Национална здравствена служба

Национална здравствена служба је „перманентан и широм једне земље распоређен систем успостављених институција које имају вишеструке циљеве, међу којима су задовољавање различитих захтева и потреба становништва као и обезбеђење здравствене заштите за појединца и заједницу”. Главни задатак здравствене службе је да пружа широк спектар како превентивних тако и куративних услуга.[1]

Институције здравствене службе уреди

У институције здравствене службе спадају: ванболничке и болничке установе, заводи за јавно здравље, апотеке, клинички центри, завод за трансфузију крви, институти,

Ванболничке установе уреди

Ове установе пружају услуге код ургентних, по живот опасних стања, код акутних болести које траже хитну интервенцију као и код хроничних стања, где је потребно праћење и контрола.[2]

У овој области постоји широк дијапазон организационих облика ванболничкезаштите у свету. Њихов развој је резултат захтева да се растерете болнице и оствари лечење у јефтинијим условима.

Амбулантно поликлиничка одељења болница биле су прве ванболничке институције које су описане и које су се задрзале и до данас.

Болница уреди

Генерално, не постоји прецизна дефиниција болнице, већ се болница означава у начелу као установа које служе за смештај, негу и лечење болесника. Прецизније, Комитет експерата СЗО је шездесетих година предложио ову дефиницију болнице:

Болница је стационарна установа која обезбеђује краткотрајну и дуготрајну медицинску заштиту састављену од посматрања, дијагностичких, терапијских и рехабилитационих услуга пружених особама које пате, или се сумња да пате, од неког обољења или повреде, као и услуга пружених породиљама и њиховој новородјенчади.  Болнице могу, али не морају обезбеђивати и амбулантне услуге својим пацијентима.

Апотека уреди

Апотека је здравствена установа у којој се обезбеђује снабдевање становништва и здравственог система лековима и другим лековитим средствима, врши припрема магистралних лекова и галенских препарата, као и информисање становништва о њиховој правилној употреби.

Завод за јавно здравље уреди

Је здравствена установа која се оснива за територију више општина, односно града, као и за територију Републике, у складу са Планом мреже. Његова основна улога у јавном здрављу, подразумева:

  • остваривање јавног интереса стварањем услова за очување здравља становништва путем организованих свеобухватних активности друштва усмерених на очување физичког и психичког здравља, о
  • очување животне средине, као и
  • спречавање настанка фактора ризика за настанак болести и повреда.

Све ове активности се остварује применом здравствених технологија и мерама намењених промоцији здравља, превенцији болести и побољшању квалитета живота.

Завод за трансфузију крви уреди

Је здравствена установа која обавља послове прикупљања крви и крвне плазме за прераду, тестирање крви, обезбеђивање потреба за крвним дериватима и лековима произведеним од крви, дистрибуцију крвних деривата, дијагностичка испитивања, терапијске поступке, контролу и надзор трансфузиолошког лечења, прикупљање матичних ћелија, типизацију ткива, консултације у клиничкој медицини, као и промоцију и организацију добровољног давалаштва крви.

Овај Завод може се основати само у седишту универзитета који у свом саставу има факултет здравствене струке.

Снабдевање крвљу и крвним дериватима обезбеђују заводи за трансфузију крви и службе за трансфузију крви при стационарним здравственим установама, и у сарадњи са Црвеним крстом подстиче и организује активности на омасовљавању добровољног давалаштва крви, спровођењу програма прикупљања крви, као и планирање потреба у лековима произведеним из крви.

Клиничко-болнички центар уреди

Клиничко - болнички центар је здравствена установа која обавља високоспецијализовану специјалистичко консултативну и стационарну здравствену делатност на терцијарном нивоу из једне или више грана медицине.

Поред услова предвиђених за општу болницу, клиничко-болнички центар у гранама медицине из којих обавља високоспецијализовану здравствену делатност мора испуњавати и услове предвиђене за клинику.

Клиничко-болнички центар се може основати само у седишту универзитета који у свом саставу има факултет здравствене струке. Клиничко-болнички центар у државној својини у чијем седишту не постоји општа болница обавља за територију за коју је основан и одговарајућу делатност опште болнице.

Институт уреди

Институт је здравствена установа која обавља високоспецијализовану специјалистичко-консултативну и стационарну здравствену делатност, или само високоспецијализовану специјалистичко-консултативну здравствену делатност из једне или више грана медицине или стоматологије.

Институт поред обављања образовну и научноистраживачку делатност, у складу са законом неке земље, обавља и здравствене делатности.

Институт мора испунити и услове који су прописани законом којим се уређује област научноистраживачке делатности, и зато се може основати само у седишту универзитета који у свом саставу има факултет здравствене струке.

Институт у државној својин,и у чијем седишту не постоји општа болница, обавља за грађане са те територије и одговарајућу делатност опште болнице.

Извори уреди

  1. ^ Законо о здравственој заштити („Службени гласник РС“ бр. 107/05),
  2. ^ V. Цуцић: Ванболничка заштита, Социјална медицина, Савремена администрација а.д. Београд, 2000.

Литература уреди

  • Правилник о условима и начину унутрашње организације здравствених установа („Службени гласник РС“ бр. 43/06),
  • Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе („Службени гласник РС“ бр. 43/06),
  • Уредба о Плану мреже здравствених установа („Службени гласник РС“ бр. 42/06),
  • Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и партиципацији за 2008. годину („Службени гласник РС“ бр. 14/08).

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).