетку ларвеног развића еклодирају и остављају егзувију на приобалној вегетацији.

Сезона летења

уреди

Сезона летења траје од априла до септембра.

Биологија

уреди

Одрасле јединке форрмирају копуле на земљи или околној вегетацији. Женке јаја полажу док су у тандему са мужјаком. Ларвални развој траје једну до две године.

Референце

уреди
  1. ^ „Црвена листа заштићене флоре и фауне Републике Српске” (ПДФ). стр. 5. 
  2. ^ Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.
  3. ^ Фиелд Гуиде то тхе драгонфлиес оф Бритаинд анд Еуропе
  4. ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6. 
  5. ^ Фауна еуропаеа
  6. ^ ИУЦН
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018. 
  8. ^ [1]

Спољашње везе

уреди