Опсерваторије Мауна Кеа

Опсерваторије Мауна Кеа (МКО) су бројни независни астрономски истраживачки објекти и велике телескопске опсерваторије који се налазе на врху Мауна Кеа на Великом острву Хаваја у Сједињеним Државама. Објекти су смештени у посебној зони коришћења земљишта од 212 ха (520 ацрес) познатој као „Астрономски округ”, која се налази у оквиру 4.544 ха (11.230 ацрес) научног резервата Мауна Кеа.[1] Астрономски округ је основан 1967. године и налази се на земљишту заштићеном Законом о историјском очувању због свог значаја за хавајску културу. Присуство и континуирана изградња телескопа веома је контроверзна због централности Мауна Кее у завичајној хавајској религији и култури, као и из различитих еколошких разлога.

Мауна Кеа Обсерваториес
Алтернативна именаМКО Уреди на Википодацима
Код опсерваторије 568 Едит тхис он Wикидата
ЛокацијаМауна Кеа, Хаwаии Цоунтy, Мауна Кеа, Велико острво, Сједињене Америчке Државе Уреди на Википодацима
Координате19° 49′ 20″ С; 155° 28′ 30″ З / 19.8222° С; 155.4749° З / 19.8222; -155.4749
Алтитуда4.205 м (13.796 фт) Уреди на Википодацима
Успостављена1956 Едит тхис он Wикидата
Вебсајтwww.ifa.hawaii.edu Уреди на Википодацима
Телескопи
ЦСО (затворен 2015)10,4 м субмилиметерски
ЦФХТ3,58 м видљиви/инфрацрвени
Опсерваторија Џемини8,1 м видљиви/инфрацрвени
ИРТФ3,0 м инфрацрвени
ЈЦМТ15 м субмилиметерски
Телескоп Субару8,2 м видљиви/инфрацрвени
СМА8x6 м низ радио телесцопа
УКИРТ3,8 м инфрацрвени
ВЛБА рецеивер25 м радио телескоп
Кек опсерваторија2x10 м видљиви/инфрацрвени телесцопе
УХ882,2 м видљиви/инфрацрвени
УХ Хило Хоку Ке'а телескоп0,9 м видљиви

Локација је готово идеална због свог тамног неба услед недостатка светлосног загађења, добре астрономске видљивости, ниске влажности, велике надморске висине од 4.205 м (13,80 фт), положаја изнад већег дела водене паре у атмосфери, чистог ваздуха, добрих временских прилика и локације на малој географској ширини.[2]

Порекло и позадина уреди

Значајно претходећи садашњим опсерваторијама, постоје докази о активној астрономској активности на Мауна Кеу на земљишној мапи острва Хаваји из 1901. године, која приказује „Хавајску астрономску станицу“ у близини самита Мауна Кеа.

Након проучавања фотографија за програм Аполло агенције НАСА које су садржавале више детаља од било ког земаљског телескопа, Џерард Кајпер је почео да тражи сушно место за инфрацрвене студије.[3][4] Мада је првобитно разматрао локације у Чилеу, он је такође донео одлуку да се изврше тестови на Хавајским острвима. Тестови на Мауиској Халеакали су били обећавајући, али је планина била прениска и стога у слоју инверзије, те је често била прекривена облацима. На „Великом острву” Хаваја, Мауна Кеа се сматра највишом острвском планином на свету. Иако је врх често покривен снегом, ваздух је изузетно сув.[3] Кајпер је почео да испитује могућност изградње опсерваторије на Мауна Кеи. Након тестирања, установљено је да је ниска влажност ваздуха савршена за инфрацрвене сигнале. Он је убедио гувернера Хаваја, Џона А. Бернса, да булдожерима направи земљани пут до врха, где је саградио мали телескоп на Пуʻу Полиʻаху, цилиндричног облика са коничним врхом.[3][5][6] Тај врх је био други по висини на планини. Највиши врх је било свето тло, те га је Кајпер избегао.[7]:25 Затим је Кајпер је покушао да ангажује агенцију НАСА да финансира већу инсталацију са великим телескопом, стамбеним објектима и другим потребним структурама. НАСА је заузврат одлучила да пројекат учини отвореним за надметање. Професор физике, Џон Џефрис са Хавајског универзитета дао је понуду у име универзитета.[3][8][9] Џефрис је своју репутацију стекао путем опсервација у опсерваторији Сакраменто Пик. Предлог је био да двометарски телескоп служи потребама НАСА-е и универзитета. Иако се велики телескопи обично не додељују универзитетима без добро успостављених астронома, Џефрису и УХ додељен је НАСА-ин уговор, што је разбеснело Кајпера, који је сматрао да му је „украдена” планина.[3][10] Кајпер би напустио своју локацију (први телескоп на Мауна Кеи) због конкуренције и започео посао у Аризони на другом НАСА пројекту. Након значајних испитивања од стране Џефрисовог тима, утврђено је да су најбоље локације у близини врха. Тестирање је такође утврдило да је Мауна Кеа изванредна за ноћно гледање услед многих фактора, укључујући разређени ваздух, константне ветрове и окруженост морем. Џефрис се обавезао да сагради телескоп висине 2,24 метра, док је држава Хаваји пристала да изгради поуздан пут до врха за све временске услове. Изградња је започета 1967. године, а прво светло је виђено 1970. године.[3]

Друге групе су почеле да траже подзакупе на новоприступачном врху планине. До 1970. године, Америчко ратно ваздухопловство и Опсерваторија Лоуел су изградили два телескопа од 24 ин (0,6 м). Године 1973, Канада и Француска договориле су се да изграде 3,6 м ЦФХТ на Мауна Кеи.[11] Међутим, локалне организације почеле су да изражавају забринутост због утицаја опсерваторија на животну средину. То је навело Департман за земљиште и природне ресурсе да припреми иницијални план управе, израђен 1977. и допуњен 1980. У јануару 1982. године, Регентски одбор Универзитета на Хавајима одобрио је план за подршку континуираном развоју научних објеката на том месту.[12] Године 1998, 823 ха (2.030 ацрес) пренето је из закупа опсерваторије у допуну резервата леденог доба Мауна Кеа. План за 1982. замењен је 2000. године проширењем дизајнираним да служи до 2020. године: успостављена је Канцеларију за управу Мауна Кеа,[13] намењено је 212 ха (520 ацрес) за астрономију, а преосталих 4.356 ха (10.760 ацрес) посвећено је „очувању природе и културе”. Овај план је даље ревидиран како би се адресирала забринутост коју је изражила хавајска заједница, да се показује недостатак поштовања према културној вредности коју је планина отелотворивала староседелачким народима у региону.[12]

Према подацима из 2012. године, Научни резерват Мауна Кеа има 13 објеката за посматрање, од којих сваки финансира чак 11 земаља. То је једна је од водећих светских опсерваторија за оптичку, инфрацрвену и субмилиметарску астрономију, а 2009. је била највећа опсерваторија у погледу моћи прикупљања светлости.[14] Постоји девет телескопа који раде у видљивом и инфрацрвеном спектру, три у субмилиметарском спектру и један у радио спектру, са огледалима или тањирима у распону од 0,9—25 м (3—82 фт).[15] Поређење ради, Свемирски телескоп Хабл има огледало од 2,4 м (7,9 фт), величине сличне са УХ88, сада другом најмањем телескопу на овој планини.[15]

Контроверзе уреди

Планирани нови телескопи, укључујући Тридесет-метарски телескоп, изазивају контроверзе због свог потенцијалног културног и еколошког утицаја.[16][17] Мулти-телескпско проширење на телескопу Кек, које је захтевало нове локације, на крају је отказано.[18] Три или четири од 13 постојећих телескопа у планини морају се демонтирати током наредне деценије, а предлог ТМТ изградње би требало да буде последње подручје на Мауна Кеи на којем би икада био изграђен било који телескоп.[19]

Уз све контроверзе, изградња телескопа је довела до стварања Закона о заштити ноћног неба на Хавајима.[20] Како вештачко светло формира светлосни облак изнад земље, вишак светлости ремети јасне слике које снимају телескопи. Дана 1. јула 2013. године, инициран је Закон о заштити ноћног неба на Хавајима, који се примењује на Велико острво и на Мауи. Може се приметити велика разлика између Хавајских острва и копненог дела Сједињених Држава у погледу уличног осветљења. Готово све улице су мрачне јер светиљке или нису изграђене, уклоњене су или су пригушене.

Научна открића уреди

Опсерваторије Мауна Кеа укључују тринаест великих телескопа. У новембру 2020. године, у сарадњи са европским нискофреквентним АРраy радио телескопом, Гемини опсерваторија Мауна Кеа и НАСА инфрацрвена телескопска инсталација (НИТФ), открили су прву Супер-планету.[21] У октобру 2011, Нобелова награда за физику додељена је Солу Перлмутеру, Брајану П. Шмиту и Адаму Г. Рису;[22] награда је признала њихова открића, заснована на истраживању супернова у опсерваторијама, да је тамна енергија сила која узрокује да се универзум шири убрзано.

Референце уреди

  1. ^ „Тхе Ецономиц Импацт оф Астрономy ин Хаwаи‘и” (ПДФ). Университy оф Хаwаии Ецономиц Ресеарцх Организатион. 28. 8. 2014. Приступљено 14. 7. 2015. 
  2. ^ „Хоме”. Маунакеа Обсерваториес. 
  3. ^ а б в г д ђ Ј. Б. Зиркер (18. 10. 2005). Ан Ацре оф Гласс: А Хисторy анд Форецаст оф тхе Телесцопе. ЈХУ Пресс. стр. 89—95. ИСБН 978-0-8018-8234-0. 
  4. ^ Едуцатионал Фоундатион фор Нуцлеар Сциенце, Инц. (новембар 1964). Буллетин оф тхе Атомиц Сциентистс. Едуцатионал Фоундатион фор Нуцлеар Сциенце, Инц. стр. 35. ИССН 0096-3402. 
  5. ^ Давид Yоунт (1. 1. 1996). Wхо Рунс тхе Университy?: Тхе Политицс оф Хигхер Едуцатион ин Хаwаии, 1985-1992. Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 232. ИСБН 978-0-8248-1821-0. 
  6. ^ Астрономy Ноw. Интра Пресс. 1991. стр. 45. 
  7. ^ Баррy Р. ПАРКЕР (11. 11. 2013). Стаирwаy то тхе Старс: Тхе Сторy оф тхе Wорлд’с Ларгест Обсерваторy. Спрингер. ИСБН 978-1-4899-6052-8. 
  8. ^ Давид Леверингтон (6. 12. 2012). А Хисторy оф Астрономy: фром 1890 то тхе Пресент. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 276. ИСБН 978-1-4471-2124-4. 
  9. ^ Роберт M. Каминс; Роберт Е. Поттер; Университy оф Хаwаии (Сyстем) (јануар 1998). Мåаламалама: А Хисторy оф тхе Университy оф Хаwаиʻи. Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 210—211. ИСБН 978-0-8248-2006-0. 
  10. ^ Јосепх Н. Татареwицз (1990). Спаце Тецхнологy & Планетарy Астрономy. Индиана Университy Пресс. стр. 82. ИСБН 0-253-35655-5. 
  11. ^ Пицклес, Андреw (2003). „Тимелине оф Астрономy ин Хаwаиʻи”. Мауна Кеа Обсерваториес Оутреацх Цоммиттее. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 2. 10. 2010. 
  12. ^ а б [[Институте фор Астрономy (Хаwаии)|]] – Университy оф Хаwаии (јануар 2009). „Мауна Кеа Цомпрехенсиве Манагемент План: УХ Манагемент Ареас”. Хаwаи`и Стате Департмент оф Ланд анд Натурал Ресоурцес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 4. 3. 2016. г. Приступљено 19. 8. 2010. 
  13. ^ „Мауна Кеа Сциенце Ресерве Астрономy Девелопмент План 2000–2020 – Суммарy” (ПДФ). Институте фор Астрономy (Хаwаии)Университy оф Хаwаии. август 1999. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 8. 2010. г. Приступљено 19. 8. 2010. 
  14. ^ Университy оф Хаwаи`и (јануар 2009). „Мауна Кеа Цомпрехенсиве Манагемент План” (ПДФ). Хаwаи`и Стате Департмент оф Ланд анд Натурал Ресоурцес. стр. 6—1. Архивирано из оригинала (ПДФ) 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2012. 
  15. ^ а б „Мауна Кеа Телесцопес”. [[Институте фор Астрономy (Хаwаии)|]] – Университy оф Хаwаии. Приступљено 29. 8. 2010. 
  16. ^ „Тхиртy Метер Телесцопе Селецтс Мауна Кеа”. Пресс релеасе. Цалифорниа Институте оф Тецхнологy, Университy оф Цалифорниа, анд тхе Ассоциатион оф Цанадиан Университиес фор Ресеарцх ин Астрономy. 21. 8. 2009. Архивирано из оригинала 10. 8. 2010. г. Приступљено 29. 8. 2010. 
  17. ^ „Университy оф Хаwаии Девелоп Неw Телесцопе фор "Киллер" Астероид Сеарцх”. Пресс релеасе. [[Институте фор Астрономy (Хаwаии)|]] – Университy оф Хаwаии. 8. 10. 2002. Архивирано из оригинала 12. 6. 2010. г. 
  18. ^ „Рулинг цоулд блоцк Мауна Кеа пројецтс”. Пацифиц Бусинесс Неwс. 8. 8. 2006. Приступљено 4. 11. 2010. 
  19. ^ Wитзе, Алеxандра (4. 6. 2015). „Хаwаии прунес Мауна Кеа телесцопе хуб”. Натуре Неwс. 522 (7554): 15. дои:10.1038/522015а  — преко www.натуре.цом. 
  20. ^ „СБ2402.ДОЦ”. www.цапитол.хаwаии.гов. Приступљено 2022-09-11. 
  21. ^ „Маунакеа Телесцопес Цонфирм Фирст Супер-Планет Дисцоверед бy Радио”. 8. 11. 2020. Архивирано из оригинала 21. 4. 2022. г. Приступљено 11. 9. 2022. 
  22. ^ „Нобел Призе ин Пхyсицс аwардед фор Аццелератинг Еxпансион оф тхе Универсе – W. M. Кецк Обсерваторy”. 

Спољашње везе уреди