ОК Борац Старчево

ОК Борац основан је још давне 1978. године, као одбојкашка секција Друштва за телесно васпитање „Партизан”. Прве две такмичарске сезоне клуб је одиграо у Општинској лиги Панчева, а већ 1980. године. Име је промењено у Одбојкашки клуб Борац, и оно се задржало до данас.

Историја

Добри познаваоци одбојке, а таквих је у Старчеву и Панчеву веома много, још увек памте незаборавне утакмице одбојкаша на „врућим” гостовањима. Тим је избубио у Тополи, те 1995. године, у одлучујућој утакмици за улазак у Јединствену српску лигу са 2:0 у сетовима. Екипа је успела да се подигне, и да преокрене резултат, што је велики успех. Такмичење у сезони 1995/96 у Јединственој српској лиги било је прича за себе. Предвођени тренерима Зораном Димковићем и Драгољубом Стојановићем, играчи су рушили све пред собом, остварили су све победе у првенству и успели су да се кроз баражне дуеле докопају и савезног ранга - Прве Б лиге. Одиграо је Борац тада 18 утакмица, и забележио је исто толико победа, уз само четири изгубљена сета.

Достигнућа и такмичења

Квалификациони турнир за попуну Прве Б савезне лиге одигран је у Скореновцу. Организатор је био ОК Борац, а учествовали су и Морнар из Бара и Никшић. Дана 19. априла 1996 године – клуб је по први пут постао члан савезног ранга такмичења. Победили су оба ривала, а златним словима у аналима клуба остала су уписана имена: Зоран Димковић, Драгољуб Стојановић, Бранислав Јованов (тренери), Зоран Станковић, Дарко Томић, Владимир Ковачевић, Игор Јовић, Срђан Бошковић, Жељко Шоштарић, Душан Радомировић, Ненад Кељевић, Марко Симијоновић, Милош Јовановић, Саша Вуковић и Зоран Манић.

У Првој Б лиги играли су само две сезоне и онда учинили оно што се и дан данас сматра правим спортским подвигом. ОК Борац је ушао у друштво највећих, у југословенску одбојкашку елиту. Постали смо први клуб у историји југословенске одбојке који је као другопласирани тим Прве Б лиге, кроз баражне мечеве, постао прволигаш. Април, те сада већ и далеке 1997. године, нико у Старчеву и Панчеву неће заборавити. Кроз три утакмице са Смедеревом, одбојкаши Борца су показали и доказали да су заслужили место у елити, у Првој А савезној лиги. Изгубили су у првом мечу, али пошто се играло на два добијена сусрета, успели су да победе.

У години када су прослављали свој 20. рођендан, начинили су и највећи успех. Истински заљубљеници у боје Борца вечно ће запамтити 21. април 1997. године – тада су постали прволигаши. Под вођством тренера Драгана Тадића, Зорана Димковића и Бранислава Јованова, највећи успех у историји клуба постигли су: Срђан Бошковић, Дарко Томић, Игор Јовић, Ранко Микановић, Милош Јовановић, Жељко Шоштарић, Владимир Ковачевић, Бранислав Ћуковић, Горан Ракочевић, Душан Радомировић, Марко Симијоновић, Слободан Јанчикин и Марко Јокић. Председник клуба тада је био Зоран Недић. Ту најлепшу и најуспешнију сезону зачинили су тада и освајањем Купа Србије. Било је наравно успона и падова, али су одличне резултате постизали и 2000. године када су у Хали спортова у Панчеву падали и Будућност, Црвена звезда, Рибница. Тријумфовали смо у Будви, Пожаревцу. Успели су да се пласирају у плејоф и да добро намуче велику Војводину.

После годину дана проведених у нижем рангу, опет су постали прволигаши 2002. године. Никада нису заборавили ни прерано преминуле одбојкаше Бојана Рогића и Ранка Илинчића. Играли су меморијалне турнире у њихову част. Током постојања клуба, кроз њега је прошло много пријатеља, врхунских спортских радника, играча, тренера, представника разних друштвених и привредних организација и свако од њих оставио је неизбрисив траг на путу заједничког успеха. Без свих њих Борац сигурно не би био ово што је сада. Одбојкашки клуб Борац је за ових 30 година постао светла тачка српског спорта.

Литература

Старчевачка култура Немања Јовановић
Јужни Банат Предраг Ивановић