Одговорност за штету од опасне ствари или опасне дјелатности

Одговорност за штету од опасне ствари или опасне дјелатности је објективна одговорност јер се одговара без обзира на кривицу. За штету одговара сопственик опасне ствари. Сопственик покретне или непокретне ствари чији положај, употреба, особине или само постојање представљају повећану опасност од штете за околину (опасна ствар), одговара за штету која потиче од њих.

Претпоставка узрочностиУреди

„Штета настала у вези са опасном ствари, односно опасном дјелатношћу сматра се да потиче од те ствари, односно дјелатности, изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете.” Члан 173.ЗОО

Да би имао право на накнаду оштећени[појаснити] треба да докаже постојање штете и везу штетног догађаја са опасном ствари, а узрочност се претпоставља (законска оборива претпоставка). О кривици се не расправља јер је она елемент субјективне одговорности који чини разлику у односну на објективну.[појаснити] Тужени може доказивати да штета потиче од узрока који се налази изван ствари а чије се дејство није могло спријечити. Случајеви ослобађања од одговорности су предвиђени у чл. 177.ЗОО и односе се на вишу силу (узрок изван ствари чије се дејство није могло предвидјети, нити избјећи или отклонити) и искључиву радњу оштећеног или 3. лица (која се није могла предвидјети или отклонити). У ова три случаја (виша сила, искључива радња оштећеног, искључива радња 3. лица) тужени може истицати приговоре.

Посебни случајеви објективне одговорностиУреди

  1. Одговорност произвођача ствари са недостатком
  2. Одговорност од животиња
  3. Одговорност од грађевине
  4. Одговорност за штету проузроковану моторним возилима у покрету

Одговорност произвођача ствари са недостатком сноси произвођач ствари, зато што је он ставио у промет неку ствар коју је произвео, а која због неког недостатка за који он није знао представља опасност од штете за лица или ствари; одговара за штету.

Остала два случаја нису предвиђена у закону.

За животињу одговара сопственик и то било да је животиња код њега или је залутала или побјегла. Не може се ослободити одговорности ако се брани да је одбјегла. Сопственик одговара за штету коју је узнемирена животиња проузроковала лицу које је драговољно покушало да је смири или ухвати. Када је повјерена на чување или старање лицима или установама које се баве тиме (ветеринари, поткивачи, угоститељи, азили...), одговарају та лица и установе онако како би одговарао сопственик. Сопственик ће одговарати у оваквим случајевима ако није скренуо пажњу лицу (или установи) на ману животиње. Држалац земљишта има право задржати животињу која чини штету као залогу за накнаду штете. Дужан је без одлагања обавијестити о штети и о задржавању сопственика — општину или ловачко друштво.

Одговорност за штету од грађевине — Сопственик зграде и сваке друге грађевине одговара за штету коју она проузрокује својим рушењем или падом којег дијела или на други начин. Сопственик се ослобађа одговорности ако докаже да се штета догодила усљед више силе или искључивом радњом оштећеника. Има право да тражи накнаду (регрес) од лица која су крива за штету.

Одговорност за штету проузроковану моторним возилом у покрету је уређена чл. 178.ЗОО. Ако је изазван удес искључивом кривицом једног имаоца примјењују се правила о одговорности по основу кривице. Ако постоји обострана кривица — сразмјерно степену кривице. Ако нема кривице, одговарају на равне дијелове, осим ако разлози правичности захтијевају што друго.