Нихад Фетић Хакала

bosanskohercegovački pjevač

Нихад Фетић, познатији као Хакала (Зеница, 1966), босанскохерцеговачки је народни пјевач, популаран на територији бивше Југославије.

Хакала
Фетић током 15. ноћи Зеница самер феста 2019
Име по рођењуНихад Фетић
Датум рођења(1966-00-00)1966.(57/58 год.)
Мјесто рођењаЗеница (СР БиХ)
 СФР Југославија
Занимање
  • пјевач
  • бизнисмен
Активни период1984—данас
Супружникожењен од 1991.
Дјеца3 ћерке
Музичка каријера
Жанрови
Инструмент
  • вокали
Издавачке куће
Повезани чланциЈана, Мирсада Чизмић, Мела Беширевић, Амра Халебић, Канита Карић, Аднан Незиров, Кемал Маловчић, Енес Беговић...
Веб-сајтhakala.ba (угашен, архива)

Хакалин музички стил је фолк музика и модерни турбо-фолк.

Каријера уреди

Почетак Хакалине музичке каријере датира из 1984. године, када се придружио културној заједници ’Ричице’ из Зенице и основао бенд ЗОВ са пет људи из исте културне асоцијације. Као главни вокал групе ЗОВ, он и његови чланови су наступали као аматерска група у бројним ресторанима и дискотекама у Зеници, али нису постигли много успјеха.[1]

Убрзо након избијања Рата у БиХ 1992. године, Фетић је емигрирао у Њемачку. Исте године потписао је за кућу HALIX и снимио свој први албум Скитница велеградских улица, који је 1993. године дошао на тржиште и имао велики успјех. Посебно, пјесме Скитница велеградских улица, Умри у самоћи[1] и Шта ћу кад је волим су му најприје у Босни и Херцеговини помогли да стекне велику популарност. Недуго послије, његове пјесме су такође постале велики хитови у Србији, тако да су неки музичари из ове земље сами снимили те пјесме — нпр. Аца Лукас, који је на свом албуму 1998. године реинтерпретирао пјесму Умри у самоћи (на екавици; први је ову пјесму отпјевао Братислав Бата Здравковић 1988).

Године 1994. изашао је Хакалин други албум под насловом Да сам те волио, који је потврдио успјех његовог првог албума. Посебно кроз пјесме Кафанџија и Да сам те волио поново је постао слушан у БиХ и Србији. Од тада, пјесма Кафанџија је, такорећи, постала његова „лична карта”.[1] Годину дана касније пребацио се у бх. издавачку кућу INTAKT Records и вратио у Зеницу — након што је завршио рат у Босни —, након чега је радио у Сарајеву, гдје је до 2005. издао још пет албума.[1]

Године 2005. преселио се у Бијељину у издавачку кућу VIP Productions и снимио још два албума — под насловима 100% (Сто посто) и други без главног наслова (2007). Након поновног оснивања нове велике издавачке куће и истоименог емитера у БиХ ОТВ Валентино промијенио је средином 2008. године издавача и прешао у Valentino Records. Овдје је снимио два албума: Дар мар (2010) и Жаока (2012). Потом је прешао у Гранд продукцију и издао албум Хакала (2015).

Хакала одржава редовне концерте у Словенији, Њемачкој, Аустрији и Швајцарској поред оних на Западном Балкану, јер је заступљен велики број босанскохерцеговачких миграната у овим земљама који желе да чују његове пјесме и сјете се своје прошлости.

Приватни живот уреди

Нихад Фетић је ожењен од 1991. године и има три ћерке са супругом.

Дискографија уреди

Албуми
  • Скитница велеградских улица (1993)
  • Ја сам те волио (1994)
  • Како ми је тако ми је (1996)
  • I да кренем из почетка (1998)
  • Залуд живим без тебе (2000)
  • Двадесет и двије зоре (2002)
  • Мој град (2004)
  • 100% [То сам ја] (2005)
  • Рука у руци (2007)
  • Хакала (2009)
  • Дар мар (2010)
  • Жаока (2012)
  • Да сам умро (2014)
  • Хакала (2015)

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Hakala biografija”. tekstomanija.com (na jeziku: српскохрватски). Arhivirano iz originala 26. 7. 2019. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 

Спољашње везе уреди