Википедија

Окуловестибуларни рефлекс

Окуловестибуларни рефлекс или вестибуло окуларни рефлекс (акроним ВОР од енгл. речи вестибуло-оцулар рефлеx) један је од рефлекса чија је улога стабилизација поглед током кретања главе, покретом очију услед активирања вестибуларног система. Рефлекс делује на стабилизацију слика на мрежњачи ока током кретања главом, држећи поглед непрекидно на некој локацији, производећи покрете ока у смеру супротном од кретања главе. Код будних особа вољна контрола погледа надвладава надвладава овај рефлекс и он није видљив.[1] На пример, када се глава помери удесно, очи се померају улево, што значи да слика коју човек види остаје иста иако се глава окренула. Будући да је стално присутан лаган покрет главом, овај рефлекс је неопходан за стабилизацију вида: тако да особе са оштећеним рефлексом тешко читају, јер се очи не стабилизирају током малог подрхтавања главе, а такође и зато што оштећење рефлекса може проузроковати нистагмус .[2]

Рефлексни путеви у окуловестибуларном рефлексу - ротацију главе покреће инхибицијски сигнал за екстраокуларне мишиће са једне стране и сигнал надражаја за мишиће са друге стране. Резултат је покрет за компензацију очији.

ВОР не зависи од онога што се види. Такође се може активирати топлом или хладном стимулацијом унутрашњег уха, у коме је локализован вестибуларни систем, и делује чак и у потпуном мраку или када су очи затворене.[2]

Код животиња органи који координирају равнотежу и кретање нису независни од кретања очију. На пример, риба рефлексно помиче очи када јој се помери реп. Људи имају полукружне канале, рецепторе за „истезање“ мишића врата и утрикуле (гравитациони орган). Иако полукружни канали узрокују већину рефлекса који реагују на убрзање, одржавање равнотеже посредује истезање вратних мишића и привлачење гравитацијом утрикула (отолитни орган) унутрашњег уха.[3]

Окуловестибуларни рефлекс има и ротациони и транслациони аспект. Када се глава окреће око било које осе (хоризонталне, вертикалне или торзијске), удаљене визуелне слике се стабилизују окретањем очију око исте осе, али у супротном смеру.[4] Када се глава помера, на пример током ходања, тачка визуелне фиксације одржава се окретањем смера погледа у супротном смеру, за износ који зависи од удаљености.[5]

Физиологија уреди

 
Хоризонтални вестибуло окуларни рефлекс код риба

Вестибуло окуларни рефлекс (ВОР) је рефлексни покрет очију који стабилизује слике на мрежњачи током кретања главе производећи покрет ока у смеру супротном од кретања главе, чиме се задржава слика у центру видног поља. На пример, када се глава помери удесно, очи се померају улево и обрнуто. С обзиром да су лагани покрети главе присутни све време, ВОР је веома важан за стабилизацију вида: па пацијенти чији је ВОР оштећен тешко читају, јер не могу стабилизовати очи због непрекидних малих подрхтавања главе. ВОР рефлекс не зависи од визуелног уноса и делује чак и у потпуном мраку или када су очи затворене.

Окуловестибуларни рефлекс покрећу сигнали који потичу из вестибуларног система унутрашњег уха. Полукружни канали детектују ротацију главе и пружају ротациону компоненту, док отолити откривају транслацију главе и покрећу транслациону компоненту.[6]

Сигнал за хоризонталну ротациону компоненту путује преко вестибуларног нерва кроз вестибуларне ганглије и завршава се у вестибуларним једррима у можданом стаблу. Из ових једара влакна прелазе у абдуценсово језгро супротне стране мозга. Овде се влакна у синапси дела на два додатна пута. Сигнали из вестибуларног система такође се пројектују на мали мозак (где се користе за одржавање ВОР ефикасним, за задатак који се обично назива учење или прилагођавање) и на различита подручја у кортексу. Пројекције на кортекс раширене су на различита подручја и њихове импликације тренутно нису јасно схваћене.[7]

 
Окуловестибуларни рефлекс

Путеви пројекције сигнала уреди

Вестибуларна једра са обе стране можданог стабла размењују сигнале повезане са кретањем и положајем тела. Ови сигнали се шаљу и пројетују све до:

Малог мозга

Сигнали послати у мали мозак се потом преносе назада као покрети мишића главе, очију и држања тела.

Једара кранијалних нерава III, IV и VI

Из ових једара сигнали се шаљу кроз III, IV и VI кранијални живац и потом изазивају вестибуло-окуларни рефлекс. То омогућава очима да се фиксирају на покретни предмет док остају у фокусу.

Ретикуларне формације

Сигнали послати у ретикуларну формацију сигнализирају нови положај тела како би прилагоди циркулацију и дисање у новонасталом положаја тела.

Кичмене мождине

Сигнали послати у кичмену мождину омогућавају брзе рефлексне реакције удова и трупа како би се повратила равнотежа тела.

Таламуса

Сигнали послати у таламус омогућавају контролу главе и тела, као и формирање свести о положају тела.[8]

Један пут се пројектује директно на бочни ректусни мишић ока преко абдуценсног нерва. Други нервни тракт пројектује се из једра абдуценса помоћу медијалног уздужног фасцикулуса на окуломоторно једро супротне стране, које садржи моторне неуроне који покрећу активност мишића ока, посебно активирајући медијални ректусни мишић ока кроз окуломоторни нерв.

Други пут директно се пројектује од вестибуларног језгра кроз узлазни Диетерсов тракт до медијалног моторног неурона ректусног мишића на истој страни. Поред тога, постоје и инхибиторни вестибуларни путеви до ипсилатералног абдуценског једра. Међутим, не постоји директни вестибуларни неурон до мотонеуронског пута медијалног ректуса.[6]

Слични путеви постоје за вертикалне и торзиинед компоненте ВОР-а.

Поред ових директних путева, који покрећу брзину ротације ока, постоји и индиректни пут који гради сигнал положаја, потребан да би се спречило да се око окреће назад у центар када глава престане да се креће. Овај пут је посебно важан када се глава споро креће јер овде сигнали положаја доминирају над сигналима брзине. Давид А. Робинсон открио је да очним мишићима треба овај двоструки погон брзине-положаја, а такође је предложио да он мора настати у мозгу математичком интеграцијом сигнала брзине и затим слањем резултујућег положаја у мотонеуронима. Робинсон је био у праву: „неуронски интегратор“ за хоризонтални положај ока који је пронађен у нуцлеус препоситус хипоглосси у медули,[9] а неуронски интегратор за вертикални и торзијски положај ока пронађен је у интерстицијалном језгру у средњем мозгу Исти неуронски интегратори такође генеришу положај очију за друге коњуговане покрете ока.[10]

Патофизиологија уреди

Патолошки налаз код окулоцефалничног или окуловестибуларног рефлекса је:[11][12]

  • престанак утицаја одозго;
  • дисфункција можданог стабла;
  • оштећење можданог стабла;
  • инфрануклеарна оштећења;
  • оштећењеа вестибуларног апарата.

Клиничка примена уреди

 
Окуловестибуларно калоријско испитивање (хладном водом)

Овим тестом проверава се очуваност функције неколико нерава - н. оцуломотории, н. троцхлеарис, н. абдуцентис, н. вестибулоцоцхлеарис и њихових једара.

Окуловестибуларно калоријско испитивање

Ако нема окулоцефаличког рефлекса, спроводи се окуловестибуларно калоријско испитивање (хладном водом). Након потврде да је бубна опна уха очуван, користи се шприц с флексибилним катетером за испуњавање спољњег ушног ходиника са 10 до 40 мл ледено хладне воде у трајању од 30 секунди. Код свесних болесника (нпр психогене коме), овај тест узрокује девијацију очних булбуса према надраженом уху са нистагмусом који је усмерен на супротну страну. Код коматозних болесника са очуваном функцијом можданог стабла, оба су булбуса окренута према надраженом уху док нистагмус није присутан. Одговор је одсутан или некоњугован кад је мождано стабло оштећено структуралном лезијом или продубљењем метаболичке коме.[13]

Начин извођења уреди

 
Померање очних јабучица након стимулације вестибуларног система и проприоцептора врата након окретања главе у сагиталној оси

Пре извођења теста треба искључити постојање повреда вратне кичме. У том смислу код болесника са траумом потребно је пре тестирања обавити радиолошко снимање вратне кичме.

Окуловестибуларни рефлекс или рефлекс луткиних очију изводи се тако што се глава болесника брзо пасивноокреће на једну, па на другу страну, као и пасивно флектира, а потом екстендира, чиме се врши стимулација вестибуларног система и проприоцептора врата.

Одговор код коматозног болесника може бити коњугована девијација очију у смеру супротном од окретања главе (феномен луткиних очију), што значи да су очуване везе између вестибуларних и окулогирних једара, или да је функција можданог стабла нормална, а да је вероватни узрок коме код таквог болесника обостран оштећење хемисфера. Непокретни, фиксирани, медиопонирани булбуси упркос описаним покретима указују на оштећење можданог стабла.[14]

Напомене

Приликом изводјења овог рефлекса потребно је претходно искључити могућност трауме вратне кичме.

Код особа поремећеног стања свести код којих су очувани наведени кранијални живци и њихова једра рефлекс је присутан. Код болесника у дубокој коми овај рефлекс такође може бити одсутан и зато се код тих болесника и код оних са повредом вратне кичме изводи тест за окуловестибуларни рефлекс.[15]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Ризвановић Н. и сур. Поступак дијагностицирања смрти мозга. Билтен љекарске коморе;22:12-19.
  2. ^ а б „ВОР (Слоw анд Фаст) | НОВЕЛ - Даниел Голд Цоллецтион”. цоллецтионс.либ.утах.еду (на језику: енглески). Приступљено 16. 1. 2021. 
  3. ^ "Сенсорy Рецептион: Хуман Висион: Струцтуре анд фунцтион оф тхе Хуман Еyе" вол. 27, п. 179 Енцyцлопæдиа Британница, 1987
  4. ^ Цраwфорд, Ј. D.; Вилис, Т. (1991). „Аxес оф еyе ротатион анд Листинг'с лаw дуринг ротатионс оф тхе хеад”. Јоурнал оф Неуропхyсиологy. 65 (3): 407—423. ПМИД 2051188. дои:10.1152/јн.1991.65.3.407. .
  5. ^ Ангелаки ДЕ (Јулy 2004). "Еyес он таргет: wхат неуронс муст до фор тхе вестибулооцулар рефлеx дуринг линеар мотион". Јоурнал оф Неуропхyсиологy. 92
  6. ^ а б Страка, Х.; Диерингер, Н. (2004). „Басиц организатион принциплес оф тхе ВОР: Лессонс фром фрогс”. Прогресс ин Неуробиологy. 73 (4): 259—309. ПМИД 15261395. С2ЦИД 38651254. дои:10.1016/ј.пнеуробио.2004.05.003. .
  7. ^ Цраwфорд ЈД, Цадера W, Вилис Т (Јуне 1991). "Генератион оф торсионал анд вертицал еyе поситион сигналс бy тхе интерститиал нуцлеус оф Цајал". Сциенце. 252 (5012): 1551–3.
  8. ^ Саладин, Кеннетх С. (2011). Анатомy & Пхyсиологy: Тхе Унитy оф Форм анд Фунцтион. Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-07-337825-1. ОЦЛЦ 799004854. 
  9. ^ Цаннон СЦ, Робинсон ДА (мај 1987). „Лосс оф тхе неурал интегратор оф тхе оцуломотор сyстем фром браин стем лесионс ин монкеy”. Јоурнал оф Неуропхyсиологy. 57 (5): 1383—409. 
  10. ^ Цраwфорд ЈД, Цадера W, Вилис Т (Јуне 1991). "Генератион оф торсионал анд вертицал еyе поситион сигналс бy тхе интерститиал нуцлеус оф Цајал". Сциенце. 252
  11. ^ Г. M. Халмагyи, I. С. Цуртхоyс: А цлиницал сигн оф цанал паресис. Ин: Арцх Неуролог. Банд 45, 1988, С. 737–739.
  12. ^ W. Столл: Сцхwиндел унд Глеицхгеwицхтсстöрунген. Тхиеме, 1998, С. 8.
  13. ^ Аw, С. Т., Г. M. Халмагyи, Т. Хаслwантер, I. С. Цуртхоyс, Р. А. Yавор анд M. Ј. Тодд (1996). "Тхрее-дименсионал вецтор аналyсис оф тхе хуман вестибулооцулар рефлеx ин респонсе то хигх-аццелератион хеад ротатионс. II. респонсес ин субјецтс wитх унилатерал вестибулар лосс анд селецтиве семицирцулар цанал оццлусион." Ј Неуропхyсиол 76(6): 4021-30.
  14. ^ Бодарт О, Лауреyс С, Госсериес О. „Цома анд дисордерс оф цонсциоуснесс: сциентифиц адванцес анд працтицал цонсидератионс фор цлиницианс”. Семин Неурол. 33 (2): 83—90. 2013. .
  15. ^ Поснер ЈБ, Сапер ЦБ, Схифф НД, Плум Ф. Еxаминатион оф тхе цоматосе патиент. У: Поснер ЈБ, Сапер ЦБ, Схифф НД, Плум Ф. Плум анд Поснер'с диагносис оф ступор анд цома. 4. изд. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс; 2007. Стр 38-87.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Окуловестибуларни рефлекс на Викимедијиној остави

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Okulovestibularni_refleks&oldid=27448591”