Википедија

Офталмоскоп

Офталмоскоп или фундоскоп је медицински уређај који служи за преглед унутрашњих структура ока, пре свега његове унутрашње средине и очног дна — фундуса, али и скоро свих анатомских структура ока. Приликом извођења прегледа офталмоскопом, који носи назив офталмоскопија, врши се посматрање очних структура дуж светлосног снопа инструмента и тиме испитивач види ткива која под нормалним условима није могуће видети голим оком, и/или без увећања лупом, због недовољне колиĉине светлости и малих димензија анатомских структура.[1]

Офталмоскоп
Директни офталмоскоп Царл Зеисс Јена
МеСХД009887
Такође погледајте: Офталмоскопија

Историјат апарата

уреди

Офталмоскоп, онакав какав је нама познат данас, изумео је у Немачкој 1850. године Херман Хелмхолтз (1821-1899) и тако успео да учини офталмологију најегзактнијом науком у домену хирургије. Хелмхолтз је овај апарат сасвим самостално конструисао.

Године 1847. Wиллиам Баббаге направио је рудиментирану верзију Хелмхолтз-ог апарата.

Предност открића офталмоскопа је била та, што се по први пут очни лекар имао увид у очно дно и у нервни систем ока, откривање хипертензије и обољења крвних судова.

Намена

уреди

Офталмоскопом, иако је примарно намњен за преглед пре свега унутрашње средине ока, користи се и за преглед скоро свих анатомских структура ока:

  • Капци (Палпебрае);
  • Вежњача (Цоњунцтива);
  • Рожнајĉа (Цорнеа);
  • Беоњача (Сцлера);
  • Дужица (Ирис);
  • Зеница (Пупилла);
  • Сочиво (Ленс);
  • Стакласто тело (Цорпус витреус);
  • Судовњача (Цхороидеа);
  • Мрежњача (Ретина).[2]

Општа разматрања

уреди

Приликом извођења прегледа офталмоскопом, који носи назив офталмоскопија, врши се посматрање очинх структура дуж светлосног снопа инструмента и тиме испитивач види ткива која под нормалним условима није могуће видери због недовољне колиĉине светлости.[3]

Врсте офталмоскопа

уреди

Приликом извођења прегледа офталмоскопом, који носи назив офталмоскопија, посматрање очиних структура дуж светлосног снопа инструмента види ткива која под нормалним условима није могуће видери због недовољне колиĉине светлости. У ту сврху данас се користе директни и иниректни офталмоскопи.

Директни офталмоскопи имају увећање 15x за док индиректни имају увећање од 0.7x до 40x. Главна разлика ова два типа офталмоскопа је та што се са директним, са великим увећањем, види само мали део фундуса (очног дна) а са индиректним, са мањим увећањем, може се видети већи део.

У пракси се најчешће користе директни офталмоскопи јер поступак не захтева ширење зеница што омогућава посматрање слике високог квалитета са добром резолуцијом, а имају и мању набавну цену.

Биомокроскоп или слит лампа, са одговарајућим сочивима, може се сврстати у групу индиректних офталмоскопа.

 
Девет различитих модела офталмоскопа

Директни офталмоскоп

уреди

Директни офталмоскоп, оптички гледано, састоји се из два дела, система за осветљење и система за посматрање.

Систем за осветљење

Систем за осветљење садржи сијалицу, кондензаторски систем, рефлектор и сочиво. Неки офталмоскопи омогућавају убацивање зеленог филтера у систем за осветљавање. Тај филтер отклања светлост већих таласних дужина као што је црвена.

Поље осветљавања и видно поље би код офталмоскопа требало да буду једнаки. Повећање поља осветљења изазива код пацијента сужење зенице што отежава испитивање и повећава корнеални рефлекс.

Апертурни отвори и филтери

Апертурни отвори и филтери на инструменту се постављају између кондензорског и пројекционог сочива. Код испитивања макуле, од великог значаја је да се редукује величина осветљене мрље на ретини постиже различитим апертурама. Зато је величина апертуре унутар система за осветљење веома значајна јер може утицати на интензитет корнеалног рефлекса. Мањом апертуром биће мањи попречни пресек зрака светлости за осветљење на корнеи, па ће тако и количина рефлектоване светлости бити мања.

Интензитет и положај корнеалног рефлекса зависи од: угла између оса осветљења и посматрања; растојања оптометристе и ока пацијента; величине апертуре у систему за посматрање; величине отвора за посматрање. Повећањем угла измедју осе осветљења и осе посматрања повећава се померање рефлекса и истовремено редукује величина преклапања на ретини између система за осветљење и посматрање те се тиме смањује површина ретине која се види. Из тог разлога овај угао треба да је мали.

Угаона величина поља код офталмоскопа са пацијентом чија је зеница 3 мм је око 12 степени. За пацијенте са проширеним зеницама, ширина видног поља ће бити већа и за таква посматрања користи се отвор са већом апертуром. Зато сваки офталмоскоп има више отвора са различитим апертурама. Кроз нормалну (нераширену) зеницу мала апертура је најпогоднија за посматрање макуле, средња за посматрање фундуса. За посматрање фундуса кроз проширену зеницу, користи се велика апертура.

Систем за посматрање

Систем за посматрање састоји се од отвора за посматрање и система за фокусирање. Систем за фокусирање омогућава корекцију на рефрактивне грешке оптометристе и пацијента.

Систем се састоји од држача сочива различитих јачина, од којих се једно налази испред отвора за посматрање. Мењајући сочиво испред отвора за посматрање оптометриста фокусира светлост на очно дно пацијента. Јачина соĉива треба да буде једнака рефракционој грешци оптометристе.

Индиректни офталмоскоп

уреди

Индиректни офталмоскоп је намењен за посматрање индиректног лика очног дна (фундуса). У њему сочиво које је смештено између оптометристе и пацијента формира лик. У пракси се користи више врста индиректних офталмоскопа, као што су,

  • Рајхартов (Реицхерт) монокуларни офталмоскоп — који је само нешто већи од директног. Он спада у најпрактичнији индиректни офталмоскопе, због тога што је ручни инструмент који се може користити само са природном зеницом те је због тога погодан за рутинске прегледе.
  • Фундус камера — која за разлику од Рајхартовог офталмоскопа захтева посебно постоље.
  • Слит лампа —

Оптички принцип овог офталмоскопа заснива се на сочиву које има две фукнције, да осликава израз система за осветљавање и улаз система за посматрање на пацијентовој зеници као и да осликава очно дно ока у тачки између сочива офталмоскопа и испитивача. Са променом рефрактивне грешке пацијента и јачином сочива мења се и позиција лика на очном дну. Код пацијената еметропа, са сочивом од 13 D, лик фундуса се налази 77 мм испред сочива офталмоскопа. Уколико смањимо растојање на 60 цм од сочива офталмоскопа, испитивач ће морати да примени око 2 D акомодације да би се лик фундуса јасно видео.

Сочива офталмоскопа са већом јачином смањују увећање и за дати дијаметар сочива повећавају видно поље. Ради побољшања квалитета лика фундуса и спречавања појаве аберације, већина сочива офталмоскопа се израђују са асферичним површинама. Карактеристично за ова сочива је то да су премазана антирефлексним слојем ради смањења рефлекса који се појављују због тога што извор светлости сија кроз сочиво офталмоскопа.

Разлике између директне и индиректне офталмоскопије
Карактеристике Директна офталмоскопија Индиректна офталмоскопија
Кондензујуће сочиво Не тражи се Потребно
Прегледна удаљеност Што ближе оку пацијента На дохват руке
Слика Виртуелна и усправна слика Права, обрнута
Осветљење Не тако светло; није корисно у магловитим медијима Светло; корисно за магловите медије
Област поља у фокусу Око 2-8 пречника дискова Око 8 пречника дискова
Стереопсисја Одсутна Могућа
Приступачан поглед на фундус Мало иза екватора До периферне мрежњаче
Испитивање кроз магловите медије Тешко или није могуће Могуће

Извори

уреди
  1. ^ Давид Б. Еллиотт.: Цлиницал Процедурес ин Примарy Еyе Царе (2007)
  2. ^ Проф. Др. С. Баришић: Оптометрија I, Оптометрија II (Скрипте и белешке са предавања ПМФ Нови Сад)
  3. ^ С. Бига, M. Благојевић, D. Цветковић, О. Литричин: Офталмологија (Медицинска књига, Београд,2009)

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oftalmoskop&oldid=27448218”