Опсонин је молекул који је мета антигена током имунског одговора. Овај термин се ћесто користи у ужем смислу за означавање молекула који делују као појачивачи везивања током фагоцитозе, посебно за антитела, која покривају негативно наелектрисане молекуле на мембрани. Молекули који активирају систем комплемента се такође сматрају опсонинима. Фагоцитне ћелије немају FC рецептор за IgM, те IgM не учествује у фагоцитози. Међутим, IgM је изузетно ефективан у активирању комплемента, те се стога сматра опсонином. Опсонини исто тако могу да буду молекули који означавају ћелије за деструкцију дејством ћелија убица (NK).[1][2][3]

Дејство опсонина; фагоцитне ћелије препознају опсонин на површини антигена

Референце уреди

  1. ^ Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114. 
  2. ^ Делвес П. Ј.; Мартин С. Ј.; Буртон D. Р.; Роит I. M. (2006). Роитт'с Ессентиал Иммунологy (11тх изд.). Малден, МА: Блацкwелл Публисхинг. ISBN 1-4051-3603-0. 
  3. ^ Ернст Ј. D.; Стендахл О., ур. (2006). Пхагоцyтосис оф Бацтериа анд Бацтериал Патхогеницитy. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-84569-6. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди