Википедија

Мукозна циста

Мукозна циста или орална мукокела је вишеугаоно задебљање најчешће локализовано на доњој усни, које може настати и на слузокожи образа и у сублингвалном (подјезичном) подручју, односно на местима гђе се у слузокожи налазе мале пљувачница жлезде.[1] [2][3][4]

Мукозна циста
Мукозна циста доње усне

Узрок настанка мукокеле је траума мале пљувачне жлезде, најчешће угриз усне током јела, кададолази до изливања мукозне пљувачкеу околна мека ткива. Кроз укокела просијава течност која може бити прозирна или плавичасте боје.[5]

Облици уреди

Постоје два типа мукокеле:[2][1][6]

  • Ретенциони тип мукокела — који представља проширење изводног канала мале пљувачне жлезде, а патохистолошки се види епителна овојница.
  • Екстравазацијски тип мукокеле — који има овојницу грађену од гранулационог ткива.

Ређе се мукокела може појавити на меком непцу и у меком ткиву ретромоларног подручја и тада се описују као површинска мукокела.[7]

Клиничка слика уреди

Величина мукозне цисте варира од 1 мм до неколико сантиметара. Благо је прозирна са плавим нијансама. При палпацији мукокеле могу изгледати флуктуирајуће, али могу бити и чврсте.[2]

Трајо од неколико дана до годину дана, а могу се јавити у облиуку понављајућих отека са повременим пуцањем и изливањем садржаја.[8]

Дијагноза уреди

Дијагностика ове промене искључиво се заснива на клиничким знацима болести и нема потребе за додатним дијагностичким методама.[9]

Палпацијом се пипа флуктуирајућа промена смештена испод мукозе која може трајати неколико дана до неколико недеља, све док циста спонтано не руптурира.[1]

Патохистолошки налаз потврђује цисту.

Терапија уреди

 
Хируршко лечење мукозне цисте

Неке мукокеле се спонтано губе након краћег времена. Друге су хроничне и захтевају хируршко уклањање. Могу се јавити рецидив, па се суседна пљувачне жлезда уклањају као превентивна мера.[2][10]

Сваку цисту треба, као год је то могуће, у целости одстранити, јер она својим даљим растом доводи до ресорпције коштаног ткива, представља латентно жариште инфекције, а постоји могућност малигне алтерације.[1]

У лечењу циста суштински не постоји разлика у односу на њихово порекло. Доступно је неколико врста поступака за хируршко уклањање мукокела. Они укључују ласерске и минимално инвазивне технике које омогућавају да се време опоравка драстично смањи. Мање цисте могу се уклонити ласерским третманом, а веће цисте се морају оперативно уклонити у операционој сали.[11]

Микро-марсупиализација је алтернативни поступак за хируршко уклањање мукокеле. За овај поступак користе се свилене шавове у куполи цисте да би се омогућило стварање нових путева епителизације и дренаже. Постпак је једноставнији, мање трауматичан и добро га подносе пацијенти, посебно деца.[12]

Конзервативно лечење може бити ефикасно код за малих или новооткривених мукоцела и заснива се на темељном испирању уста сланом водом (једна кашика соли по шољи воде) четири до шест пута дневно током неколико дана. Ово може извући течност заробљену испод коже, а да притом не оштети околно ткиво.[2]

Извори уреди

  1. ^ а б в г Налласивам, К. У.; Судха, Б. Р. (2015). „Орал муцоцеле: Ревиеw оф литературе анд а цасе репорт”. Јоурнал оф Пхармацy & Биоаллиед Сциенцес. 7 (Суппл 2): С731—С733. ИССН 0976-4879. ПМЦ 4606697  . ПМИД 26538955. дои:10.4103/0975-7406.163516. 
  2. ^ а б в г д „Муцоцеле: Цаусес, Сyмптомс, анд Треатмент”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  3. ^ Фреедберг, Ирwин M., ед. Фитзпатрицк'с Дерматологy ин Генерал Медицине. 6тх ед. пп.1087-1088. Неw Yорк: МцГраw-Хилл, 2003.
  4. ^ „Скинсигхт - Муцоцеле, Орал”. скинсигхт (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  5. ^ Бологниа, Јеан L., ед. Дерматологy, пп.1729-1730. Неw Yорк: Мосбy, 2003.
  6. ^ Озтурк К, Yаман Х, Арбаг Х, Короглу D, Тоy Х. Субмандибулар гланд муцоцеле: Репорт оф тwо цасес. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол Орал Радиол Ендод. 2005;100:732–5.
  7. ^ Баурмасх ХД. Муцоцелес анд ранулас. Ј Орал Маxиллофац Сург. 2003;61:369–78.
  8. ^ Синха Р, Саркар С, Кхаитан Т, Кабирај А, Маји А (2016). Нонсургицал Манагемент оф Орал Муцоцеле бy Интралесионал Цортицостероид Тхерапy. Интернатионал Јоурнал оф Дентистрy. 2016: 2896748. . ПМЦ 5086369  . ПМИД 27822227. дои:10.1155/2016/2896748 //www.нцби.нлм.них.гов/пмц/артицлес/ПМЦ5086369.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  9. ^ Мацдоналд D: Орал анд Маxиллофациал Радиологy: Дигностиц аппроацх.1ст ед. Амес: Wилеy-Блацкwелл; 2011. Цхаптер 9, Радиолуценцис; п. 106-13.
  10. ^ Гуимарãес МС, Хеблинг Ј, Филхо ВА, Сантос ЛЛ, Вита ТМ, Цоста ЦА. Еxтравасатион муцоцеле инволвинг тхе вентрал сурфаце оф тхе тонгуе (гландс оф Бландин-Нухн) Инт Ј Паедиатр Дент. 2006;16:435–9.
  11. ^ Хуанг ИY, Цхен CM, Као YХ, Wортхингтон П. Треатмент оф муцоцеле оф тхе лоwер лип wитх царбон диоxиде ласер. Ј Орал Маxиллофац Сург. 2007;65:855–8
  12. ^ Пиаззетта CM, Торрес-Переира C, Аменáбар ЈМ (Септембер 2012). Мицро-марсупиализатион ас ан алтернативе треатмент фор муцоцеле ин педиатриц дентистрy. Интернатионал Јоурнал оф Паедиатриц Дентистрy. 22 (5): 318–23.

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mukozna_cista&oldid=27448408”