Одржива пољопривреда

Одржива пољопривреда је бављење пољопривредом на одрживе начине, што значи задовољење садашњих потреба за храном и текстилом друштва, без угрожавања способности будућих генерација да задовоље своје потребе.[1] Она се може засновати на разумевању могућности екосистема. Постоји много метода за повећање одрживости пољопривреде. При развоју пољопривреде у оквиру одрживих система исхране, важно је развити флексибилне пословне процесе и пољопривредне праксе.[2]

Пољопривреда оставља огроман траг у животној средини.[3][4][5] Она истовремено изазива промене у животној средини и под њиховим је утицајем.[6] Ако се пораст људске популације не смањи, биће неопходно повећање производње хране. Одржива пољопривреда пружа потенцијално решење које ће омогућити да пољопривредни системи прехране растућу популацију у променљивим условима животне средине.[6] С обзиром на ограничено снабдевање природним ресурсима по било којој одређеној цени и локацији, пољопривреда која је неефикасна или штети потребним ресурсима, и на крају може исцрпити расположиве ресурсе или могућност да се приуште и прибаве.

Развој одрживих система исхране доприноси одрживости људске популације. На пример, један од најбољих начина за ублажавање климатских промена је стварање одрживих система исхране заснованих на одрживој пољопривреди. Одржива пољопривреда представља потенцијално решење за омогућавање пољопривредним системима да хране растућу популацију у променљивим условима животне средине.[6] Поред одрживих пољопривредних пракси, прехрамбени помак на одрживу исхрану је испреплетени начин за значајно смањење утицаја на животну средину.[7][8][9][10] Постоје бројни стандарди одрживости и системи сертификације, укључујући органску сертификацију, Алијанса кишне шуме, Фаир Траде, УТЗ цертификат, ГлобалГАП, Прикладно за птице и Заједнички кодекс за заједницу кафе (4Ц).[11]

Историја уреди

Франклин Х. Кинг је 1907. у својој књизи Пољопривредници четрдесет векова је расправљао о предностима одрживе пољопривреде, и упозорио да ће такве праксе бити од виталног значаја за пољопривреду у будућности.[12] Сматра се да је израз „одржива пољопривреда” сковао аустралијски агроном Гордон Маклимонт.[13] Израз је постао популаран крајем 1980-их.[14]

На Међународном хортикултурном конгресу у Торонту 2002. године, Међународно друштво хортикултурних наука одржало је међународни симпозијум о одрживости у хортикултури.[15] На следећој конференцији у Сеулу 2006. године, о принципима се даље дискутовало.[16]

Дефиниција уреди

У америчком Националном закону о пољопривредном истраживању, проширењу и наставној политици из 1977. године,[17] термин „одржива пољопривреда” је дефинисан као интегрисани систем биљне и животињске праксе који има апликацију специфичну за локацију која ће дугорочно:

  • задовољавати људске потребе за храном и влакнима[17]
  • побољшати квалитет животне средине и базу природних ресурса од које зависи пољопривредна економија[17]
  • учинити ефикаснијом употребу необновљивих извора и ресурса на фармама и интегрирати, према потреби, природне биолошке циклусе и контроле[17]
  • одржати економску одрживост рада на фармама[17]
  • побољшати квалитет живота пољопривредника и друштва у целини.[17]

Британски научник Џулс Прети навео је неколико кључних принципа везаних за одрживост у пољопривреди:[18]

  • Укључивање биолошких и еколошких процеса као што су циклирање хранљивих материја, регенерација тла и фиксирање азота у пољопривредне и прехрамбене праксе.[18]
  • Коришћење смањене количине необновљивих и неодрживих инпута, посебно оних који су штетни за животну средину.[18]
  • Коришћење експертиза пољопривредника да би се продуктивно обрадила земља, тако да се промовишу самосталност и самодостатност пољопривредника.[18]
  • Решавање проблема пољопривреде и природних ресурса кроз кооперацију и колаборацију људи са различитим вештинама. Проблеми који се решавају укључују сузбијање штеточина и наводњавање.[18]

Она „разматра дугорочну и краткорочну економију, јер је одрживост спонтано дефинисана као вечна, односно, пољопривредна окружења која су дизајнирана да промовишу бескрајну обнову”.[19] Она уравнотежава потребу за очувањем ресурса са потребама пољопривредника који се баве својим средствима за живот.[20]

Сматра се да је она еколошки измирујућа, јер обухвата биолошку разноликост унутар људских пејзажа.[21]

Референце уреди

  1. ^ „Wхат ис сустаинабле агрицултуре | Агрицултурал Сустаинабилитy Институте”. аси.уцдавис.еду. Приступљено 20. 1. 2019. 
  2. ^ „Интродуцтион то Сустаинабле Агрицултуре”. Онтарио Министрy оф Агрицултуре, Фоод анд Рурал Аффаирс. 2016. Приступљено 10. 10. 2019. 
  3. ^ Броwн, L. Р. (2012). Wорлд он тхе Едге. Еартх Полицy Институте. Нортон. ИСБН 978-1-136-54075-2. 
  4. ^ „ФАО – Неwс Артицле: Фоод сyстемс аццоунт фор море тхан оне тхирд оф глобал греенхоусе гас емиссионс”. www.фао.орг (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 09. 2023. г. Приступљено 22. 4. 2021. 
  5. ^ Цриппа, M.; Солаззо, Е.; Гуиззарди, D.; Монфорти-Феррарио, Ф.; Тубиелло, Ф. Н.; Леип, А. (март 2021). „Фоод сyстемс аре респонсибле фор а тхирд оф глобал антхропогениц ГХГ емиссионс”. Натуре Фоод (на језику: енглески). 2 (3): 198—209. ИССН 2662-1355. дои:10.1038/с43016-021-00225-9 . 
  6. ^ а б в Роцкстрöм, Јохан; Wиллиамс, Јохн; Даилy, Гретцхен; Нобле, Андреw; Маттхеwс, Натханиал; Гордон, Лине; Wеттерстранд, Ханна; ДеЦлерцк, Фабрице; Схах, Михир (13. 5. 2016). „Сустаинабле интенсифицатион оф агрицултуре фор хуман просперитy анд глобал сустаинабилитy”. Амбио. 46 (1): 4—17. ПМЦ 5226894 . ПМИД 27405653. дои:10.1007/с13280-016-0793-6. 
  7. ^ „Схифтинг то Сустаинабле Диетс” (на језику: енглески). Унитед Натионс. Приступљено 26. 4. 2022. 
  8. ^ Росе, Доналд; Хеллер, Мартин C.; Роберто, Цхристина А. (1. 1. 2019). „Поситион оф тхе Социетy фор Нутритион Едуцатион анд Бехавиор: Тхе Импортанце оф Инцлудинг Енвиронментал Сустаинабилитy ин Диетарy Гуиданце”. Јоурнал оф Нутритион Едуцатион анд Бехавиор (на језику: енглески). 51 (1): 3—15.е1. ИССН 1499-4046. ПМЦ 6326035 . ПМИД 30635107. дои:10.1016/ј.јнеб.2018.07.006. 
  9. ^ Меyбецк, Алеxандре; Гитз, Винцент (фебруар 2017). „Сустаинабле диетс wитхин сустаинабле фоод сyстемс”. Процеедингс оф тхе Нутритион Социетy (на језику: енглески). 76 (1): 1—11. ИССН 0029-6651. ПМИД 28195528. С2ЦИД 12459197. дои:10.1017/С0029665116000653. 
  10. ^ Сун, Зхонгxиао; Сцхерер, Лаура; Туккер, Арнолд; Спаwн-Лее, Сетх А.; Бруцкнер, Мартин; Гиббс, Холлy К.; Бехренс, Паул (јануар 2022). „Диетарy цханге ин хигх-инцоме натионс алоне цан леад то субстантиал доубле цлимате дивиденд” . Натуре Фоод (на језику: енглески). 3 (1): 29—37. ИССН 2662-1355. С2ЦИД 245867412. дои:10.1038/с43016-021-00431-5. 
  11. ^ „Сустаинабле агрицултуре фор а беттер wорлд”. 
  12. ^ Кинг, Франклин Х. (2004). Фармерс оф фортy центуриес. Приступљено 20. 2. 2016. 
  13. ^ Рурал Сциенце Градуатес Ассоциатион (2002). „Ин Мемо риум - Формер Стафф анд Студентс оф Рурал Сциенце ат УНЕ”. Университy оф Неw Енгланд. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 21. 10. 2012. 
  14. ^ Кирсцхенманн, Фредерицк. А Бриеф Хисторy оф Сустаинабле Агрицултуре Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2019), едитор'с ноте бy Царолyн Раффенспергер анд Нанцy Мyерс. Тхе Нетwоркер, вол. 9, но. 2, Марцх 2004.
  15. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2018) Bertschinger, L. et al. (eds) (2004). Conclusions from the 1st Symposium on Sustainability in Horticulture and a Declaration for the 21st Century. In: Proc. XXVI IHC – Sustainability of Horticultural Systems. Acta Hort. 638, ISHS, pp. 509-512. Retrieved on: 2009-03-16.
  16. ^ Lal, R. (2008). Sustainable Horticulture and Resource Management. In: Proc. XXVII IHC-S11 Sustainability through Integrated and Organic Horticulture. Eds.-in-Chief: R.K. Prange and S.D. Bishop. Acta Hort.767, ISHS, pp. 19-44.
  17. ^ а б в г д ђ „National Agricultural Research, Extension, and Teaching Policy Act of 1977” (PDF). US Department of Agriculture. 13. 11. 2002.    Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  18. ^ а б в г д Преттy, Јулес Н. (март 2008). „Агрицултурал сустаинабилитy: цонцептс, принциплес анд евиденце”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон Б: Биологицал Сциенцес. 363 (1491): 447—465. ИССН 0962-8436. ПМЦ 2610163 . ПМИД 17652074. дои:10.1098/рстб.2007.2163. 
  19. ^ Стенхолм, Цхарлес; Wаггонер, Даниел (фебруар 1990). „Лоw-инпут, сустаинабле агрицултуре: Мyтх ор метход?” (ПДФ). Јоурнал оф Соил анд Wатер Цонсерватион. 45 (1): 14. Приступљено 3. 3. 2016. 
  20. ^ Томицх, Том (2016). Сустаинабле Агрицултуре Ресеарцх анд Едуцатион Програм (ПДФ). Давис, Цалифорниа: Университy оф Цалифорниа. Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 03. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2019. 
  21. ^ Цхриспеелс, M. Ј.; Садава, D. Е. (1994). Фарминг Сyстемс: Девелопмент, Продуцтивитy, анд Сустаинабилитy. Плантс, Генес, анд Агрицултуре. Јонес анд Бартлетт. стр. 25—57. ИСБН 978-0867208719. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди