Светлосно загађење

Светлосно загађење (негде се среће и под називом фотозагађење) је претерано, погрешно усмерено, или наметљиво вештачко светло. Загађивач је вишак емитоване светлости из вештачког извора, попут претеране буке, угљен-диоксида и слично. Штетне последице су вишеструке, а неке од њих можда још нису познате, па стога има више научних дефиниција које описују шта је светлосно загађење:

  • Деградација светлосног окружења вештачким светлом.[1]
  • Измена природних нивоа светлости у животној средини употребом вештачког светла.[2]
  • Светлосно загађење је промена нивоа светлости у природној средини условљена прекомерном употребом вештачког осветљења. Унутрашње светлосно загађење је измена природног нивоа светлости у затвореној средини (кући, згради, фабрици...) употребом вештачког светла, које има утицаја на здравље људи.[3]
  • Светлосно загађење је увођење вештачких извора светлости у природно окружење (директно или индиректно) од стране људи.[4]
Париз ноћу (снимак са МСС)
Поређење ноћног неба из руралне (горе) и градске средине (доле). Светлосно загађење драматично утиче на видљивост звезда.

Прве три дефиниције описују стање у природном окружењу, док четврта (и најновија) дефиниција описује процес загађења самом светлошћу. Светлосно загађење се „такмичи” са звезданом светлошћу на ноћном небу, омета астрономске опсервације[5] и, као и свака друга врста загађења, ремети екосистеме и има различите последице на здравље.

Светлосно загађење може се поделити у две групе:

  • Непријатно светло које се намеће у окружењу које је иначе по природи мрачно или са ниским нивоом осветљења;
  • Претерано осветљење (најчешће у затвореном) које за последицу има нелагодност и разне ефекте на здравље.

Типови светлосног загађењаУреди

Постоји неколико облика светлосног загађења:

  • сјајење неба (skyglow),
  • бљесак (glare) и
  • светлосна интрузија или преступ.[6]

Сјајење небаУреди

Бледо жута или наранџаста светлост која се попут сјајне измаглице распростире изнад светлосно загађених области (најчешће изнад градова) представља сјајење неба. Оно је присутно захваљујући прекомерном осветљавању улица, али и неадекватној инфраструктури уличне расвете, која светлост не баца само на улицу, већ и изнад себе. Вишемилионски градови који се налазе близу један другоме могу да створе кластер светлосног загађења, а тиме и ширење сјајења неба стотину километара у околину.[6]

БљесакУреди

Светлосни бљесак је светлост која при директном визуелном контакту може да привремено заслепи посматрача, стварајући осећај непријатности и сметњу, приликом чега је отежано посматрање жељеног објекта. Често се среће као део сигурносне заштите, у домаћинствима са великим двориштима и као део осветљења културних објеката, мостова, пословних зграда и сл.[6]

Светлосна интрузија или преступУреди

Светлост која пролази кроз прозоре приватних поседа, притом представљајући непријатност или сметњу је светлосна интрузија или преступ. Чести узрочници су уличне светиљке, рекламе и лампе на приватним поседима. Када настане из немара или због незнања употребљава се назив светлосна интрузија, док се о светлосном преступу говори у случајевима када је светлост искоришћена са намером да узнемири.[6]


Светлосно загађење је последица индустријске револуције. Извори светлосног загађења су: расвета екстеријера и ентеријера зграда, рекламе, канцеларијски простори, фабрике, улична расвета, екстеријер и ентеријер кућа и дворишта и осветљени спортски терени. Највише долази до изражаја у регионима са развијеном индустријом и великом густином становништва – у Северној Америци, Европи, Источној Азији и великим градовима Блиског истока и Северне Африке, попут Техерана и Каира. Међутим, чак и мала количина светла може имати велики утицај на светлосно загађење. Почетком 1980их оснивају се глобални покрети за „тамно ноћно небо” (енгл. dark-sky movement), кроз које се забринути људи боре за смањење светлосног загађења. Међународна асоцијација за тамно небо (енгл. International Dark-Sky Association, IDA) је једна од ових непрофитних организација која се залаже за смањење загађења.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Verheijen, F. J. (1985). „Photopollution: Artificial light optic spatial control systems fail to cope with. Incidents, causation, remedies”. Experimental biology. 44 (1): 1—18. PMID 3896840. 
  2. ^ Cinzano, P.; Falchi, F.; Elvidge, C. D.; Baugh, K. E. (2000). „The artificial night sky brightness mapped from DMSP Operational Linescan System measurements” (PDF). Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 318 (3): 641. Bibcode:2000MNRAS.318..641C. arXiv:astro-ph/0003412 . doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03562.x. 
  3. ^ Hollan, J: What is light pollution, and how do we quantify it?. Darksky2008 conference paper, Vienna, August 2008. Updated April 2009.
  4. ^ Marín, C. and Orlando, G. (eds.): Starlight Reserves and World Heritage. Starlight Initiative, IAC and the UNESCO World Heritage Centre. Fuerteventura, Spain, June 2009.
  5. ^ „Light Pollution and Palomar Observatory”. Palomar Observatory: Caltech Astronomy. 
  6. ^ а б в г Bjelajac, D., Pavlović & M., Đerčan, B. (2019). Priručnik o svetlosnom zagađenju. Novi Sad: Carpe Noctem.

Спољашње везеУреди

Повезане организације
Истраживање
Остале везе