Музеј историје медицине у Берлину
Музеј историје медицине у Берлину је научнообразовна установа, основана с краја 19. века у саставу Универзитетске клинике Шарите (Цхаритé), једне је од највећих у Европи, у којој данас раде, истражују, лече болеснике и едукују будуће генерације лекара доктори и научници светског глас.[1]
| Музеј историје медицине у Берлину | |
|---|---|
| Берлинер Медизинхисторисцхес Мусеум дер Цхаритé | |
 Зграда музеја | |
| Оснивање | 1899 / 1998 |
| Локација | Берлин Немачка |
Положај и смештај уреди
Музеј се налази у околини Берлина у вишеспратници од цигала на рубном подручја болница Шарите окружена бројним универзитетским клиникама.
Музејска збирка смештена је у великим стакленим витрима на пет спратова, са 2.000 м² изложбеног простора, у коме је изложено 23.066 примерака, који су показали готово све облике болести познатеиз времена настанка и развоја музеја.[2]
Историја уреди
Музеј је основан 1899. године и одмах је поверен Патолошком музеју, чијим је оснивањем био посебно задовоља познати лекар и научник Рудолф Вирхов (оснивач целуларне патологије) који се својим ауторитетом након вишегодишњег залагања успео да се коначно избори за музеј у коме би могао да изложи своју богату патолошко-анатомску збирку. На отварању музеја 1899. Рудолф Вирхов је представио читаву серију деформитета, као производа природе које је у будућности требало научно истражити. У том смислу настанак ове збирке, која је зачета у првој половини 19. века, био је јако значајан за даљ развој медицине, јер су сачуване бројне аномалије (деформитети) биле велика загонетка за науку. Њих је требало у будућности интензивно проучавани, јер се веровало да би се кроз болесне органе могло закључи нешто и о начину настанка болести лечењу организмима, о чему говори и овај цитат директора музеја Томаса Шналкеа
Иако се (Рудолф Вирхов) као доктор и научник бавио искључиво телима умрлих, његов циљ увек је било здравље живих. Он је желео, да и у врло малим ткивима, чак и једној јединој ћелији, открије знакове болести, како би се затим покренуо циљани третман лечења.[3]
На крају животног века, Рудолф Вирхов је за собом оставио приближно 23.066 влажних и сувих патохистолошких препарата, који су приказивали целокупно људско тело испод коже, али и болесне органе попут: болесног срце, јетре, бубрега, плућа...[4]
Збирка стара виђе од 150 година је без већих оштећења преживела бројне страхоте — бомбардовања Берлина у Другом светском рату, и пожар на крову 50-их година 20. века, и још увек је у истој згради, као део сталне поставке о развоју западњачке медицине у последња три века.
До 1914. године музеј је био доступан заинтересованим посетиоцима. У Првом светском рату и након тешке послератне економске ситуације у Немаћкој приступ јавности је био ограничен а Музеј је функционисао у међуратном периоду само као наставна база и студијска колекцију за стицање медицинског образовање. И поред тога следбеници Вирхофа су континуирано наставили да проширују колекцију, тако да је она на почетку Другог светског рата имала укупно око 35.000 примерака. Током бомбардовања у Другом светском рата, једна од бомби је погодила зграду Музеја и оштетила њену колекцију. Само око 1.800 експоната „преживело” је рат, а оштећена музејска зграда дуго није била у функцији.
Тек након поновног уједињења Немачке дошло је до оснивања музеја на истом месту. Тада је олучено да се поново оснује, али само музеј патологије, али је уместо тога током музеализацији он је постао свестран музеј у области историје медицине. Коначно 1998. коначно је поново прорадио реосновани музеј под називом основан музеј под називом Берлински медицински историјски музеј Шарите.
У 2006. и 2007. години, на музеју је реновирана спољашњост (кров, фасада) из средстава Европског фонда за регионални развој (ЕРДФ) и уз финансијску помоћ туристичког саве из Берлина.
У 2011. години, према извештајима из медија, од стране одбора Шаритеа, да се због штедње, разматри могућност затварања музеја. У међувремену, опстанак музеја, је позитвно решен.
Стална поставка Музеја уреди
Стална поставка Музеја медицинске историје нуди посетиоцима безброј приликаза за размишљање, кроз уназад 300 година стару медицинске историју Европе: од пробоја, заблуда и светских болести као што су колера, сифилис и туберкулоза, до пуштања крви и различитих схватања хигијене, приказа хируршких инструмената, техника анестезије и операцијских захвата. Ту је и поставка о присилном стерилисању које су спроводили доктори клинике Шарите за време Трећег рајха.
Посебно место у музеју заузимају, заоставштина Вирхова и његове збирке; амфитеатр за анатомију, музеј анатомије, патолошка сала за сецирање, лабораторија, болеснички кревети и друге научне збирке, како би данас посетиоци музеја доживели историјски развој медицине кроз векаове.[5][6]
Извори уреди
- ^ Тхомас Сцхналке, Исабел Атзл: Дем Лебен ауф дер Спур им Берлинер Медизинхисторисцхен Мусеум дер Цхаритé. Престел Верлаг, Мüнцхен 2010, ISBN 978-3-7913-5036-3.
- ^ Петер Криетсцх, Манфред Диетел: Патолошко-анатомски кабинет, Од Музеја Вирцхоw до Медицинског историјског музеја у Цхариту. ISBN 3-89412-254-4 .
- ^ Thomas Schnalke, “Tracing Life: The Berlin Museum of Medical History of the Charité“, in Medical Museums: Past, Present, Future, ed. Samuel J. M. M. Alberti & Elizabeth Hallam (London: The Royal College of Surgeons of England, 2013), 133.
- ^ Rudolf Virchow: Die Eröffnung des Pathologischen Museums der Königl. Friedrich-Wilhelms-Universität zu Berlin am 27. Juni 1899. Berlin 1899
- ^ GmbH, RTL Radio Center Berlin. „Berliner Medizinhistorisches Museum - Besonders kuriose Museen”. top10berlin (на језику: немачки). Приступљено 2021-02-03.
- ^ „Berliner Medizinhistorisches Museum (BMM) der Charité, Charité - Universitätsmedizin Berlin · Universitätssammlungen in Deutschland”. www.universitaetssammlungen.de. Приступљено 2021-02-03.
Literatura уреди
- Isabel Atzl (Hrsg.): Who cares? Geschichte und Alltag der Krankenpflege. Mabuse-Verlag, Frankfurt am Main 2011, ISBN 978-3-86321-011-3
- Петер Криетсцх, Манфред Диетел: Патхологисцх-Анатомисцхес Цабинет, Вом Вирцхоw-Мусеум зум Берлинер Медизинхисторисцхен Мусеум ин дер Цхаритé. ISBN 3-89412-254-4.
- Ангела Матyссек: Рудолф Вирцхоw, Дас Патхологисцхе Мусеум, Гесцхицхте еинер wиссенсцхафтлицхен Саммлунг ум 1900. ISBN 3-7985-1370-8.
- Петра Ленниг, Манфред Диетел: Патхологие-Мусеум, Цхаритé. Ин: Wернер Е. Герабек, Бернхард D. Хааге, Гундолф Кеил, Wолфганг Wегнер (Хрсг.): Ензyклопäдие Медизингесцхицхте. Де Груyтер, Берлин/Неw Yорк 2005, ISBN 3-11-015714-4, С. 1113–1115.
- Ецкарт Ролофф, Карин Хенке-Wендт: Етаппен дер Медизин рунд ум Рудолф Вирцхоw. (Берлинер Медизинхисторисцхес Мусеум дер Цхаритé) Ин: Бесуцхен Сие Ихрен Арзт одер Апотхекер. Еине Тоур дурцх Деутсцхландс Мусеен фüр Медизин унд Пхармазие. Банд 1, Норддеутсцхланд. С. Хирзел, Стуттгарт 2015, С. 19–21, ISBN 978-3-7776-2510-2.
- Гералдине Сахерwала, Тхомас Сцхналке, Конрад Вања, Ханс-Лоацхим Веигел (Хрсг.): Зwисцхен Цхаритé унд Реицхстаг, Рудолф Вирцхоw – Медизинер, Саммлер, Политикер. Берлинер Медизинхисторисцхес Мусеум, ISBN 3-930929-16-3.
Spoljašnje veze уреди
- Medicine na jednom mestu[мртва веза] — DW (Dojče vele), 22.9.2011.