Википедија

Нацистички концентрациони логори

Нацистичка Немачка отварала је и држала концентрационе логоре широм својих територија пре и за време Другог светског рата. Први нацистички логори јављају се током прве половине 1933. године након што је Хитлер изабран за канцелара. Хитлерова странка преузела је контролу над полицијом уз помоћ министра унутарњих послова Вилхелма Фрика те Хермана Геринга. Оригинална идеја и смисао логора био је политички прогон и затварање неистомишљеника, а процењује се да је до почетка рата у логорима држано преко 45 000 особа.[1]

Ратни заробљеници у логору Бухенвалд

Химлерова злогласна тајна полиција преузела је потпуну контролу над тадашњом државном полицијом и концентрационим логорима у периоду од 1934-45. Након неког времена Химлер је проширио улогу логора, односно у њих је смештао Јевреје, криминалце, хомосексуалце, инвалиде, Роме и др. Надзор и регулацију рада кампова спроводило је такозвани Инспекторат за концентрационе логоре (нем. Inspektion der Konzentrationslager), а од 1942. године надзор проводи један од уреда СС-а. Постоји разлика између концентрационих логора и логора смрти. Концентрациони логори служили су за елиминацију, мучење и затварање политичких противника, неистомишљеника и неаријеваца, док су логори смрти служили искључиво за етничко чишћење, најчешће Јевреја. Крајњи циљ концентрационих логора, односно логора смрти је исти, физичка елиминација, односно убиство.[2]

Највећи и најпознатији логори су били: Аушвиц-Биркенау, Белзец, Бухенвалд, Дахау, Мајданек, Треблинка и др.

Предратно раздобље уреди

Кад су нацисти преузели власт у Немачкој, један од циљева био је брза и делотворна елиминација и неутрализација политичких неистомишљеника, односно опозиције. Првотни прогон и страх креирани су од стране злогласних судова Sondergerichte који су судили по директним инструкција и законима нацистичке странке и самог Хитлера. Судови су спроводили систематску дискриминацију и оштро кажњавали све политичке противнике и неистомишљенике, који се нису слагали с начелима нациста.

Први концентрациони логор основан је 1933. године под именом Дахау. Нацисти су путем медија обавестили народ да логор може да примити око 5000 људи, примарно комуниста и по потреби социјалдемократа за које се процијени да су противници режима и непријатељи Немачке. Дана 26. јуна 1933. године Химлер је поставио новог управника логора, Ајка (он је годину касније постављен за првог инспектора Инспектората за концентрационе логоре). Дахау је служио као прототип и пример просечног нацистичког концентрационог логора. Медијска извештавања указују на то како ни један слој друштва није био поштеђен од одласка у Дахау, одлазили су сви противници и неистомишљеници.[3]

Између 1933. и 1945. године преко 3,5 милиона немачких грађана присилно је одведено у неки од концентрационих логора због политичких разлога, а 77 000 их је убијено. Многи од убијених служили су у војсци или некој другој државној институцији, а убијани су због страха од покушаја унутарњег рушења режима и могућих завера против владајуће странке.[4]

Након 1936. године па све до почетка рата главна сврха концентрационих логора била је расна превенција, односно пурификација немачког друштва. Након 1936. године број логора и укупни број заробљеника вишеструко расте, а број Јевреја нагло се повећава 1938. године, да би до самог почетка рата поступно падао пошто су исти често били ослобођени.[5]

Раздобље Другог светског рата уреди

 
Тела заробљеника након масовне егзекуције

Након почетка рата, концентрациони логори били су места на која су присилно одведени милиони ратних заробљеника, од војника до цивила. Током рата, раст броја концентрационих логора пратио је Немачка освајања по Европи. Према подацима тадашњег Немачког министарства правосуђа, на целој окупираној територији у функцији је било преко 1200 логора и подлогора, односно мањих логора који су били под административном управом већих.[6] Јеврејски академици и историчари пак процјењују како је број логора био вишеструко већи, односно око 15 000 тврдећи како су се многи логори затварали и отварали по потреби.[7]

Логори су постављани близу великих и густо насељених урбаних средина, често фокусирани на подручја са већинским јеврејским, пољским и ромским становништвом, те подручјима где су становале присташе комунизма.

Године 1942. СС је изградио мрежу логора смрти и у њима спроводио систематско етничко чишћење затвореника. Затвореници су најчешће убијани токсичним гасовима.

Након завршетка рата већина логора је затворена или пренамијењена. Одређени број логора претворен је у музеје, док је одређени број њих служио совјетима за даљње задржавање немачких ратних заробљеника и декларисаних нациста.

Третман заробљеника уреди

 
Одело заробљеника с црвеном ознаком
 
Униформа затвореника са Давидовом звездом

У већини логора затвореници су били присиљени да носе ознаке у боји зависно од категоризације. Црвене ознаке носили су присташе комунизма и остали политички затвореници, зелени троугао носили су криминалци, розе боју хомосексуалци, љубичасту Јеховини сведоци, црну особе неспособне за рад (инвалиди, душевни болесници, бескућници, проститутке и др.), жуте Јевреји и смеђе Роми.[8]

Већина смртно страдалих затвореника умрла је од злостављања, болести, изгладњивања и претераног рада или су директно смакнути. Затвореници су присилно затварани и најчешће транспортовани возовима (превоз је трајао и по неколико дана, односно недеља). У вагонима (често онима који су иначе служили за превоз стоке) су владали нехумани услови. Пренатрпаност и недостатак воде и хране узроковали су смрт многих затвореника пре него што би уопште дошли до концентрационог логора.

Пре краја рата, многим логорима је промењена намена и


и постали су центри за медицинске експерименте и истраживања. Експерименти су укључивали генетичке модификације, изложеност замрзавању, стављање затвореника у екстремне услове и слично.[9]

Хомосексуалци у логорима уреди

ЛГБТ популација била је изузетно дискриминисана од стране НСДАП-а током целе владавине. Људи су због властите сексуалне оријентације завршавали у затвору или сабирним логорима. Оваква политика посебно је вредела за хомосексуалне мушкарце, док хомосексуалне жене често нису прогоњене (забележен је одређени број хомосексуалних жена које су у затворима или сличним установама завршавале под кринком антисоцијалног понашања). Процењује се да је око 100 000 хомосексуалних мушкараца и жена било захваћено прогоном (затварано без поштеног суђења) и затворено због своје сексуалне оријентације (чл. 175 тадашњег немачког казненог закона).[10]

Хомосексуални мушкарци пролазили су хемијску кастрацију те су на исту често добровољно пристајали у нади да ће након тога бити ослобођени. Након завршетка кастрације најчешће су били поновно хапшени и одведени у концентрационе логоре.[10] Хомосексуални мушкарци најчешће су добијали тешке физичке послове, те их је много умрло од тешког и напорног рада, односно изгладњивања. СС је водио политику којој је био циљ разбијање хомосексуалног духа затвореника путем тешког и напорног рада, а све под директном наређењу и одобрењу Хајнриха Химлера. Хомосексуални мушкарци су осим од стране СС-а били мучени и лоше третирани од стране самих заробљеника.[10]

У концентрационом логору Сахенхаусен крај Берлина, у раздобљу од 1936. до 1945. године заробљено је било више од 200 000 политичких заробљеника од којих је отприлике 1200 особа затворено под оптужбом са су хомосексуалци. Током оперативног раздобља укупно је почињено 222 самоубојства од којих су 14 били хомосексуалци. Хетеросексуалне особе имале су стопу самоубојстава од 111 на 100 000 заробљеника, док је за хомосексуалце тај број износио 1167.[11][10]

Врсте логора уреди

  1. Радни логори су углавном грађени без сувремене инфраструктуре и били су разасути широм тадашње Немачке. Служили су углавном за заробљавање и елиминацију политичких неистомишљеника. Одређени број логора није био директно подређен властима него паравојним јединицама нациста или локалној полицији.
  2. Државни логори надзирани су од стране нацистичке странке, односно СС-а. Служили су као прототип будућих логора . До 1935. године садржали су преко 100 000 заробљеника.
  3. Затворенички логори (нем. Geisellager), познати још и као полицијски затвори, служили су за држање и малтретирање ухапшених особа, углавном криминалаца.
  4. Радни логори (нем. Arbeitslager) били су концентрациони логори у којима су заробљеници радили тешки рад у нељудских условима. Одређени број радних логора били су тзв. подлогори, односно логори грађени у околини великих логора.
  5. Логори ратних заробљеника (енгл. Prisoner-of-war camp; нем. Kriegsgefangenen-Mannschafts-Stammlager) били су логори у којима су се држали ратни заробљеници, односно савезнички војници.
  6. Логори за преодгој служили су за преодгој и нацистичку индоктринацију неистомишљеника.
  7. Транзитни логори служили су за привремени смештај свих заточеника. У транзитним логорима вршила се прерасподела затвореника зависно од категоризације и врсте логора у који ће ићи.
  8. Логори смрти (нем. Vernichtungslager) служили су за систематско етничко чишћење и спровођење геноцида над неаријевским цивилима и заробљеницима. Имали су гасне коморе у којима су се вршиле масовне егзекуције затвореника.

Референце уреди

  1. ^ Еванс 2003
  2. ^ Цонцентратион цампс вс. еxтерминатион центерс 70.аусцхwитз.орг, приступљено 28. августа 2017.
  3. ^ Јаноwитз, Моррис (1946). „Герман Реацтионс то Нази Атроцитиес”. Америцан Јоурнал оф Социологy. 52 (2): 141—146. ЈСТОР 2770938. ПМИД 20994277. С2ЦИД 44356394. дои:10.1086/219961. 
  4. ^ Петер Хоффманн "Тхе Хисторy оф тхе Герман Ресистанце, 1933–1945" п.xиии
  5. ^ Нетwорк оф Террор: Тхе Нази Цонцентратион Цампс Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2020), приступљено 28. просинца 2017.
  6. ^ Сецхсте Верорднунг зур Дурцхфüхрунг дес Бундесентсцхäдигунгсгесетзес гесетзе-им-интернет.де, приступљено 28. августа 2017.
  7. ^ Цонцентратион Цампс: Фулл Листинг оф Цампс јеwисхвиртуаллибрарy.орг, приступљено 28. августа 2017.
  8. ^ Германy анд тхе Цамп Сyстем пбс.орг, приступљено 28. августа 2017.
  9. ^ Бергер, Роберт L. (1990). „Нази Сциенце — тхе Дацхау Хyпотхермиа Еxпериментс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 322 (20): 1435—1440. ПМИД 2184357. дои:10.1056/НЕЈМ199005173222006. 
  10. ^ а б в г Ремемберинг тхе гаy вицтимс оф тхе Холоцауст Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2017), приступљено 28. просинца 2017.
  11. ^ Студy оф деатхс бy суициде оф хомосеxуал присонерс ин Нази Сацхсенхаусен цонцентратион цамп Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2017), приступљено 28. децембра 2017

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Нацистички концентрациони логори на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacistički_koncentracioni_logori&oldid=27701979”