Википедија

Svetlosno zagađenje

претерано, погрешно усмерено, или наметљиво вештачко светло

Svetlosno zagađenje (negde se sreće i pod nazivom fotozagađenje) je preterano, pogrešno usmereno, ili nametljivo veštačko svetlo. Zagađivač je višak emitovane svetlosti iz veštačkog izvora, poput preterane buke, ugljen-dioksida i slično. Štetne posledice su višestruke, a neke od njih možda još nisu poznate, pa stoga ima više naučnih definicija koje opisuju šta je svetlosno zagađenje:

  • Degradacija svetlosnog okruženja veštačkim svetlom.[1]
  • Izmena prirodnih nivoa svetlosti u životnoj sredini upotrebom veštačkog svetla.[2]
  • Svetlosno zagađenje je promena nivoa svetlosti u prirodnoj sredini uslovljena prekomernom upotrebom veštačkog osvetljenja. Unutrašnje svetlosno zagađenje je izmena prirodnog nivoa svetlosti u zatvorenoj sredini (kući, zgradi, fabrici...) upotrebom veštačkog svetla, koje ima uticaja na zdravlje ljudi.[3]
  • Svetlosno zagađenje je uvođenje veštačkih izvora svetlosti u prirodno okruženje (direktno ili indirektno) od strane ljudi.[4]
Pariz noću (snimak sa MSS)
Poređenje noćnog neba iz ruralne (gore) i gradske sredine (dole). Svetlosno zagađenje dramatično utiče na vidljivost zvezda.

Prve tri definicije opisuju stanje u prirodnom okruženju, dok četvrta (i najnovija) definicija opisuje proces zagađenja samom svetlošću. Svetlosno zagađenje se „takmiči” sa zvezdanom svetlošću na noćnom nebu, ometa astronomske opservacije[5] i, kao i svaka druga vrsta zagađenja, remeti ekosisteme i ima različite posledice na zdravlje.

Svetlosno zagađenje može se podeliti u dve grupe:

  • Neprijatno svetlo koje se nameće u okruženju koje je inače po prirodi mračno ili sa niskim nivoom osvetljenja;
  • Preterano osvetljenje (najčešće u zatvorenom) koje za posledicu ima nelagodnost i razne efekte na zdravlje.

Tipovi svetlosnog zagađenja uredi

Postoji nekoliko oblika svetlosnog zagađenja:

  • sjajenje neba (skyglow),
  • bljesak (glare) i
  • svetlosna intruzija ili prestup.[6]

Sjajenje neba uredi

Bledo žuta ili narandžasta svetlost koja se poput sjajne izmaglice rasprostire iznad svetlosno zagađenih oblasti (najčešće iznad gradova) predstavlja sjajenje neba. Ono je prisutno zahvaljujući prekomernom osvetljavanju ulica, ali i neadekvatnoj infrastrukturi ulične rasvete, koja svetlost ne baca samo na ulicu, već i iznad sebe. Višemilionski gradovi koji se nalaze blizu jedan drugome mogu da stvore klaster svetlosnog zagađenja, a time i širenje sjajenja neba stotinu kilometara u okolinu.[6]

Bljesak uredi

Svetlosni bljesak je svetlost koja pri direktnom vizuelnom kontaktu može da privremeno zaslepi posmatrača, stvarajući osećaj neprijatnosti i smetnju, prilikom čega je otežano posmatranje željenog objekta. Često se sreće kao deo sigurnosne zaštite, u domaćinstvima sa velikim dvorištima i kao deo osvetljenja kulturnih objekata, mostova, poslovnih zgrada i sl.[6]

Svetlosna intruzija ili prestup uredi

Svetlost koja prolazi kroz prozore privatnih poseda, pritom predstavljajući neprijatnost ili smetnju je svetlosna intruzija ili prestup. Česti uzročnici su ulične svetiljke, reklame i lampe na privatnim posedima. Kada nastane iz nemara ili zbog neznanja upotrebljava se naziv svetlosna intruzija, dok se o svetlosnom prestupu govori u slučajevima kada je svetlost iskorišćena sa namerom da uznemiri.[6]


Svetlosno zagađenje je posledica industrijske revolucije. Izvori svetlosnog zagađenja su: rasveta eksterijera i enterijera zgrada, reklame, kancelarijski prostori, fabrike, ulična rasveta, eksterijer i enterijer kuća i dvorišta i osvetljeni sportski tereni. Najviše dolazi do izražaja u regionima sa razvijenom industrijom i velikom gustinom stanovništva – u Severnoj Americi, Evropi, istočnoj Aziji i velikim gradovima Bliskog istoka i severne Afrike, poput Teherana i Kaira. Međutim, čak i mala količina svetla može imati veliki uticaj na svetlosno zagađenje. Početkom 1980ih osnivaju se globalni pokreti za „tamno noćno nebo” (engl. dark-sky movement), kroz koje se zabrinuti ljudi bore za smanjenje svetlosnog zagađenja. Međunarodna asocijacija za tamno nebo (engl. International Dark-Sky Association, IDA) je jedna od ovih neprofitnih organizacija koja se zalaže za smanjenje zagađenja.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Verheijen, F. J. (1985). „Photopollution: Artificial light optic spatial control systems fail to cope with. Incidents, causation, remedies”. Experimental biology. 45 (1): 1—18. PMID 3896840. 
  2. ^ Cinzano, P.; Falchi, F.; Elvidge, C. D.; Baugh, K. E. (2000). „The artificial night sky brightness mapped from DMSP Operational Linescan System measurements” (PDF). Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 318 (3): 641. Bibcode:2000MNRAS.318..641C. arXiv:astro-ph/0003412  . doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03562.x. 
  3. ^ Hollan, J: What is light pollution, and how do we quantify it?. Darksky2008 conference paper, Vienna, August 2008. Updated April 2009.
  4. ^ Marín, C. and Orlando, G. (eds.): Starlight Reserves and World Heritage. Starlight Initiative, IAC and the UNESCO World Heritage Centre. Fuerteventura, Spain, June 2009.
  5. ^ „Light Pollution and Palomar Observatory”. Palomar Observatory: Caltech Astronomy. 
  6. ^ a b v g Bjelajac, D., Pavlović & M., Đerčan, B. (2019). Priručnik o svetlosnom zagađenju. Novi Sad: Carpe Noctem.

Spoljašnje veze uredi

 
Svetlosno zagađenje na Vikimedijinoj ostavi.
Povezane organizacije
Istraživanje
Ostale veze
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светлосно_загађење&oldid=27366020”