Научна литература
Научна литература обухвата академске радове који извештавају о оригиналном емпиријском и теоретском раду у природним и друштвеним наукама. У оквиру области истраживања, релевантни радови се често називају „литература“. Академско издаваштво је процес доприноса резултатима нечијег истраживања у литератури, што често захтева процес рецензије.
Оригинална научна истраживања која се први пут објављују у научним часописима називају се примарном литературом. Патенти и технички извештаји, за мање резултате истраживања и инжењерске и дизајнерске радове (укључујући компјутерски софтвер), такође се могу сматрати примарном литературом.
Секундарни извори укључују прегледе (који сумирају налазе објављених студија како би се истакли напредак и нове линије истраживања) и књиге (за велике пројекте или широке аргументе, укључујући компилације чланака).
Терцијарни извори могу укључивати енциклопедије и слична дела намењена широј јавној потрошњи.
Типови научних публикација уреди
Научна литература може укључивати следеће типове публикација:[1]
- Научни чланци објављени у научним часописима
- Патенти о релевантном предмету (на пример, биолошки патенти и хемијски патенти)
- Књиге које је у потпуности написао један аутор или неколико коаутора
- Уређени томови, где је свако поглавље у надлежности другог аутора или групе аутора, док је уредник одговоран за одређивање обима пројекта, писање радова по распореду и обезбеђење доследности стила и садржаја
- Презентације на академским конференцијама, посебно онима које организују аучена друштва
- Владини извештаји као што је форензичка истрага коју спроводи владина агенција као што је НТСБ
- Научне публикације на Светској мрежи (иако се, на пример, научни часописи сада обично објављују на вебу)
- Књиге, технички извештаји, памфлети и радни документи које издају појединачни истраживачи или истраживачке организације на сопствену иницијативу; они су понекад организовани у серије.
Литература се такође може објављивати у областима које се сматрају „сивим“, јер се објављују ван традиционалних канала.[1] Овај материјал се обично не индексира у главним базама података и може укључивати приручнике, тезе и дисертације, или билтене.[1]
Значај различитих врста научних публикација може варирати између дисциплина и временом се мењати. Према Џејмсу Г. Спејту и Раселу Фоуту, часописи са рецензијом су најистакнутији и најпрестижнији облик публикације.[2] Универзитетске штампе су престижније од комерцијалних штампаних публикација.[3] Статус радних докумената и зборника конференција зависи од дисциплине; они су типично важнији у примењеним наукама. Вредност објављивања као препринта или научног извештаја на вебу је у прошлости била ниска, али у неким предметима, као што су математика или физика високих енергија, сада је прихваћена алтернатива.
Научни радови и чланци уреди
Научни радови су категорисани у десет типова. Њих осам има специфичне циљеве, док друга два могу варирати у зависности од стила и намераваног циља.[4]
Референце уреди
- ^ а б в Öцхснер, Андреас (2013), „Тyпес оф Сциентифиц Публицатионс”, Интродуцтион то Сциентифиц Публисхинг, СпрингерБриефс ин Апплиед Сциенцес анд Тецхнологy (на језику: енглески), Спрингер Берлин Хеиделберг, стр. 9—21, ИСБН 9783642386459, дои:10.1007/978-3-642-38646-6_3
- ^ Спеигхт, Јамес Г.; Фооте, Русселл (2011-04-27). Етхицс ин Сциенце анд Енгинееринг (на језику: енглески). Јохн Wилеy & Сонс. стр. 241. ИСБН 9781118104842.
- ^ „Евалуатион басед он сциентифиц публисхинг: Евалуатинг боокс”. Университy оф Оулу. Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 4. 11. 2019.
- ^ Пех, Wилфред (2008). „Басиц струцтуре анд тyпес оф сциентифиц паперс”. Еффецтиве Медицал Wритинг. 49 (7): 522—5. ПМИД 18695858 — преко Сингапоре Медицал Јоурнал.
