Википедија

Опаротина

Опаротина, опарење, опарина или ошурење (лат. ambustio) је врста опекотине изазвана дејством водене паре или врелог гаса. Код ове повреде патолошкоанатомске промене (исто тако и клинички знаци) су слабије изражене и слабијег су интензитета. Углавном су то опекотине првог и другог степена, односно опаротине првог и другог степена, изузетно трећег степена док се четврти степен и карбонизација не јављају.

Опаротина
Опаротина II степена нанета врелом супом
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија
ургентна медицина
пластична хирургија
МКБ-10Т20–Т31
МКБ-9-CM940–949
ДисеасесДБ1791
МедлинеПлус000030
еМедицинеартицле/1278244
МеСХД002056

Епидемиологија

уреди
 
Код деце опаротине су најчешће изазване проливањем течности (вода, чај, кафа) из посуде са шпорета

Према већини студија, оштећења врелим течностима (опаротине) се јављају у 85% случајева, опекотине пламеном и врелим предметом у 13%, док је до 2% лезија проузроковано хемијским агенсима, односно дејством струјног удара.[1]

Код деце опаротине су најчешће у узрасту од једне до пет година (период проходавања и великог интересовања за околину) и изазване су проливањем течности (вода, чај, кафа) из посуде са шпорета и стола (повлачењем столњака), или седањем у суд са врелом водом. Старија деца задобијају опаротине при инхалацији или самосталном купању.[2]

Етиопатогенеза

уреди

I док су код комбустија изазваних пламеном настају сва четири степена опекотина, и у осмуђењем длака, које се лако могу извући из корена, код опаререња врелим течностим, услед дејства силе теже на просуту течност, она обично цури према надоле и задржава се у одећи, па ће амбустиије имати друкчију локализацију него опекотине од пламена, јер пламен обично „лиже” према горе.

За настанак и дубину опаротина значајни су висина температуре и дужина деловања термичког агенса:[3]

  • Температура до 45°Ц нарушава функцију ћелија,
  • Температура изнад 45°Ц (50°Ц) коагулише протеине и доводи до некрозе ћелија. Тако ће дубоку опаротину изазвати вода температуре 50°Ц у трајању од 2 минута, * Температура од 55°Ц за 20 секунди, коагулише протеине и доводи до некрозе ћелија
  • Температура од 60°Ц за 5 секунди коагулише протеине и доводи до некрозе ћелија.

Опаротину, и то за краће од четири секунде, најчешће изазива вода (чак и када није достигнута тачка кључања).

Опаротину такође могу проузроковати и друге прегрејане течности (јестиво уље или маст). Иначе, ове повреде чешће настају и имају тежи степен уколико нпр. дете или старија особа није у могућности да скрати време контакта (мала и/или хендикепирана деца и одрасле особе).[4]

Места покривена одећом код амбустија биће мање изложена деловању врелих текућина, док на непокривеним местима интензитет ошурења је интензивнији.

Знаци и симптоми

уреди

Карактеристике опаротине зависе од њене дубине. Површинске опаротине изазивају болове који могу да потрају два до три дана, после чега долази до љушћења коже током наредних неколико дана.[5][6] Пацијенти који задобију озбиљне опаротине обично се више жале на нелагодност или на осећај притиска него на бол.

Код опаротина трећег степена, које су најређе, пацијенти уопште не морају да осете лагани додир или убод на опареној кожи.[6] Док су површинске опекотине углавном црвене боје, озбиљне опекотине могу бити розе, беле или црне.[6] Ако се опаротине појаве на устима може дожи и до промена у устима, али ово није поуздана тврдња.[7][8]

Тип[9] Укључени су слојеви Изглед Грађа Осећање Трајање лечења Прогноза Пример
Површински (први степен опаротине) Епидерм[5] Црвенило без пликова[9] Сува болна опекотина[9] 5-10 дана[9][10] Лечење добро напредује;[9]  
Површинске опаротине које су делимично захватиле и ткиво (други степен) Шире се по површинском (папиларном) делу дерма[9] Црвенило са чистим пликом. Бледи трагови на притисак.[9] Влажност[9] Веома болно[9] мање од 2–3 недеље[9][6] Локална инфекција/целулитис али углавном без ожиљака [6]  
Делимичне опекотине дубоког ткива (други степен опаротине) Шире се дубоко у (ретикуларни) дерм[9] Жута или бела боја. Са мање бледила. Могу се појавити и пликови.[9] Веома суво[6] Притисак и нелагодност[6] 3–8 недеља[9] Настанак ожиљака, згрченост мишића (може биити потребно исецање пресађивање коже)[6]  
Најдубље опаротина (трећи степен) Шире се кроз цео дерм[9] Рана је укрућена и бело-мрке боје[9] Без бледила[6] Попут уштављене коже[9] Одсуство бола[9] Продужено (месеци) и непотпуно [9] Настанак ожиљака, згрченост мишића, ампутација (препоручује се рано исецање)[6]  

Дијагноза и диференцијална дијагноза

уреди

Дијагноза се заснива у првом реду на утврђивању и разликовању ошурења од опечености пламеном, хемијским средствима или струјом.

Терапија

уреди

Лечење опаротина је дуготрајно и сложено, а исход често неизвестан и са бројним функционалним, естетским и психичким последицама. Посебан проблем представљају тешке опекотине великих површина, које имају велики медицински, социјални и економски значај. Комплексност лечења проистиче из бројних поремећаја који настају како на нивоу опекотинских рана, тако и на нивоу системских поремећаја.

Зато терапија тешких опаротина спада у групу најтежих у клиничкој медицини. Њихово лечење најчешће захтева велике напоре и мултидисциплинарни приступ здравствених радника, широку палету лекова и другим фармацеутских производа. Зато су ова лечења веома скупа а процес рехабилитације и ресоцијације дуготрајан и сложен.[11]

Америчко удружење за опекотине и Амерички колеџ хирурга 1999. поставило је критеријуме за разврставање (тријажу), почетно лечење и болничко лечење опекотина, који су данас опште прихваћени у многим земљама света: [12]

  • лаке опаротине лече се амбулантно,
  • средње тешке и тешке опаротине лече се у болничким условима,
  • део тешких опаротина лече се у специјализованим установама.

Извори

уреди
  1. ^ Лукић, С. Основи ургентне и интензивне медицине, 2012: 7-59.
  2. ^ Мојсић Б, Мојсић I, Миленовић M. Реанимација опеченог детета У: Симиц D, Новине у децијој анестезиологији, Обелезја, 2011;22:287-97
  3. ^ Хеттиаратцхy С, Папини Р, АБЦ оф бурнс БМЈ Волуме 329:2004
  4. ^ Анђелић, С. и сар. АБЦ-часопис ургентне медицине, Београд, 2005
  5. ^ а б Грангер, Јоyце (1. 1. 2009). „Ан Евиденце-Басед Аппроацх то Педиатриц Бурнс”. Педиатриц Емергенцy Медицине Працтице. 6 (1). 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и Херндон D., ур. (2012). „Цхаптер 10: Евалуатион оф тхе бурн wоунд: манагемент децисионс”. Тотал бурн царе (4тх изд.). Единбургх: Саундерс. стр. 127. ИСБН 978-1-4377-2786-9. 
  7. ^ Бруницарди, Цхарлес (2010). „Цхаптер 8: Бурнс”. Сцхwартз'с принциплес оф сургерy (9тх изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл, Медицал Пуб. Дивисион. ISBN 978-0-07-154769-7.
  8. ^ Сонг, Давид. Пластиц сургерy. (3рд изд.). Единбургх: Саундерс. стр. 393.е1. ISBN 978-1-4557-1055-3.
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Tintinalli, Judith E. (2010). Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide (Emergency Medicine (Tintinalli)). New York: McGraw-Hill Companies. стр. 1374—1386. ISBN 978-0-07-148480-0.
  10. ^ Lloyd, EC; Rodgers, BC; et al. (1. 1. 2012). „Оутпатиент бурнс: превентион анд царе.”. Америцан фамилy пхyсициан. 85 (1): 25—32. ПМИД 22230304. 
  11. ^ Симић D, Милојевић I, Будић I, Митић M. Реанимација и анестезија опеченог детета. Приказ случаја.Траума и анестезија; Научни симпозијум, Зборник предавања, Мед Фак Ниш, 8-10 април, 2010, 141-142.
  12. ^ Аппендиx Б то хоспитал ресоурцес доцумент. Гуиделинес фор сервице стандардс анд северитy цлассифицатионс ин тхе треатмент оф бурн ињурy. Америцан Бурн Ассоциатион. Булл Ам Цолл Сург 1984; 69(10): 24−8.

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oparotina&oldid=27448315”