Википедија

Мортеза Мотахари

Мортеза Мотахари (Персијски: مرتضی مطهری‎‎; (31. јануар 1919. године – 1. Мај 1979. године)) је био ирански клерик. филозоф и политичар. Сматра се да је Мотахари, између осталих, имао важан утицај на идеологију Исламске Републике Иран.[1] Био је један од оснивача института Хосеиније ершад и Асоцијације борбеног свештенства (Џаме-је Руханијат-е Мобарез). Био је ученик ајатолаха Хомеинија у Кому и на његов захтев је формирао Савет Исламске револуције. Био је председавајући Савета у време када је убијен. Иако је Мотахаријево учешће у формирању нове власти окончано његовим убиством маја 1979. године од стране верски оријентисане терористичке организације Фурган, Мотахаријев рад и дело су имали значајан утицај на идеологију настајуће Исламске Републике. Из тог разлога, Мотахари се сматра једним од оснивача нове републике.[2]

Мортеза Мотахари
Лични подаци
Пуно имеМортеза Мотахари
Датум рођења(1919-01-31)31. јануар 1919.
Место рођењаФариман, Иран
Датум смрти1. мај 1979.(1979-05-01) (60 год.)
Место смртиТехеран, Иран
РелигијаИслам
Филозофски рад
Школа филозофијеИсламска филозофија
ИнтересовањаФикх, Калам, Филозофија
Утицаји одРухолах Хомеини, Алама Табатабаи, Сејед Хосејн Боруџерди
Утицао наИсламску револуцију у Ирану

Биографија уреди

Мотахари је рођен 31. јануара 1919. године у граду Фариман, у провинцији Разави Хорасан. Његов отац је био шејх Мухамед Хосеини, иначе ученик истакнутог шиитског теолога Ахунда Хорасанија. Након што је у родном месту стекао основно образовање, када му је било 12 година отишао је у свети град Ком како би похађао верске студије. Тамо је био један од омиљених студената ајатолаха Хомеинија. Након тога је отишао на Универзитет у Техерану, на којем је 22 године предавао филозофију.

Активности током Исламске револуције уреди

Пре Исламске револуције и свргавања шаха са власти, Мотахари је био један од оснивача религијског института Хосеиније ершад у Техерану, где је између 1965. и 1973. године био редован предавач. Такође, био је и један од оснивача Асоцијације борбеног свештенства (Џаме-је Руханијат-е Мобарез). Ајатолах Хомеини је изузетно ценио Мотахарија, који је на његов захтев основао Савет Исламске револуције којим је председавао до своје смрти.

Атентат уреди

Због својих активности Мотахари је био вољен међу револуционарним делом народа, а омражен међу антиреволуционарним групама попут Фурган групе. Дана 1. маја 1979. године, убијен је хицем из пиштоља од стране једног припадника Фурган групе, када је након касног састанка напуштао кућу Јадолаха Сахабија, министра у тадашњој иранској влади. Фурган група је преузела одговорност за напад. Наводни извршилац атентата био је Акбар Гударзи, оснивач ове левичарске исламске организације.

Ставови уреди

Мортеза Мотахари се бавио разним питањима и дисциплинама као што су филозофија, религија, економија, политика итд. Истицао је да је исламска демократија одговарајући политички систем. Уз Шариатија, Мотахари се сматра једним од најистакнутијих идеолога Исламске револуције у Ирану.

Филозофија религије уреди

Мотахари говори о концепту мектеба, или школе, када настоји да дефинише реч религија. Према његовом мишљењу, мектеб је мисаони дисциплиновани систем који укључује идеологију и став када је реч о етици, политици, економији, цивилном праву итд. Он дефинише религију као скуп знања додељених човеку од Бога како би га водила. Религија је, дакле, скуп веровања, принципа и индивидуалних и колективних судова. Такође, Мотахари је сматрао да домен религије није ограничен само на живот већ се односи и на загробни живот. Он је веровао да је ислам као религија конзистентан са животом човека и да то не треба да се пориче. Дакле, ислам води рачуна о животу у целости.

Награде уреди

  • УНЕСКО награда, 1965. године [3]

Легат уреди

Мотахари је написао неколико књига о исламу, Ирану и на историјске теме. Ипак, више је био посвећен професорском позиву него писању. Након његове смрти, неколицина његових студената се посветила сређивању његових предавања како би их објавили у форми књига. До средине 2008. године, издавачко предузеће Садра објавило је преко 60 томова Мотахаријевих дела. Скоро 30 књига је написано о Мотахарију или је написано према његовим говорима. Добитник је УНЕСКО награде за 1965. годину.

Преводи Мотахаријевих дела код нас уреди

Велики део Морахаријевих дела преведен је у Србији и у Босни и Херцеговини, нека чак и по више пута. То је довело до бројке од преко двадесет и пет преведених Мотахаријевих дела, што га чини једним од најпревођенијих иранских аутора у овом делу Европе.

Али између љубави и нетрпељивости, превео Муамер Кодрић, Научноистраживачи институт „Ибн Сина“, Сарајево 2000.
Наслов на персијском: جاذبه و دافعه علی

Ово дело је годину дана касније објављено и у издању Културног Центра I.Р. Ирана у Београду.

Али између љубави и нетрпељивости, превео Муамер Кодрић, Културни центар I.Р. Ирана, Београд 2001.
Наслов на персијском: جاذبه و دافعه علی

Ова студиозна анализа личности имама Алија у светлу закона привлачења и одбијања представља збирку од четири предавања одржана током месеца рамазана 1969. године у Хосеинији ершад у Техерану. Књига се састоји од увода и два дела. У уводу се расправља уопштено о појмовима привлачности и одбојности, а посебно о привлачности и одбојности људске личности. У првом делу размотрена је привлачност Алија с обзиром да је он увек освајао и осваја срца људи, а такођео филозофији љубави и снаге привлачности. У другом делу приказана је и појашњена Алијева снага одбојности, преко које је он снажно сузбијао и уклањао све што није слагало са његовим уверењима. Међутим, да би се схватио Алијев пут није довољно само бити свестан његове личности. Аутор зато настоји да прикаже какви су то типови личности које је Али привлачио, а и какви су они које је он сузбијао својом снагом одбојности. У делу о Алијевој снази одбијања расправа је ограничена на секту хариџије, премда постоје и друге групе које је Али одбијао од себе.[4]

Божија правда, превео: Мирсад Хаџајлић. Фондација "Мулла Садра" , Сарајево 2006.
Наслов на персијском: عدل الهی

У овом делу Мортеза Мотахари разматра бројне теолошке теме и одговара на одређени број сумњи и приговора, говорећи о праведности, те разликама између Божије и људске правде. Ово дело појашњава питања о религији и њеним оквирима, која заокупљају сваког човека.[5]

Духовна казивања, превео Александар Драговић, Културни центар I. Р. Ирана, Београд 2001.
Наслов на персијском: آزادی معنوی

Књига "Духовна казивања" представља збир од неколико предавања професора Мортезе Мотахарија одржаних у различитим приликама у којима говори о темама као што су веровање у невидљиви свет, покајање, богослужење и духовна слобода. Књига је читаоцима доступна онлине: http://www.islamic-sources.com/otherlang/download/19.1.pdf[мртва веза]

Монотеистичко схватање света, превео Осман Пекарић, Културни центар Исламске Републике Ирана, Београд 1997.
Наслов на персијском: جهان‌بینی توحیدی

Филозофска расправа у којој аутор говори о монотеистичком схватању света кроз призму исламског схватања света, ступњева Божијег јединства, ступњева политеизма и јединства истине и чистог веровања. Мотаххари у овој књизи настоји да са теолошког и филозофског аспекта анализира питање тавхида (Божја једнота). У овој анализи централно место заузима свакако разумско посматрање религије. Аутор, ослањајући се на разум, на темељу тавхида као језгра наших уверења отвара интелектуални, међумуслимански и дијалог са другим великим религијама.[6] Ово дело је касније поново преведено и објављено у Сарајево под назвиом О Јединости Божијој.

M. Мотахари, Сејед Мухамед Таки Модареси, Мухамед (с.а.в.с.) - узвишени морал Божјег посланика : изабрана поглавља из животописа о Посланиковом животу и мисији, превели Фуад Хаџимехмедовић, Муамер Халиловић и Александар Драговић, Културни центар Исламске Републике Ирана, Београд 2006.
Наслов на персијском: روحی و نبوت

Ова књига представља избор из два дела: Живот часног Посланика Мухамеда Мустафе од ајатолаха Сејед Мухамед Таки Модаресија и Објава и посланство, савременог иранског филозофа Мортезе Мотахарија. Књига настоји да пружи сажет увид у личност и дело (веровесништво) Божијег посланика Мухамеда, у светлу аутентичне исламске традиције.[7] Књига је читаоцима доступна онлине: http://www.islamic-sources.com/otherlang/download/19.23.pdf[мртва веза]

Начела филозофије и метод реализма, 1. део, коаутор Алламе Табатабаи, превео Ертан Басарик. Фондација "Мулла Садра", Сарајево 2007.
Наслов на персијском: اصول فلسفه و روش رئالیسم

Ово је први део збирке од пет свезака, који уводи читаоца у филозофију, њен настанак, историју, различите филозофске школе и друга питања. Основа текста писана је пером Аламе Табатабаија, а Мортеза Мотахари својим објашњењима чини је лакшом за схватање ширем читатељству. У првом поглављу расправља се о томе шта је филозофија, а шта софизам, говори се о човковој потреби за филозофијом, те о чињеници да је дијалектички материјализам теоријска, а не искуствена филозофија. Друго поглавље обухвата питање настанка филозофије, ставове учењака попут Платона, Питагоре, Декарта, Шопенхауера, Берклија, те разматра значење присутног и стеченог знања. У трећем поглављу реч је о знању и перцепцијама, а у четвртом се разматра збиља и указује се на мерило њеног разликовања од погрешке.[8]

Начела филозофије и метод реализма, 5. део, коаутор Алламе Табатабаи, превео Ертан Басарик, Фондација "Мулла Садра" , Сарајево 2007.
Наслов на персијском: اصول فلسفه و روش رئالیسم

Ово је последњи део збирке од пет свезака из серије књига под насловом Начела филозофије и метод реализма. Главни циљ овог дела је да читаоцу покаже пут и усмери га ка исправном рационалном доказивању у вези са апстрактним, тј. духовним питањима. Другим речима, циљ књиге је рационално и мисаоно усмеравање у нематеријални, духовни свет.[9]

Ислам и Иран – узајамни допринос, превео Муамер Кордић, Сарајево, Научноистраживачи институт „Ибн Сина“, Сарајево 2008.
Наслов на персијском: خدمات متقابل اسلام و ایران

Књига Ислам и Иран – узајамни доприноси једно је од изузетно вредних дела познатог савременог иранског мислиоца Мортезе Мотахарија. Током читавог свог научног живота Мотахари је настојао промишљати религију на оригиналан начин и представити ислам као узвишено, свеобухватно учење. Користећи се првенствено рационалним приступом позабавио се темељним питањима ислама и његовог односа према друштвеној стварности. Расправи о односу ислама и Ирана, међусобним прожимањима и доприносима, аутор приступа крајње објективно, те, настојећи да избегне било какву оптерећеност властитим националним идентитетом и историјом, пружа занимљиву слику сусрета древне иранске и младе исламске културе и цивилизације и вредних резултата те спреге на различитим пољима. Ова књига представља уствари, као и многа друга Мотахаријева дела, збирку његових предавања која су касније са магнетофонских записа приређена у облику штампаног издања.[10]

Истините приче, превели Аниса Алибашић и Нада Драговић, Културни центар I. Р. Ирана, Београд 2011.
Наслов на персијском: داستان راستان

Ово дело је збирка најомиљенијих и најпревођенијих прича из ране историје ислама базиране на веродостојним изворима. Историја ислама пуна је поучних догађаја који могу помоћи у изградњи људског морала. Они су, међутим, обично доступни само онима који су ближе упознати с текстовима из исламске историје. Ретке су, пак, књиге у којима се могу наћи занимљиве приче ове врсте, а да су потпуно засноване на веродостојним предајама и документима, које би могле послужити тзв. обичном читаоцу, посебно младом нараштају или онима који намају баш великог увида у историју ислама и исламско учење уопште. Да би младе подучио чињеницама из живота првака ислама, професор Мотаххари је приредио приче испричане једноставним језиком и стилом. Тако је настала ова књига, једна од најштампанијих и најомиљенијих у Исламској Републици Иран и шире.[11]

Исходишта морала, превела Медиха Имамовић, „Фондација Баштина духовности", Мостар 2012.
Наслов на персијском: فلسفه اخلاق

Ова књига критички се осврће на досад општепознате теорије тумачења морала и нуди посебно тумачење које, пре него што има утемељење исламским светим текстовима, Кур’ану и традицији (суннету), има утемељење у исконској природи човековој. Стога Мотахаријеве ставове можемо сматрати универзалним, схватљивим и прихватљивим свим људима света.Мотаххари, Мортеза. Исходишта морала, превела: Медиха Имамовић. Мостар: Фондација "Баштина духовности", (2012). стр. 5 Књига је доступна читаоцима онлине: https://www.scribd.com/doc/254386755/Ishodi%C5%A1ta-morala-filozofije-etike

Објава и посланство, превео: Фуад Хаџимехмедовић, Научноистраживачи институт „Ибн Сина“, Сарајево 2002.
Наслов на персијском: وحی و نبوت

Мотахари покушава једноставним језиком, али користећи се методом критичке филозофије, да се позабави појмовима објаве и посланства у исламу.[12]

О Јединости Божијој, превео Муамер Кодрић, Научноистраживачи институт „Ибн Сина“, Сарајево 2003.
Наслов на персијском: جهان‌بینی توحیدی

Ово дело је претходно 1997. године преведено и у издању Културног центра Исламске Републике Ирана у Београду објављено под називом Монотеистичко схватање света.

Проживљење, превео Сабахудин Шарић, Научноистраживачи институт „Ибн Сина“, Сарајево 2007.
Наслов на персијском: معاد

Ова је књига скуп десет предавања, расправа и критика о питању проживљења на другом свету (ар. ма’ад), одржаних у Исламској асоцијацији лекара 1971. године. Поред познатих теорија о проживљењу, на овим скуповима су детаљно анализирана новија мишљења и теорије изнесене од муслиманских интелектуалаца који проживљење објашњавају као “обнављање материјалног живота овог света (ар. дуња) у другој форми” и уз изношење ставова аутора ове теорије, предавања су понекад добијала форму расправе што је допринијело њиховој занимљивости и привлачности.[13]

Расправа о моралу и одгоју у исламу, превео Седад Диздаревић, Добра књига, Сарајево 2016.
Наслов на персијском: تعلیم و تربیت در اسلام

Дватесети век је указао на супротстављеност између верског и секуларног приступа образовању. Мотахари у овом делу износи свој, исламски, поглед на одгој и образовање позивјући у помоћ традиционалне исламске изворе како би се позабавио овим савременим питањем.[14]

Савршени човјек, превела Селма Хатуновић, Ехлул бејт а. с., Зеница 1996.
Наслов на персијском: انسان کامل

Шта човека чини савршеним, на ово питање аутор у овом делу настоји да да одговор, дискутујући о духовној стварности човека и односу човека са природом. Ислам је овом питању давао велику важност.[15]

Сексуална етика : у исламу и на Западу, превео Мохаммад Реза Моттагхи, Културни центар Исламске Републике Ирана, Београд 1997.
Наслов на персијском: اخلاق جنسی در اسلام و جهان غرب

У питању је студија о схватању сексуалне етике у исламу и на Западу, са компаративним погледом на појмове као што су привлачност и грех, љубав и чедност, сексуална дисциплина и љубавни инстинкт. Књига је читаоцима доступна онлине: http://www.islamic-sources.com/otherlang/download/20.1.pdf[мртва веза]

Социјална еволуција човјека, превели Нермин Хоџић и Муамер Кодрић, Научноистраживачи институт „Ибн Сина“, Сарајево 2006.
Наслов на персијском: تکامل اجتماعی انسان

Предмет разматрања ове књиге је појам еволуције у људској историји, односно човекова социјална еволуција и напредак. Када је реч о развоју и еволуцији човека, научници обично разликују природну или биолошку и социјалну или друштвену еволуцију. Биологија се бави природном еволуцијом човека, дефинишући људско биће као последњу карику у ланцу природног развоја животињске врсте. Социјални или историјски развој сасвим је другачији еволутивни процес. У њему више природа не игра значајну улогу. Овде се ради о 'стеченој' еволуцији, за разлику од природне која је 'наметнута'.[16]

Сунце вјере никад не залази, превела Медиха Имамовић, Фондација „Баштина духовности", Мостар 2014.
Наслов на персијском: بیست گفتار

Сунце вјере никад не залази је збирка петнаест говора, названа по говору с којим се ово дело и отвара читаоцу. Тај говор такав је да буди велику наду вернику у светлу будућност, значи у оно за чиме у овим тешким временима у којима је човечанство изложено мноштву глобалних претњи сви ми појединачно имамо велику потребу. I остала предавања ове књиге таква су да обрађују основна и савремена питања с којима се човек сусреће, а посебно млади нараштај када је реч о вери.[17] Књига је читаоцима доступна онлине: https://issuu.com/bastinaduhovnosti/docs/sunce_vjere_nikad_ne_zalazi_-_za_we

Теорија знања - исламска перспектива, превео Елдин Хасановић, Фондација „Баштина духовности", Мостар 2016.
Наслов на персијском: مسئله شناخت

Мотахари је ову књигу написао као одговор на манифест који су седамдесетих година прошлог века објавили млади муслимански активисти који су били дубоко инспирисани марксистичким теоријама. Уз бројне цитате из Курана и других традиционалних исламских текстова, Мотахари дискутује о концепту знања из исламске перспективе. Такође се позива и на виђења разних других филозофа попут ал-Газалија, Ибн Сине, Канта и Хегела. Мотахари у овој еспистемолошкој расправи покрива бројне теме као што су природа знања, фазе знања, несвесност ума и истина.[18]

Узроци наклоњености ка материјализму, прев. Мирјана Абдоли, Културни центар при Амбасади Исламске Републике Ирана у Београду, Београд 1995.
Наслов на персијском: علل گرایش به مادیگری

У својој аналзи овог питања аутор као најзначајније узроке наклоњености према материјализму, наводи недостатак верских концепата и филозофских објашњења, проблем примарног узрока и људску слику Бога.

Увод у исламски светоназор - друштво и историја, превео Александар Драговић, Удружење Вед; Центар за монотеистичку мисао Сафина, Врање 2016.
Наслов на персијском: جامعه و تاریخ

Ово дело је претходно преведено и у издању Фондације „Молла Садра“ објављено у Сарајеву 2011. године под насловом Увод у исламски свјетоназор 3 - друштво и хисторија.

Увод у исламски светоназор - објава и веровесништво, превео Александар Драговић, Удружење Вед; Центар за монотеистичку мисао Сафина, Врање 2016.
Наслов на персијском: وحی و نبوت

Ово дело је претходно преведено и у издању Фондације „Молла Садра“ објављено у Сарајеву 2011. године под насловом Увод у исламски свјетоназор 2 - објава и посланство.

Увод у исламски светоназор - човек и веровање : монотеистички светоназор, превео Александар Драговић, Удружење Вед, Центар за монотеистичку мисао Сафина, Врање:2016.
Наслов на персијском: انسان و ایمان и جهان‌بینی توحیدی

Ово дело представља компилацију два Мотахаријева дела која су раније већ доживела по неколико превода у Србији и Босни и Херцеговини. Види: Монотеистичко схватање света; О Јединости Божијој; Увод у исламски свјетоназор 1 - човјек и вјеровање; Човек и веровање : увод у исламско схватање универзума.

Увод у исламски свјетоназор 1 - човјек и вјеровање, прев. Медиха Имамовић, Фондација "Мулла Садра" у Босни и Херцеговини, Сарајево 2011.
Наслов на персијском: انسان و ایمان

Ово дело је претходно 1998. године преведено и у издању Културног центра Исламске Републике Ирана у Београду објављено под називом Човек и веровање : увод у исламско схватање универзума.

Увод у исламски свјетоназор 2 - објава и посланство, прев. Медиха Имамовић, Фондација "Мулла Садра" у Босни и Херцеговини, Сарајево 2011.
Наслов на персијском: وحی و نبوت

Циљ расправе о објави и веровесништву је да човеку укаже на исправан пут. Након што је схватио свој положај који надилази сва створења, увидео своје способности, препознао своје место у креацији, одабрао савршенство којем ће робовати, човек има потребу за упутом, односно треба му дати упуте и смернице куда ће ходити како би дошао до циља.[19]

Увод у исламски свјетоназор 3 - друштво и хисторија, превео Сабахудин Шарић, Фондација "Мулла Садра" у Босни и Херцеговини, Сарајево 2011.
Наслов на персијском: جامعه و تاریخ

Шта је друштво? Је ли је човек по својој природи друштвено биће? Каква је будућност друштава? Шта је историја? Је ли природа материјална историја? Даје ли се предност друштвеном над индивидуалним постојањем човека? У вези с овим питањима у овој се књизи износе различита мишљења, али и о чиниоцима који покрећу историју, као што су наследни, географски, економски или неки други. За разлику од бројних других књига које ова питања разматрају самодовољно, овде се, поред научног утемељења, дају и информације и о њиховој функцији у целокупном исламском погледу на свет.[20]

Увод у исламски свјетоназор 4 - човјек у Кур'ану, прев. Медиха Имамовић, Фондација "Мулла Садра" у Босни и Херцеговини, Сарајево 2011.
Наслов на персијском: انسان در قرآن

Ово дело је претходно 1998. године преведено и у издању Културног центра Исламске Републике Ирана у Београду, објављено под називом Човек у Кур'ану: увод у исламско схватање универзума. Књига је читаоцима доступна онлине: https://www.scribd.com/document/80016931/Uvod-u-svjetonazor-4

Увођење у исламске науке 1 - логика и филозофија, превео Техран Халиловић, Фондација "Мулла Садра" у Босни и Херцеговини, Сарајево 2012.
Наслов на персијском: آشنایی با علوم اسلامی: منطق و فلسفه

У првом од три тома уџбеника који уводи у исламске науке, овде се расправља о две науке које су – како аутор каже за логику – “из вањског света ушле у подручје исламске културе, стекле општу прихваћеност и чак постале део религијских наука као увод у њих”. Иако логика и филозофија саме по себи нису исламске науке, без њих није оствариво исправно разумевање свеколиког постојања, а тиме и вере.[21]

Увођење у исламске науке 2 - келам и ирфан, превео Техран Халиловић, Фондација "Мулла Садра" у Босни и Херцеговини, Сарајево 2012.
Наслов на персијском: آشنایی با علوم اسلامی: کلام و عرفان

Реч је о другом од три тома уџбеника који уводи у исламске науке. Келам или исламска апологетика је наука која се бави оним што муслимани морају спознати и у шта морају веровати, дакле, пре свега питањем Божије једноће, Његових својстава, веровесника итд. Након дела у којем се говори о историјату келама (теологије), аутор представља најважније исламске апологетске школе. У делу о ирфану, односно суфизму или гностицизму, уз дефиницију и образлагање порекла исламског ирфана, доноси се такође кратка историја гностика, казује се о њиховим положају објашњавају се основни гностички термини.[21]

Фетрат, превео Јамсхид Моазами Гударзи, Културни центар Исламске Републике Ирана, Београд 1999.
Наслов на персијском: فطرت

У овој књизи се са аспекта религијске филозофије расправља о урођеној, богомданој природи човека.

Хафизов ирфан, превео Седад Диздаревић, Фондација "Мулла Садра" у Босни и Херцеговини, Сарајево 2009.
Наслов на персијском: عرفان حافظ

Књигу Хафизов ирфан чини низ предавања која је Мортеза Мотахари одржао на Универзитету у Техерану током 1980. године, а у којима је изнео своје тумачење Хафизовог Дивана.[22] Књига је читаоцима доступна онлине: https://docs.google.com/viewerng/viewer?url=http://mullasadra.ba/pdf/hafizov-irfan.pdf

Човек и веровање : увод у исламско схватање универзума, превео Мохаммад Реза Моттагхи, Културни центар Исламске Републике Ирана, Београд 1998.
Наслов на персијском: انسان و ایمان

Ово дело је расправа о човеку и веровању и представља увод у исламско схватање универзума, које је обрађено са аспекта науке и вере, религијског веровања и идеологије. Аутор логички, систематично, уверљиво и конзистенто анализира научни, филозофијски и верско схватање универзума и истиче предности овог последњег. Исламско схватање универзума, тавхид, специфичан је по томе што је он свеобухватан, прирођен и природан човеку, тј. његовој фитри. Тавхид (Божја једнота) доноси ведрину и даје невиђену снагу свакоме ко га природно буде следио, неспутан стегама традиције или било које или било чије идеологије. Тавхид је камен-темељац друштвене правде коју заговарају Куран и Мухамедово посланство.[23] Књига је читаоцима доступна онлине: http://www.islamic-sources.com/otherlang/download/19.16.pdf[мртва веза]

Човек у Кур'ану : увод у исламско схватање универзума, прев. Мохаммад Реза Моттагхи. Културни центар Исламске Републике Ирана, Београд 1998.
Наслов на персијском: انسان در قرآن

Ово дело је студија о положају и обавезама које човек као дводимензионално биће има у исламском схватању света, из пера врхунског исламског мислиоца, професора Мотахарија. Аутор расправља о човеку искључиво у исламском схватању универзума и анализира његове истинске вредности и лепоте. Човек као сложено биће има различите способности на које указује часни Куран. Међутим, по учењу часног Курана то има смисла уколико је човек вечно биће. Шта то значи бити вечан? Је ли могуће бити вечан? Па шта је онда смрт? Под насловом Вечни живот на веома леп и једноставан начин појашњена су важна питања која се намећу сваком човеку. Смрт је једна од највећих тајни коју ћемо сви открити и са којом ћемо се сви суочити. Али шта нас чека после?[24] Књига је читаоцима доступна онлине: http://www.islamic-sources.com/otherlang/download/19.17.pdf[мртва веза]

Човјек и судбина, превео Муамер Кодрић, Културни центар Исламске Републике Иран, Сарајево 2000.
Наслов на персијском: انسان و سرنوشت

Једно од важних питања о којима муслимани реасправљају је питање детерминизама и слободне воље. Ово питање је повезано са човековим будућим животом и као такво пожељно је за сваког зрелог човека. Можда не бисмо могли наћи друштво које је стигло до мисаоне зрелости, а да се није бавило овим питањем. Као друго, у часном Кур'ану постоје бројни ајети који се баве овим питањем.[тражи се извор]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Гањи, Маноуцхехр (2002). Дефyинг тхе Ираниан Револутион: Фром а Министер то тхе Схах то а Леадер оф Ресистанце. Греенwоод Публисхинг Гроуп. стр. 109. ИСБН 978-0-275-97187-8. Приступљено 8. 08. 2013. 
  2. ^ Фисцхер, Мицхаел M. Ј.; Абеди, Мехди (1990). Дебатинг Муслимс: Цултурал Диалогуес ин Постмодернитy анд Традитион. Унив оф Wисцонсин Пресс. стр. 181—. ИСБН 978-0-299-12434-2. 
  3. ^ Ремемберинг Аyатоллах Мортеза Мотахари Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2012) ABNA
  4. ^ „'Ali između ljubavi i netrpeljivosti[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ „Božija pravda ('Adle ilahi) - Fondacija Mulla Sadra u Bosni i Hercegovini”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2021. г. Приступљено 14. 05. 2017. 
  6. ^ „O Jedinosti Božijoj[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  7. ^ Motahari, Morteza, i Sejed Muhamed Taki Modaresi. Muhamed (s. A. v. S.) - uzvišeni moral Božjeg poslanika : izabrana poglavlja iz životopisa o Poslanikovom životu i misiji. preveo: Fuad Hadžimehmedović, Muamer Halilović, i Aleksandar Dragović. Beograd: Kulturni centar Islamske Republike Irana, (2006). стр. 9.
  8. ^ „Načela filozofije i metod realizma 1 - Fondacija Mulla Sadra u Bosni i Hercegovini”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2021. г. Приступљено 14. 05. 2017. 
  9. ^ „Načela filozofije i metod realizma 5 - Fondacija Mulla Sadra u Bosni i Hercegovini”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2021. г. Приступљено 14. 05. 2017. 
  10. ^ „ISLAM I IRAN – uzajamni doprinosi[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 14. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  11. ^ Motahari, Mortreza. Istinite priče. preveli: Anisa Alibašić i Nada Dragović. Beograd: Kulturni centar I. R. Irana, 2011.
  12. ^ „Objava i poslanstvo[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  13. ^ „Proživljenje[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 14. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  14. ^ Mutahhari, Murtada. Training and Education in Islam. Tehran: Institute for humanities and cultural studies, 2011.
  15. ^ Perfect Man | Books on Islam and Muslims | Al-Islam.org
  16. ^ „Socijalna evolucija čovjeka[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  17. ^ Motahhari, Morteza. Sunce vjere nikad ne zalazi, prevela: Mediha Imamović. Mostar: Fondacija "Baština duhovnosti", (2014). стр. 6.
  18. ^ Mutahhari, Murtada. The Theory of Knowledge: An Islamic Perspective. Tehran: Institute for humanities and cultural studies, 2011.
  19. ^ „Uvod u islamski svjetonazor - Objava i poslanstvo[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  20. ^ „Uvod u islamski svjetonazor - Društvo i historija - Fondacija Mulla Sadra u Bosni i Hercegovini”. Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2017. 
  21. ^ а б „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 06. 2021. г. Приступљено 14. 05. 2017. 
  22. ^ Hafizov Irfan. preveo: Sedad Dizdarević. Sarajevo : Fondacija "Mulla Sadra" u Bosni i Hercegovini, (2009). стр. 5.
  23. ^ „Uvod u islamski svjetonazor - Čovjek i vjerovanje[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  24. ^ „Uvod u islamski svjetonazor - Čovjek u Kur'anu - Fondacija Mulla Sadra u Bosni i Hercegovini”. Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено 14. 05. 2017. 

Spoljašnje veze уреди

 
Morteza Motahari на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Morteza_Motahari&oldid=26763418”