Википедија

Неутрална теорија молекулске еволуције

Неутрална теорија молекулске еволуције наводи да је огромна већина еволуционих промена на молекуларном нивоу узрокована рандомним дрифтом селективности неутралних мутаната (оне не утичу на адаптивност).[1] Теорију је увео Моту Кимура током касних 1960-тих и раних 1970-тих. Неутрална теорија је компатибилна са Дарвиновом теоријом еволуције природном селекцијом: адаптивне промене се прихватају као присутне и важне, али се хипотетише да су оне мањи део свих промена задржаних у ДНК секвенцама. Од тог времена ова хипотеза је била тестирана користећи Макдоналд-Кретманов тест, и није потврђена код свих врста.[2] Чак и код врста код којих су адаптивне промене ретке, позадинска селекција на повезаним местима може да крши претпоставке теорије неутралности у погледу генетичког дрифта.[3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Kimura, Motoo. 1983. The neutral theory of molecular evolution. Cambridge (page xi)
  2. ^ Фаy, Јустин C. „Wеигхинг тхе евиденце фор адаптатион ат тхе молецулар левел”. Трендс ин Генетицс. 27 (9): 343—349. дои:10.1016/ј.тиг.2011.06.003. 
  3. ^ Хахн, M.W. (2008). „Тоwард а селецтион тхеорy оф молецулар еволутион”. Еволутион. 62: 255—265. дои:10.1111/ј.1558-5646.2007.00308.x. 

Литература уреди

  • Гиллеспие, Јохн Х. (1991). Тхе Цаусес оф Молецулар Еволутион. Оxфорд Университy Пресс, Неw Yорк. ISBN 0-19-506883-1. 
  • Граур, D. & Ли, W-Х (2000). Фундаменталс оф Молецулар Еволутион, 2нд ед. Синауер Ассоциатес. ISBN 0-87893-266-6. 
  • Кимура, M. (1968). „Еволутионарy рате ат тхе молецулар левел”. Натуре. 217 (5129): 624—626. ПМИД 5637732. дои:10.1038/217624а0.  [1]
  • Кимура, M. (1983). Тхе Неутрал Тхеорy оф Молецулар Еволутион. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге. ISBN 0-521-23109-4. 
  • Кинг, Ј.L. & Јукес, Т.Х. (1969). „Нон-Дарwиниан Еволутион”. Сциенце. 164 (3881): 788—798. ПМИД 5767777. дои:10.1126/сциенце.164.3881.788.  [2]
  • Рицхард Леwонтин (1974). Тхе Генетиц Басис оф Еволутионарy Цханге. Цолумбиа Университy Пресс. ISBN 0-231-03392-3. 
  • Tomoko Ohta (1973). „Slightly deleterious mutant substitutions in evolution”. Nature. 246 (5428): 96—98. PMID 4585855. doi:10.1038/246096a0. 
  • Ohta, T. & John H. Gillespie (1996). „Development of Neutral and Nearly Neutral Theories”. Theoretical Population Biology. 49 (2): 128—142. PMID 8813019. doi:10.1006/tpbi.1996.0007. 
  • Sueoka, N. (1962). „On the genetic basis of variation and heterogeneity of DNA base composition”. PNAS. 48 (4): 582—592. doi:10.1073/pnas.48.4.582. 
  • Kimura, M. (1986). „DNA and the Neutral Theory”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 312 (1154): 343—354. doi:10.1098/rstb.1986.0012. 
  • Provine W.B. Rise of the null selection hypothesis. In Cain A.J. and Provine W.B. 1991. Genes and ecology in history. In Berry R.J. et al. (eds) Genes in ecology: the 33rd Symposium of the British Ecological Society. Blackwell, Oxford, pp. 15–23
  • Duret, L. (2008). „Neutral Theory: The Null Hypothesis of Molecular Evolution”. Nature Education. 1 (1).  [3]
  • Nei M. (24. 8. 2005). „Selectionism and neutralism in molecular evolution”. Molecular Biology and Evolution. 22 (12): 2318—2342. PMC 1513187  . PMID 16120807. doi:10.1093/molbev/msi242. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Neutralna_teorija_molekulske_evolucije&oldid=27558804”