Википедија

Одонтогена кератоциста

​Одонтогене кератоцисте (акроним ОКЦ) су цисте из групе одонтогених цисти специфичне хистолошке грађе, изразито агресивних карактеристика, дуготрајног асимптоматског раста и развоја са високом тенденцијом рецидивирања ако се адекватно и правовремено не одстране.[1][2]

Одонтогене кератоцисте
СинонимиКератоцистични одонтогени тумоур (КЦОТ)
Хистолошки препарат одонтогене кератоцисте
Специјалностимаксилофацијална хирургија

Ако се одонтогена кератоциста појави на месту где у вилици недостаје зуб, то може бити јасан знак од којег се зуба развила. Ако пак настане у вилици, а при томе постоје сви зуби, тада постоји могућност развоја ове цисте из прекобројног зубног заметка.[3]

Често се налази на месту неразвијеног умњака у доњој вилици, иии на узлазном краку доње вилице.[1][2] Чине 3–11% свих циста вилице.[4][5]

Историја

уреди

Одонтогене кератоцисте (ОКЦ), које је први описао Пхилипсен 1956.године,[6] као бенигне лезије одонтогеног порекла које карактерише агресивно понашање са релативно високом стопом рецидива и чине око 10% свих циста вилице.[7]

Класификација

уреди

У најновијем (4.) издању СЗО класификације тумора главе и врата објављеној у јануару 2017. године,[8] консензус група је закључила да, у овом тренутку, нема довољно доказа који подржавају неопластично поријекло ове цистичне лезије и да потребна су даља истраживања.[9] Сходно томе, назив ОКЦ је поново уметнут, замјењујући термин кератоцистични одонтогени тумор (акроним КЦОТ) који је уклоњен из класификације. Стога се одонтогене кератоцисте (ОКЦ) данас сматрају бенигним цистама одонтогеног поријекла које чине око 10% свих одонтогених циста.

Епидемиологија

уреди
 
Релативна учесталост одонтогених циста (означено наранџастом бојом).
Морбидитет

Одонтогене кератоцисте представљају приближно 10% одонтогених циста. Присуство више ОКЦ-а, које се такође јављају у различитим тренуцима током живота пацијената, типично је повезано са синдромом карцинома невоидних базалних ћелија (НБЦЦС), такође познатим као Горлин-Голтзов синдром, аутосомно доминантном мултисистемском болешћу. Код ових пацијената, средња доб инциденције опада на око 25 година.[10][11][12]

Старсот

Пријављена старосна дистрибуција је знатно широка (од 8 до 82 године), са врхунцем инциденције у трећој деценији живота.[13][14][15]

Полне разлике

Већина одонтогених циста је показала благу превагу код мушкараца.[16]

Етиопатогенеза

уреди

Одонтогене кератоцисте настају пролиферацијом зубне гредице или њениних остатака, који према претпоставци већина аутора, требало би да буде потпуно окружене коштаним ткивом.[5] Постоји још једна претпоставка о њиховом настанку, по којој други аутори сматрају да настају из базалних ћелија слузокоже усне дупље.[17]

Могу се јавити спорадично или у склопу Горлин-Голтзова синдрома. Највећа им је учесталост појављивања у младих људи од 20.–30. године живота.[18] Најчешће се откривају случајним радиолошким прегледом након рутинског снимања чељусти из других разлога.

Иако понекад долази до појаве боли, отицања, цурења гноја или, ретко, до неуролошких симптома попут парестезије доње усне или зуба, пацијенти почињу осјећати промену тек када је циста достигла значајну величину и/или понекад захватила максиларни синус или узлазни крак.

Хистологија

уреди

Хистолошки, ОКЦ настају из денталне ламине и сачињавају их цистични простор који садржи десквамирани кератин, обложен уједначеним паракератизираним плочастим епителом од 5 до 10 слојева ћелија, са изразитим базалним слојем палисадних стубастих или коцкастих ћелија, чије језгро је вертикално оријентисано. Интерфејс са суседним везивним ткивом је нормално раван са потенцијалом за пупљење базалног слоја и формирање малих сателитских циста.[13] Митотичка активност је већа од осталих циста одонтогеног порекла.[19]

  • Хистолошки приказ ОКЦ
  •  
    Средње увећање одонтогене кератоцисте која показује преклопљену цисту.
  •  
    Средње увећање одонтогене кератоцисте
  •  
    Велико увећање одонтогене кератоцисте.

Експанзија цисте

уреди

Експанзија одонтогене кератоцисте је најчешће уочљива тек када дође до: њеног пуцања или перфорације кроз букалну страну горње вилице или лингвалне стране доње вилице, што узрокује клинички израажен флуктуирајући оток. Својим интензивним продорним растом кератоцисте може довести до ресорпције околног ткива, пробијања кост, да би у околном меком ткиву узроковала стварања епидермоидне цисте као засебне творевине. Због таквог раста кост нема довољно времена за одлагање новог матрикса па понекад настају фенестрације на лингвалној страни доње вилице. Букалне фенестрације доње вилице су ретке јер је дебљин кости која треба бити ресорбована знажајно већа.[20]

Одонтогене кератоцисте својим растом могу узроковати размицање суседних зуба и ресорпцију коренова, што резултује климањем и испадањем зуба.

Појава рецидива

уреди

Уз континуирани продорни раст главна карактеристика одонтогених кератоциста је и учестала појава рецидива након хируршке терапије. Разлог томе могу бити:

  • непотпуно уклањање цисте,
  • заостајање епителних острваца,
  • појава сателитних циста у околном везивном ткиву,
  • пролиферација ћелија базалног слоја епитела усне шупљине.[21]

Учесталост рецидива креће се од 12—63%, зависно од података из различитих студија.[22] Веће стопе рецидива пријављене су код пацијената захваћених синдромом карцинома невоидних базалних ћелија и код мултилокуларних лезија.[23][24]

На разлику у појаву рецидива утичу велике различитости у техници хируршких метода и различитог времена праћења пацијента након хируршке терапије. Врста операције можда није једини фактор и неки аутори сматрају да рецидив може бити повезан с биолошком природом саме лезије и експресијом пролиферативних маркера као што је Ки-67.[25][26]

Већина рецидива јавља се након конзервативних третмана једноставне енуклеације лезије.[7][27][28]

Дијагноза

уреди

Одонтогене кератоцисте рентгенолошки могу бити унилокуларне или мултилокуларне, као округла или овална оштро ограничена просвјетљења у горњој или доњој вилици. [3] Типична радиолошке карактеристике одонтогених кератоциста нису потпуне за постављање сигурне дијагнозе јер остале лезије вилице могу понекад показивати сличне радиолошке промене па је за прецизну дијагностику потребна и потврда хистолошким налазом.

Панорамска радиографија

уреди

Панорамска радиографија је раван приказ закривљених површина максиларних и мандибуларних зубних лукова и помаже у прелиминарној процени локације, величине, облика, рубова и проширења одонтогених лезија, као што су ОКЦ. Међутим, ова радиографска техника има ограничену улогу јер пружа дводимензионални приказ максилофацијалних структура уз повећање, геометријску дисторзију и преклапање. Стога, да би се превазишла ограничења панорамске радиографије, често је потребан тродимензионални модалитет снимања за преоперативно планирање, посебно код већих лезија.

Радиографски, ОКЦ се појављују као добро дефинисана унилокуларна или мултилокуларна радиолуценција ограничена кортикираним рубовима. Унилокуларне лезије су доминантне, док се мултилокуларна варијанта уочава у приближно 30% случајева, најчешће у доњој чељусти.[29][15] На панорамској радиографији, мандибуларни унилокуларни ОКЦ могу показати мале и непотпуне септа унутар лезија; овај налаз је чешћи код већих него код мањих ОКЦ.

  • Панорамска радиографија одонтогених кератоциста
  •  
    Класични кератоцистични одонтогени тумор
  •  
    Масивни кератоцистични одонтогени тумор.

Радиографске карактеристике ОКЦ нису патогномоничне, посебно код мањих унилокуларних лезија.[30] Када се мали унилокуларни ОКЦ појави у предњем секстанту максиле, може симулирати друге одонтогене и неодонтогене цисте, као што су радикуларна циста, латерална пародонтална циста или назопалатинска циста.[31][32]

Велики ОКЦ мандибуле имају тенденцију да расту претежно уз дужини део кости уз минималну буко-лингвалну експанзију, посебно унутар тела.[30] На панорамској радиографији, овај необичан образац раста може одредити екстензивну радиолуцентну лезију са значајним мезиодсталним димензијама и без значајне експанзије кортекса. Са друге стране, велики максиларни ОКЦ показују значајно проширење алвеоларне кости и имају тенденцију да захвате суседне структуре. Посебно, када максиларни ОКЦ потиче из моларног региона, често се види проширење у максиларни синус.[33]

Радиографски, ОКЦ могу показати померање зуба и ресорпцију корена; овај последњи налаз је неуобичајена радиографска карактеристика ОКЦ, са пријављеном инциденцом која варира од 1,3 до 11%.[15] У литература је објављено да перфорација кортикалне кости није необична карактеристика ОКЦ, са интраоперативном инциденцом која варира од 39 до 51%.[15] Међутим, овај налаз се врло ретко открива на панорамској радиографији и у начелу је ограничен на алвеоларни гребен.

Конусна и мултидетекторска компјутерска томографија

уреди

У клиничкој рутини постоје две главне ЦТ технике које се обично користе за процену максилофацијалних болести:

  • ЦТ конусног зрака (ЦБЦТ)
  • мултидетекторски ЦТ (МДЦТ).

Оба ЦТ модалитета се обично сматрају адекватнима за дијагностицирање ОКЦ и преоперативно планирање, због њихове способности да генеришу висококвалитетне слике мултипланарне реконструкције (МПР) у различитим равнима. Осим тога, коришћењем наменског софтвера за реконструкцију зубних лукова (ДентаСцан), тродимензионални скуп података произведен од стране оба модалитета може се даље обрадити у МПР снимцима који су или паралелни (панорамски) или вертикални (попречни пресек) на кривину алвеоларне кости. Ове МПР слике високе резолуције омогућавају тродимензионални приказ чељусти и пружају детаљне информације о ОКЦ-у и његовом односу са околним структурама.

Главна предност која чини ЦБЦТ посебно атрактивном техником у евалуацији максиларних и мандибуларних лезија је њена већа просторна резолуција у односу на МДЦТ. Насупрот томе, главни недостатак ЦБЦТ-а је лоша резолуција контраста, која није прикладна за разликовање контраста меких ткива. Дакле, ЦБЦТ није у стању да процени проширење у мека ткива и искључује могућност ињекције контрастног средства.[34]. У процјени ОКЦ-а, ЦБЦТ се сматра ефикаснијим за демонстрирање коштаних промјена кортикалних плоча вилица (букални, палатинални или лингвални кортекс), док је МДЦТ ефикасан у процени унутрашње густине и проширења у меко ткиво.

Као и код панорамске радиографије, ЦТ је у стању да прикаже главне радиолошке карактеристике ОКЦ-а, као што су величина, облик (хидраулични или сцалопирани), ивице (добро дефинисане и кортикиране), унутрашњи изглед (уни- или мултилокуларни) и ефекти на суседне структуре (помак зуба, ресорпција коријена, елевација дна максиларног синуса, доњи помак мандибуларног канала).[35] Осим тога, ЦТ показује и друге карактеристике ОКЦ-а, као што су коштане промене (ширење у буколиингвалном/палаталном смеру и ерозија), унутрашња густина и проширење у меко ткиво.

Стога се ЦТ сматра супериорнијим од конвенционалне радиографије у разликовању ОКЦ-а од других унилокуларних или мултилокуларних остеолитичких лезија и у преоперативној процени.

У мандибули, ОКЦ имају тенденцију да расту претежно мезиодистално дуж дужине кости, узрокујући минимално ширење букалне и лингвалне кортикалне плоче.[36] Међутим, у неким случајевима, ОКЦ се може проширити и еродирати кортекса..

Магнетна резонанца

уреди

У процени цистичних лезија чељусти, МРТ се углавном изводи као комплементарна техника ЦТ-у (ЦБЦТ или МДЦТ), и може бити корисна у одабраним случајевима да пружи бољи приказ унутрашњих карактеристика и захваћеност меких ткива

ОКЦ обично показују различит интензитет сигнала на МРТ сликама, који одражавају материјале садржане унутар лезија. Они су представљени великом количином кератина који је понекад повезан са хијалинским телима у присуству упале.[37]

МРТ са дифузијско-пондерисаним имиџингом (акроним ДWИ) и израчунатим привидним коефицијентом дифузије (АДЦ) је осетљив на физиолошке параметре као што су целуларност ткива, промер једра и цитоплазме и интегритет ћелијских мембрана, чиме се пружају информације о микроструктури живих ткива.[38] ДWИ може бити користан као помоћно средство за диференцијацију између ОКЦ-а и других одонтогених тумора, који могу имати преклапајуће налазе на сликама на конвенционалним МРИ секвенцама.[39][40]

Терапија

уреди

​Терапију цисте одређује њена етиологија и патологија, што с једне стране значи да треба снабдети или одстранити зуб узрочник, а с друге стране да треба одстранити елементе који спајају цистичну течност у затворену шупљину цисте. Према начину лечења терапија се формално дели на терапију хемијским средствима и хируршку терапију.[3]

​Различите хируршке опције, укључујући енуклеацију саму или повезану с додатним мерама (остектомија, Царноyев раствор, криотерапија), марсупијализацију и декомпресију, маргиналну или сегменталну ресекцију.[27]

​Збрињавање ОКЦ-а има за циљ смањење ризика од рецидива уз истовремено минимизирање морбидитета за пацијента. У овом тренутку не постоји консензус о најбољем модалитету лијечења.

У избору прикладнијег третмана учествују различити фактори, укључујући величину и локацију лезије, унилокуларност или мултилокуларност, присуство кортикалне перфорације или захваћености меког ткива и старост пацијента.

У систематском прегледу литературе, Јохнсон ет ал. показало је да је енуклеација повезана с највећом стопом рецидива од око 30%, након чега следи само марсупијализација (отприлике 18% стопа рецидива).

Повезаност енуклеације лезије са додатном техником хемијске каутеризације са Царноy-овим раствором, мешавином хлороформа, апсолутног етанола, глацијалне сирћетне киселине и гвожђе хлорида, значајно је смањила стопе рецидива на око 8%.[28]

Хируршка ресекција, маргинална и сегментална, повезана је с најнижом стопом рецидива, али се због морбидитета не препоручује као примарни модалитет лечења и требала би бити резервисана за поновно лечење пацијената који пате од вишеструких понављајућих лезија.[28]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ а б Схер, M. Цyстс оф тхе Орал Регионс.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) Стонехам: Буттерwортх-Хеинеманн, 1992.
  2. ^ а б Крамер ИРХ, Пиндборг ЈЈ, Схер M: Хистологицал тyпинг оф одонтогениц туморс. Wорлд Хеалтх Организатион Интернатионал хистологицал цлассифицатион оф тумоурс. Берлин: Спрингер Верлаг, 1992.
  3. ^ а б в Кнежевић Г. I сур. Орална кирургија 2 дио; Медицинска наклада, Загреб, 2003.
  4. ^ Зацхаридес, Н.; Папаницолаоу, С.; Триантафyллон, D. (1985). „Одонтогениц кератоцyстс: ревиеw оф тхе литературе анд репорт оф 16 цасес”. Ј Орал Маxиллофац Сург. 43: 117. 
  5. ^ а б Ориховац Ж, Видаковић Б, Вујновац Т. (2008). „Кируршко лијечење велике цисте доње чељусти”. Ацта Стоматол Цроат. 38: 53—8. 
  6. ^ Пхилипсен, Х. П. (1956). „Ом кератоцyстер (колестератомер) и каеберне.”. Тандлаегебладет. 60: 963—971. 
  7. ^ а б Антоноглоу ГН, Сáндор ГК, Коидоу ВП, Папагеоргиоу СН (2014) Нон-сyндромиц анд сyндромиц кератоцyстиц одонтогениц туморс: сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис оф рецурренцес. Ј Цраниомаxиллофац Сург 42:е364–е371
  8. ^ Ел-Наггар АК, Цхан ЈКЦ, Грандис ЈР, Таката Т, Слоотwег ПЈ (2017) WХО цлассифицатион оф хеад анд нецк тумоурс, 4тх едн. ИАРЦ Пресс, Лyон
  9. ^ Спеигхт, Паул M.; Таката, Такасхи (2017). „Неw тумоур ентитиес ин тхе 4тх едитион оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион Цлассифицатион оф Хеад анд Нецк тумоурс: одонтогениц анд маxиллофациал боне тумоурс.”. Вирцхоwс Арцх. 472  331–339. 472 (3): 331—339. ПМЦ 5886999  . ПМИД 28674741. дои:10.1007/с00428-017-2182-3. 
  10. ^ Меара ЈГ, Ли КК, Схах СС, Цуннингхам МЈ (1996) Одонтогениц кератоцyстс ин тхе педиатриц популатион. Арцх Отоларyнгол Хеад Нецк Сург. 122: 725—728.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  11. ^ Браннон РБ . Тхе одонтогениц кератоцyст. А цлиницопатхологиц студy оф 312 цасес. Парт I (1976). „Цлиницал феатурес”. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол. 42: 54—72. 
  12. ^ Wоолгар, Ј. А.; Риппин ЈW; Броwне РМ (1987). „Тхе одонтогениц кератоцyст анд итс оццурренце ин тхе невоид басал целл царцинома сyндроме”. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол. 64: 727—730. 
  13. ^ а б Билодеау, Е. А.; Цоллинс, Б. M. (2017). „Одонтогениц цyстс анд неопласмс.”. Сург Патхол Цлин. 10: 177—222. 
  14. ^ Јохнсон, Н. Р.; Ганнон ОМ; Саваге НW; Батстоне MD (2014). „Фреqуенцy оф одонтогениц цyстс анд туморс: а сyстематиц ревиеw.”. Ј Инвестиг Цлин Дент. 5: 9—14. 
  15. ^ а б в г Цхирапатхомсакул, D.; Састраваха, П.; Јансисyанонт, П. (2006). „А ревиеw оф одонтогениц кератоцyстс анд тхе бехавиор оф рецурренцес.”. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол Орал Радиол Ендод. 101: 5—9. 
  16. ^ Аврил, L.; Ломбарди, Т.; Аилианоу, А.; et al. (2014). „Радиолуцент лесионс оф тхе мандибле: а паттерн-басед аппроацх то диагносис.”. Инсигхтс Имагинг. 5: 85—101. 
  17. ^ Езсиáс, А. (2001). „Лонгитудинал ин виво обсерватионс он одонтогениц кератоцyст овер а период оф 4 yеарс”. Инт Ј Орал Маxиллофац Сург. 30 (1): 80—2. ПМИД 11289627. дои:10.1054/ијом.2000.0013. 
  18. ^ Ло Музио, L.; Ноцини, П.; Буцци, П.; Панноне, Г.; Цонсоло, У.; Процаццини, M. (1999). „Еарлy диагносис оф невоид басал целл сyндроме”. Ј Ам Дент Ассоц. 130 (5): 669—74. ПМИД 10332131. дои:10.14219/јада.арцхиве.1999.0276. 
  19. ^ Арагаки, Т.; Мицхи, Y.; Катсубе, К.; et al. (2010). „Цомпрехенсиве кератин профилинг ревеалс дифферент хистопатхогенесис оф кератоцyстиц одонтогениц тумор анд ортхокератинизед одонтогениц цyст”. Хум Патхол. 41: 1718—1725. 
  20. ^ Барнес L, Евесон ЈW, Реицхарт П, Сидранскy D (едс) (2005) Цхаптер 6. Одонтогениц тумоурс. Wорлд Хеалтх Организатион цлассифицатион оф туморс: патхологy анд генетицс оф хеад анд нецк тумоурс. ИАРЦ Пресс, Лyон
  21. ^ Цимаш Карађоле M. Магистарски рад: Хистолошке особитости одонтобене кератоцисте. Загреб, 2002.
  22. ^ Јокић D, Кнежевић Г, Котарац Кнежевић А (2005). „Кируршко – ортодонтско лијечење развојних одонтогених циста чељусти”. Ацта Стомал Цроат. 39: 113—9. 
  23. ^ Схеар M (2002) Тхе аггрессиве натуре оф тхе одонтогениц кератоцyст: ис ит а бенигн цyстиц неопласм? Парт 2. „Пролифератион анд генетиц студиес”. Орал Онцол. 38: 323—331. 
  24. ^ Мyоунг Х, Хонг СП, Хонг СД; et al. (2001). „Odontogenic keratocyst: review of 256 cases for recurrence and clinicopathologic parameters”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod. 91: 328—333. 
  25. ^ González-Alva P, Tanaka A, Oku Y; et al. (2008). „Keratocystic odontogenic tumor: a retrospective study of 183 cases”. J Oral Sci. 50: 205—212. 
  26. ^ Kuroyanagi N, Sakuma H, Miyabe S; et al. (2009). „Prognostic factors for keratocystic odontogenic tumor (odontogenic keratocyst): analysis of clinico-pathologic and immunohistochemical findings in cysts treated by enucleation”. J Oral Pathol Med. 38: 386—392. 
  27. ^ а б Mendes, R. A.; Carvalho JF; van der Waal I (2010). „Characterization and management of the keratocystic odontogenic tumor in relation to its histopathological and biological features”. Oral Oncol. 46: 219—225. 
  28. ^ а б в Johnson NR, Batstone MD, Savage NW (2013) Management and recurrence of keratocystic odontogenic tumor: a systematic review. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol 116:e271–e276
  29. ^ Sánchez-Burgos R, González-Martín-Moro J, Pérez-Fernández E, Burgueño-García M (2014) Clinical, radiological and therapeutic features of keratocystic odontogenic tumours: a study over a decade. J Clin Exp Dent 6:e259–e264
  30. ^ а б MacDonald, D. (2016). „Lesions of the jaws presenting as radiolucencies on cone-beam CT”. Clin Radiol. 71: 972—985. 
  31. ^ Ali M, Baughman RA (2003). „Maxillary odontogenic keratocyst: a common and serious clinical misdiagnosis”. J Am Dent Assoc. 134: 877—883. 
  32. ^ Neville, B. W.; Damm, D. D.; Brock, T. (1997). „Odontogenic keratocysts of the midline maxillary region.”. J Oral Maxillofac Surg. 55: 340—344. 
  33. ^ MacDonald-Jankowski DS (2011). „Keratocystic odontogenic tumour: systematic review”. Dentomaxillofac Radiol. 40: 1—23. 
  34. ^ Hodez C, Griffaton-Taillandier C, Bensimon I (2011). „Cone-beam imaging: applications in ENT.”. Eur Ann Otorhinolaryngol Head Neck Dis. 128: 65—78. 
  35. ^ Koenig LJ, Tamimi DF, Petrikowski CG, Perschbacher SE (2017) Diagnostic imaging: oral and maxillofacial, 2nd edn. Elsevier
  36. ^ Mosier, K. M. (2015). „Lesions of the jaw”. Semin Ultrasound CT MR. 36: 444—450. 
  37. ^ Hisatomi M, Asaumi J, Konouchi H, Shigehara H, Yanagi Y, Kishi K (2003). „MR imaging of epithelial cysts of the oral and maxillofacial region”. Eur J Radiol. 48: 178—182. 
  38. ^ Bammer R (2003). „Basic principles of diffusion-weighted imaging”. Eur J Radiol. 45: 169—184. 
  39. ^ Sumi M, Ichikawa Y, Katayama I, Tashiro S, Nakamura T (2008). „Diffusion-weighted MR imaging of ameloblastomas and keratocystic odontogenic tumors: differentiation by apparent diffusion coefficients of cystic lesions.”. AJNR Am J Neuroradiol. 29: 1897—1901. 
  40. ^ Srinivasan K, Seith Bhalla A, Sharma R, Kumar A, Roychoudhury A, Bhutia O (2012). „Diffusion-weighted imaging in the evaluation of odontogenic cysts and tumours”. Br J Radiol. 85: e864—e870. 

Spoljašnje veze

уреди
Klasifikacija


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Odontogena_keratocista&oldid=28523675”