Несташица
Несташица се односи на ограничену доступност робе, за коју може да постоји потражња на тржишту. Концепт несташице исто тако обухвата индивидуални капацитет да се купе све или неке од роба у зависности од доступних ресурса индивидуе[1].
Концепт уреди
Несташица се односи на раскорак између ограничених ресурса и теоретски неограничене потражње[2]. Појам оскудице је да никада није довољно (нечега) да се задовоље све могуће људске жеље, чак ни у напредним стањима људске технологије. Несташица подразумева одрицања, или прављење компромиса да би се дошло до више жељених оскудних ресурса.[3]
Стање несташице у реалном свету доводи до конкуренције за оскудне ресурсе, и конкуренција се јавља „кад људи настоје да испуне критеријуме који се користе за утврђивање ко добија шта”.[3]:п. 105 Систем цена, или тржишне цене, су један начин да се алоцирају оскудни ресурси. „Ако друштво координира економске планове на основу спремности да плати новцем, чланови тог друштва ће [настојати да се надмећу] да зараде новац.”[3]:п. 105 Ако се користе други критеријуми, може се очетивати конкуренција у погледу тих других критерија.[3]
На пример, мада је ваздух важнији за људе од злата, он је мање оскудан једноставно зато што је продукциони трошак ваздуха једнак нули. Злато с друге стране има висок продукциони трошак. Оно се мора наћи и обрадити, све од чега захтева знатне ресурсе. Додатно, оскудица подразумева да се не могу остварити сви циљеви друштва истовремено; компромиси се праве зарад остваривања једног циља на уштрб других. У једном утицајном есеју из 1932. године, Лајонел Робинс је дефинисао економију као „науку која студира људско понашање као односе између крајњих и оскудних средстава која имају алтернативне употребе”.[4] У случајевима монопола или монопсона може се створити вештачка несташица. Несташица се исто тако може јавити путем нагомилавања, било као покушај намештања тржиште или из других разлога. Привремене несташице могу да буду узроковане и узрок паничног куповања.
Референце уреди
- ^ Сиддиqуи, А.С. (2011). Цомпрехенсиве Ецономицс XII. Лаxми Публицатионс Пвт Лимитед. ИСБН 978-81-318-0368-4. Приступљено 20. 11. 2017.
- ^ „Сцарцитy”. Инвестопедиа. Приступљено 20. 11. 2017.
- ^ а б в г :пп.5–8Хеyне, Паул; Боеттке, Петер Ј.; Прyцхитко, Давид L. (2014). Тхе Ецономиц Wаy оф Тхинкинг (13тх изд.). Пеарсон. ИСБН 978-0-13-299129-2.
- ^ Роббинс, Лионел (2014) [1932]. Ан Ессаy он тхе Натуре анд Сигнифицанце оф Ецономиц Сциенце (2нд изд.). Лондон: Мацмиллан. стр. 16.
Литература уреди
- Милгате, Мурраy (март 2008). „гоодс анд цоммодитиес”. Ур.: Стевен Н. Дурлауф; Лаwренце Е. Блуме. Тхе Неw Палграве Дицтионарy оф Ецономицс (2нд изд.). Палграве Мацмиллан. стр. 546—48. дои:10.1057/9780230226203.0657. Приступљено 24. 3. 2010.
- Монтани, Гуидо (1987). „Сцарцитy”. Ур.: Еатwелл, Ј.; Миллгате, M.; Неwман, П. Тхе Неw Палграве. А Дицтионарy оф Ецономицс. 4. Палграве, Хоундсмилл. стр. 253—54.
- Малтхус, Тхомас Р. (1960) [1798]. Химмелфарб, Гертруде, ур. Он Популатион (Ан Ессаy он тхе Принципле оф Популатион, ас Ит аффецтс тхе Футуре Импровемент оф Социетy. Wитх Ремаркс он тхе спецулатионс оф Мр. Годwин, M. Цондорцет, анд отхер wритерс). Неw Yорк: Модерн Либрарy. Приступљено 24. 3. 2010.
- Бурке, Едмунд (1990) [1774]. Е. Ј. Паyне, ур. Тхоугхтс анд Детаилс он Сцарцитy. Индианаполис, ИН: Либертy Фунд, Инц. Архивирано из оригинала 18. 05. 2018. г. Приступљено 24. 3. 2010.