Орци и Гоблини

Orci i Goblini je dodatna knjiga za Varhamer Fantazi Betl (Warhammer Fantasy Battle) стону игру. Фраза "Орци и Гоблини" такође се колективно односи на све расе које су описане у овој књизи, што укључује и друге "Зеленокожце". Књига садржи основне информације, илустрације и правила игре за ове расе. Орци и Гоблини представљају генеричку војску Тамног доба са малом унутрашњом кохезијом и дисциплином, која се ослања на немилосрдне нападе и индивидуалне борбене вештине, а не на организованост и тактику. За разлику од Орка описаних у Господару прстенова из Џ. Р.Р. Толкиновог универзума, иако су базирани на њима, ови Орци не слушају врховног господара који их је направио. Њих увек води највећи и најјачи Орк (или Гоблин) који је успео да се пробије до врха и постане газда племена (Boss или Warboss). Још једна веома битна разика између Орка из Ворхамер света и Толкинових Орка, је што имају зелену кожу, одакле и име "Зеленокожци". У Ворхамер свету, све остале расе сматрају да су Зеленокожци претња свим цивилизацијама. Ови племенски ратници су насилни и немилосрдни, живе да би непрестано пљачкали и борили се, ширећи рат у све крајеве познатог света. Изнова и изнова, хорде Зеленокожаца би се појавиле без упозорења и шириле уништење које нема никакаву сврху осим обичног насиља.

Орци и Гоблини
Ориг. наслов	Орцс & Гоблинс
Аутор	Џереми Веток
Илустратор	Џон Бланш, Алекс Бојд, Кевин Чин, Пол Дејнтон, Дејвин Галагер, Нуала Кинрад, Адријан Смит
Садржај
Жанр / врста дела	Воргејминг
Тема	Орци и Гоблини
Издавање
Издавач	Гамес Wорксхоп
Датум	2011
Број страница	114
Серија(л)	Вархамер Армије
Класификација
ISBN ?	978-1841549866
Хронологија
Претходник	Vorhamer Armija: Orci i Goblini (7. edicija)

Орци и Гоблини описани у овој књизи су далеки рођаци Орка који постоје као раса у [[Warhammer 40,000|Ворхамер 40.000]] (Warhammer 40.000), такође потезна стратегија од исте компаније.

Најпознатије војсковође Орка и Гоблина

Иако је њихова ратна историја дуга и крвава, Орци и Гоблини имају само пар војсковођа који су успели да организују распарчана племена Зеленокожаца у армије епских пропорција, који су их водили у походе и ратове, остављајући пустош иза себе. Сваки Орк и Гоблин чије се име зна изван њихове територије, заслужио је поштовање и озлоглашеност које то име носи. Животни циљ сваког Зеленокожца је да буде највећи и најјачи ратник који је икад постојао. Они који су то постигли, успели су своје племе да организују у армију која је у орковском свету позната као ВАААГХ!, што је у ствари жаргонски назив за рат. Сама реч има потенцијал и моћ да уједини зараћена племена  Зеленокожаца у јединствену силу уништења. Они тада постају Војсковође (Wарлордс) које имају највеће поштовање својих војника.  

Горбад Ајронклав

Горбад Иронцлав, који је јахао свог дивљег вепра Гнарлу, био је један од најмоћнијих заповедника у ратном фантази универзуму. Горбад и његово племе Ајронклав, припојили су племе Сломљеног зуба заједно са локалним племенима Гоблина и Ноћних Гоблина, да би створили масовну армију Зеленокожаца. Племе је марширало кроз Црни ватрени пролаз да би напало Империју која је била под вођством императора Сигисмунда. Горбадова војска освојила је територије Соланда и Висенланда, али је Горбад био рањен у борбама. У тврђави Алтдорф, Вааагх! је задржан изван градских зидина. Горбад је ослободио Виверне (подврста змајева) на град, који су бранитеље бацили у панику. На крају је напад спречен, и главни циљ Горбада да униште градска врата није остварен. Недостатак напретка и Горбадова повреда, сломила је морал војсци, која се убрзо и распала. Остаци Горбадовог племена су били нападнути од стране војске патуљака под вођством краља Караз-Карака и поражени на путу до куће. Није познато да ли је Горбад преживео тај сусрет.

Азаг (Azhag the Slaughterer)

Иако је био моћан војсковођа који је владао великим бројем племена у Бедлендсу, Азагова прича је почела тек након што је ископао древну магичну круну у уништеном граду Тодхајму. Али то није био обичан артифакт: то је била Круна Чаробњаштва. Тај древни магични инструмент  припадао је Великом Некроманту Нагашу, чији се древни зли дух још увек држао за артифакт. Када је Азаг ставио круну, Нагашов дух је почео да га контролише, и од тада је Азагова сирова снага  комбинована са Нагашовим тактичким генијем.

Снага круне је омогућила Азагу да уништи супарнике и осигура лојалност његових следбеника. Пре битке, Азаг би изнео свој план напада говорећи одлучно, неорковским гласом, који је био тежак  од дугих векова, а затим би се продрао на своје војнике да се покрену. Ипак, Азагове узастопне победе осигурале су подршку његових следбеника, и није им било битно што он "прича смешно", докле год би им показивао "где је битка".

Азаг је био наоружан Нагашовом тактичком вештином и чаробњачком моћи. Јашући свог Виверн љубимца Скалмунча, Азаг и његов необично организован и тактички обучен ВАААГХ!, напали су Империју, уништавајући источну провинцију Остермарк. Пустошили су покрајину месецима пре него што су Азагове снаге коначно поражене у бици код Остервалда. Старешина Пантер витезова,   Вернер вон Кригштадт, убио је Азага у борби и повратио круну чаробњаштва. Без његовог тактичког ума и снаге воље да их води, Орци који су пратили Азага побегли су у шуме и брда Остланда. Што се тиче круне чаробњаштва, након много расправа између оних који су хтели да је сачувају и проуче, и оних који су хтели да је униште, Главни Теогонист ју је вратио у Алтдорф и закључао је у Империјском трезору, где ће заувек остати.  

Гримгор Ајронхајд

Гримгор Ајронхајд (Ironhide) је најнасилнији Црни Орк Војсковођа који је икада постојао. Он је водио племена злобних Орка да опустоше остатке Старог света. Његови лични телохранитељи - црни Орци, познати као „Бесмртни“ ("Da Immortulz"), једнако су опасни као и он. Гримгор је свирепи борац који може да нанесе огромне губитке противнчким јединицама. Он носи Гитсник, велику и крваву секиру, чије име једноставно значи "убица непријатеља".

Након што је Гримгор прво окупио свој ВАААГХ!, напао је Патуљке у њиховој тврђави Карак Кардин. У многим сукобима који су уследили, Патуљци су били сведоци узастопних пораза од Гримгора и његових следбеника. Гримгор никада није покушао да преотме тврђаву Патуљака, био је задовољан убијањем војски које су послате да га поразе. Патуљци су изгубили толико ратника да на крају нису имали другог избора, него да седе иза непробојних врата и зидина Карак Кадина. Зима која се брзо приближавала је урадила оно што они нису могли: присилила је Гримгора да се повуче.

Гримгор међутим, није хтео да чека. Будући да му је досадило убијање Патуљака, окренуо је своју војску ка Кислеву. Гримгорова војска је поново била незаустављива - градови су уништени, а њихови становници убијени. Три војске су послате да зауставе ову нову претњу и све три војске су уништене. Како се војска приближавала граду Кислев, природа се окренула против Гримгора. Огромна мећава, коју је позвала ледена краљица Кислев, погодила је армаду Зеленокожаца која се полако приближавала. Хиљаде Гоблина се замрзло до смрти, а десетине умрло од стране Гримгора док је беснео због препреке на коју је наишао. Док је одлазио од града Кислева, олуја се смирила, али чим се Гримгор окренуо према Кислеву, олуја се поново разбеснела и зауставила га у месту. Бесан се вратио у Светске планине, желећи да сломи неког новог непријатеља.

Гримгор је одлучио да му је потребна база из које би могао да напада свет око себе. Настанио се у напуштеној тврђави Патуљака - Карак Унгор, након што је покорио племена Ноћних Гоблина  која су тамо живела. Ноћни Гоблини су се годинама борили са непријатељем за подземне делове патуљачке тврђаве. Ови непријатељи су били Скавени клана Мор и клана Моулдер. Након што су чули за Скавене испод тврђаве, Гримгор и његови Црни Орци су се брзо укључили у битку. Стотине Скавена је умрло од руке Гримгора и његових војника, али то као да није уопште било битно за Скавене. Сваки пут када би једна војска била уништена и тунели били очишћени од пацова, открили би нове скривене тунеле и стотине других Скавена би искочило из таме како би напало Гримгорову војску.

Гримгор је напокон нашао своју бескрајну битку и био је задовољан. У пролеће би водио део својих снага напоље да нападне земље изнад, а зими би се вратио у тунеле Карак Унгора и убијао Скавене.

Скарсник

Војсковођа Скарсник, познат по званичној титули Краља осам врхова или једноставно само Краљ под планином, је поглавица племена Кривог Месеца и најмоћнији ноћни Гоблин ратник у целом пределу јужно од Ворлдс Еџ Планина.^[1] Све остале војсковође Орка и Гоблина признају његову власт око разрушене тврђаве Патуљака, јер нико није могао да надвлада невероватну лукавост и немилост Скарсника. Од његовог доласка на власт, Скарсник је од тада издвојен од свих других Гоблинских ратника пре њега због поседовања невероватног интелекта који је потпуно неочекиван од тако примитивне расе. Скарсник је одличан стратег који напада из заседе. Он је у стању да испланира стратешке планове и командује хордама Зеленокожаца на достигнућа која нису остварена у новијој историји, још од времена злогласног Орковског војсковође Азага.

Познат је и по свом љубимцу, огромном сквигу Гобли (Gobbla), који је савршено истрениран и служи као Скарсников лични телохранитељ.

Гром

Војсковођа Гром, познатији као Гром Пауч или Гром Дебели из Маглених Планина, није био само највећи и најмоћнији Гоблин који је икада живео, већ је био и један од највећих Војсковођа Зеленокожаца, и једини који је икада успео да успешно нападне далеке земље Ултуана, земље Вилењака. Гоблини су кукавице и издајници, али ништа не узбуђује њихова зла срца као Гром, најмоћнији Гоблин. Приче о Громовој величини и даље привлаче пажњу око било ког Гоблинског кампа где ће се чак и најбучнији гоблин умирити и понашати са поштовањем.

У Громовом присуству Гоблини ће стајати усправно, уздржати се од гунђања и чак ограничити своје необуздано чачкање носа. Ови крајњи прикази поштовања постоје, зато што је он за њих као бог, отелотворење свега што никада неће бити - велики, дивљи и идолизирани.

Гром је водио свој ВАААГХ! Јужно, дуж предела која су држали Патуљци. Претворио је неколико њихових тврђава у рушевине и оскрнавио гробнице њихових предака. Патуљци, предвођени краљем Брагариком, срели су Громов Вааагх! у бици код Гвоздених врата. После три дана непрестане борбе, две стране су се повукле, оставивши многе мртве, али не и јасног победника. За Патуљке, овај резултат није ништа друго него катастрофа. Громова зарђала секира је узела животе краљевих најбољих ратника. У очајању, Патуљци су се повукли упркос свом поносу и послали су емисаре у Империју тражећи помоћ. Гром је већ заменио своје губитке јер су се нова племена, посебно племена Гоблина, окупила да се придруже незаустављивом вођи.

Патуљци нису добили помоћ од Империје, па су опет затворили своја огромна, непробојна врата и бранили своје тврђаве изнутра. Гром је покушавао, али није успео да освоји ни једну тврђаву, па се одлучио да нападне Империју. Гром је уништио провинције Стирланд и Талабекланд, и стигао све до Хокланда. Војске Империје су поражене и људи су се ускоро повукли у градове и тврђаве. Империјске армије нису могле да се окупе, па је Гром провео своје време излежавајући се, док се његова војска расула на све стране. Тек када је његов врховни шаман имао визију далеке земље и нових освања, Гром је одлучио да поново крене у рат.

Војска која му је остала, иако далеко мања него када је почео свој поход је и даље била огромна. Гром им је заповедио да саграде бродове које су месицима правили,  чак и Орци. Пре него што су сви били готови Гром је одлучио да поново покрене свој Вааагх! и упусти се на отврено море. Хиљаде Орка и Гоблина је изгубило животе у путу, али то није спречило Грома у свом походу.Војска је стигла до земље Вилењака, а становници Ултуана су били неприпремљени за зелену армаду. Вааагх! је стигао до самог срца острва пре него што је Гром поражен од стране вилењачког принца Елтариона.  

Орци

Орци су велика створења са дугим рукама и кратким ногама, огромним плочама од мишића који се налазе испод тешке зелене коже, а њихове чељусти су обложене дугачким очњацима који излазе из њихове доње вилице. Имају црвене очи, опако понашање и природно су ћелави. Просечна висина Орка је око 2 метра када се испружи. Они поштују моћ и снагу, и природно теже да постану већи и јачи док се уздижу кроз своје друштво. Иако им недостаје образовање напреднијих раса, Орци поседују огромну лукавост и брзо уче, али ретко усвајају нове тактике које би замениле своју склоност ка борбама прса у прса.

Чудна карактеристика о орковској раси је њихова способност да расту у снази и стасу како старе. Како Орк стари и осваја више битака, почиње да расте невероватном брзином, до те мере да ако није поражен од стране још већег и јачег непријатеља у борби, Орк би наставио да расте до краја свог живота. У ствари, каже се да Орк никада не може заиста да умре од старости, јер би до тада већ био претучен од стране непријатеља.

Већина, ако не и сва племена су обично мешавина Гоблина и Орка, а Орци често поседују највишу позицију у насилној хијерархији племена. Због своје снаге и лењости, Орци заузимају "ратничку класу" друштва Зеленокожаца, док Гоблини заузимају "радничку класу". Међутим, постоје времена када се племе готово у потпуности може састојати само од Орка.

Када племена иду у рат, ове зелене звери се формирају у ратничке јединице које се зову се Орк Боиз или једноставно Да Боиз. Њих предводе највећи у њиховој групи, Велике Газде (Big Bosses). На бојном пољу, орковске јединице се разликују по својим симболима или ознакама, које се најчешће приказују на штитовима, заставама или тотемима.

Јединица Орк Боиза носи разноврсно наоружање на бојно поље, као што су дуга копља, разне оштрице, огромне секире, чекиће и палице, зарђале мачеве и повремено опљачкано оружје од других раса.

Пре битке, јединице Орк Боиза су познате по томе да певају и ударају у земљу као средство застрашивања и као начин да подигну орковски неприродно висок адреналин. Ако се предуго чека на борбу, познато је избијајање борбе између појединаца или супарничких јединица, док се чланови подругивају и бацају камење.

Велики (Big ’Uns)

Велики је име које се користи за описивање највећег ратника унутар племена. Природни циљ Зеленокожаца у животу је стално борити се и расти у његовом друштву, што се обично приписује повећању личног статуса и богатства. На крају, ови Зеленокожци би могли да достигну само одређену величину пре него што њихов раст почне да се драматично успорава. Ове промене се обично дешавају када Зеленокожац пронађе противника који је и већи и јачи него што је и он. Ови Зеленокожци се обично називају Велики (Биг 'Унс) за Орке, и Мали Велики (Литтле Биг' Унс) за Гоблине, који су прерасли остатак свог племена и наоружани су са најбољим оклопом и оружјем.

Ови масивни ратници Зеленокожаца се сматрају извршиоцима и поручницима вође племена, где су њихове дужности обично да иду около и разбијају главе непослушних Зеленокожаца који покушавају изазвати невоље. У ову групу су дозвољени само највећи и најтежи Зеленокожци, а најчешћи начин да Зеленокожац постане један од Великих је једноставно изазвати другог на ​​борбу.

Ако Зеленокожац победи у двобоју против Великог,  Газда га спремно прихвата у дружину. Међутим, поред тога што су извршитељи Газдиног племена, Велики су такође највећа претња за његову владавину. Будући да већина Зеленокожаца стално покушава да пронађе начине да повећа своју величину и статус, Велики би с времена на време изазвао тренутног Газду на двобој. Ако победи, он ће одмах постати нови Газда. Ако изгуби, Газда би одмах да дисциплинује своју пратњу Великих, убијајући изазивача и тиме доказати своју надмоћ. Тек када је Газда најслабији, као што је повреда у бици, нови Велики ће га изазвати на двобој.

Када племена иду у битку, познато је да се Велики окупљају у своје јединице ратника са снажним оклопом, чија је одговорност да чувају Газду од свих претњи. Познато је и да лутају по бојном пољу као дисциплинарна фигура која држи хорде Зеленокожаца у реду. Ако се међу редовима појаве свађе, Велики се често шаље да угуши борбу пре него што она нестане.

Дивљи Орк

Дивљи Орци

Дивљи Орци су озлоглашена подврста орковске расе која се вратила у друштво каменог доба које се врти око идеала "Старог Начина". Они су резултат претеране изложености екстремној топлоти, која је постепено оштетила ионако мали мозак Орка, све док његов интелект не постане примитиван, чак и по стандардима других Зеленокожаца. Као резултат, сушни делови Бедлендса су познати по томе што имају највећу популацију Дивљих Орка у целом свету.

Њихово порекло се може пратити све до времена када су сви Зеленокожци били ништа више него Дивљи Орци у изгледу и култури. Ове примитивне животиње живеле су номадским животом, користећи рудиментарно оружје од једноставног камена, кости или дрва да би ловили свој плен. Није лак задатак да се на смрт пребије велико чудовиште користећи само једноставне мотке. Таква пракса ипак се показала неизмерно задовољавајућа, јер је дан препун борби са мамутским створењима (након чега би их појели), био прави живот за било ког Орка. Овај "Стари Начин" живота још увек прати велика већина данашњих племена Дивљих Орка.

Орци који су постали дивљи имају много ритуала и необичних традиција које су посебно јединствене у њиховој култури каменог доба. На пример, Дивљи Орци презиру употребу оклопа и гвозденог оружја, јер би то било противно њиховом културном коду. Уместо тога, они користе ратне боје као облик заштите од својих непријатеља. Ове тетоваже увек наноси племенски Шаман, који ће прскати боју и цртати глифове и облике на њиховој кожи, који би духовно заштитили Дивљег Орка од смртоносних удараца. Ове тетоваже се могу разликовати код сваког племена, где су код неких једноставне слике одређених објеката или симбола, док други користе племенске знакове као што су муње или секире. Иако се заснивају углавном на празноверју, ове ратне боје су примећене да делују у неколико наврата, где се чини да се ударац магично одбија, што кожу оставља потпуно неповређеном.

Други обичај који је унутар племена Дивљих Орка је њихово преферирање примитивног оружја од кости, камена и дрвета. Ово је у складу "Старог Начина" који је њихова раса некада пратила, али је можда вероватније да су они једноставно неспособни да праве оружје од гвожђа, због њиховог ниског интелекта. Осим ратне боје, познато је да Дивљи Орци носе крзно и кожу уловљених животиња, док неки не носе ништа осим оружја у битку.

У борби, Дивљи Орци се сакупљају у своје ратне банде дивље пешадије. Када хорда Зеленокожаца почне да свира своје бубњеве и пева, то доводи Дивље Орке до лудила непосредно пре битке. Једном укључени у борбу, Дивљи Орци ће се бесно борити са својим моткама и каменим секирама, често неконтролисано машући оружје око себе.

Црни Орци

Црни Орци спадају међу највеће, најгрубље, најјаче и најбруталније од свих Зеленокожаца и сматрају се ултимативним ратником. Име су добили по својој мрачној нијанси зелене коже, њиховом црном оклопу и очајном мирису. Ове звери су мрачне и јединствено усредсређене на рат, занимање које узимају много озбиљније од других у својој врсти. Опремљени неким од најбољих оружја и оклопа у племену, ови жестоки борци обезбеђују својој раси много поузданији извор елитних, моћних бораца. Могу се поистоветити са Јурук-Хаи Орцима из Господара Прстенова.

Пошто су најбољи борци, Црни Орци добијају највећи део плена после битке. Пошто су милитаристички и спартански по природи, Црни Орци стално налазе начине да побољшају своје борбене вештине или да изгледају веће или подмуклије колико могу. Захваљујући тој супериорности, већина Црних Орка се обично удружује у своје јединице или ратне банде које су обично потпуно независне од остатка војске.

Порекло Црног Орка је и даље веома дискутабилно, али најпознатија прича је она о Хаос Патуљцима и њиховом неуспелом покушају да створе нову врсту Орка какву овај свет никада раније није видео. Током тог заборављеног доба, Хаос Патуљцима је досадио сталан анимозитет и борба њихових робова, и тако су тражили решење које ће их учинити много послушнијим. Уз помоћ мрачне магије и одабира највећих и најјачих робова Зеленокожаца, они су магично узгајали првог Црног Орка.

Ако је ова прича истинита, онда је њихов експеримент потпуна катастрофа. Њихов несрећни покушај да створе дисциплинованију и високо координирану орковску робовску силу, учинио их је савршеним вођама за своју браћу која ће да устану и сруше садистичку владавину Патуљака. Магичне способности њихових чаробњака никада нису могле да одузму осећај независности који поседују сви Орци. Када су се Зеленокожци уздигли у побуни, велики устанак који је уследио готово је довео до потпуног уништења читавог њиховог царства. Орци су скоро потпуно поразили Хаос Патуљке, стигавши до њиховог последњег уточишта, врата од Храма Хашута, срца њихове империје. Међутим, у њиховом тренутку тријумфа, само је благовремена издаја њихових Хобгоблин савезника поштедела патуљке од њиховог потпуног уништења. Иако су многи робови убијени или одвучени натраг у јаме, Црни Орци су успели да побегну и од тада су примљени у нормално друштво Зеленокожаца.

Од тада, Црни Орци се поносе да су најбољи борци у свом племену, а у њиховом случају и у целој раси Зеленокожаца. Само најјачи Зеленокожци, као што су Велики или Орк Газде, могу да се надају да ће упоредити вештину и снагу типичног Црног Орка у борби. Црни Орци су веома дисциплиновани и борбени, и као такви би често гледали са висине на непрекидну препирку своје браће, верујући да би требали да користите сву ту енергију у борби против непријатеља, а не да се боре једни против других. Мишљење Црних Орка о Гоблинима је далеко горе, мислећи на њих као ништа више него на сметњу која није у стању да носи своју резервну опрему, а још мање да се бори у рату.

У борби, Црни Орци делују као ултимативна елитна пешадија, чија је дужност да се боре и издрже најгоре непријатељске борбе. Осим што носе огроман оклоп, Црни Орци обично имају најбоље оружје на себи, често различитих величина. Након битке, они чисте и поправљају своју опрему или започињу војне вежбе које ће им помоћи да се припреме за следећи сукоб. Такве неприродне активности често доводе до сталне дискриминације од стране браће Зеленокожаца. Већина њих никада не може да схвати понашање Црних Орка, већ преферирају да се хвале и уживају у прославама победе, као што су такмичења слагања лобања или тражећи сваку прилику да се упусте у тучу. Такви неспоразуми само су навели Црне Орке да се даље дистанцирају од својих досадних рођака, али када се битка надвије над хоризонтом, увек можете бити сигурни да ће Црни Орци увек бити у највећим и најгорим борбама.

Гоблини

Гоблин

Гоблини, које Орк рођаци обично зову Гобоз, су најмањи и можда најбројнији од раса Зеленокожаца. Гоблини често живе на отпатцима других раса и често напредују у сенкама своје веће браће. Они су јадна издајничка раса ситних лопова и кољача. Гоблини се могу наћи скоро свуда, али су често подељени између неколико различитих подврста које су прилично јединствене у својој култури или физиологији од уобичајеног Гоблина.

Обичан Гоблин, може се веома разликовати по величини и навикама, али сви су универзално мали, мршави, окретни и злобни. Пошто су Орци често превише глупи или лењи да раде било шта осим да се боре, Гоблини се често користе као примарна радна снага за многа племена Зеленокожаца. Често их терају на понижавајуће послове као што су лов, градња, сточарство и занатство. Иако су далеко мањи по снази и величини од Орка, далеко су лукавији и интелигентнији. Гоблини поседују довољно интелигенције за израду једноставних алата и изградњу примитивних зграда, особина које обично не постоје за већину Орка унутар племена. Ипак, због њиховог слабачког и кукавичког понашања у друштву које поштује само снагу и бруталност, Гоблини природно немају моћну позицију у племенима где доминирају Орци. Они имају велику мржњу према Патуљцима и јако се боје Вилењака.

Сви Гоблини су изузетно слаби као појединци, па се природно удружују у велике групе или јединице као облик заштите. У неким случајевима, познато је да се Гоблини одвајају од својих насилних рођака и формирају се у своје независно племе Гоблина. Обично најуспешнија гоблинска племена се састоје од Јахача Вукова (Wolf Riders) који лутају пустињама Бадландса на југу, или племена Ноћних Гоблина која живе у планинама на Истоку. Када су у бици, Гоблини су кукавице по природи, и радије би побегли од непријатеља, а не суочили се са њима у борби. Само у околностима када верују да је победа сигурна, они ће заправо имати храброст да се боре.

Гоблини обично носе остатке грубих оклопа и формирају се у властите ратне банде, које су лагано опремљене дрвеним штитовима, зарђалим мачевима или ловачким копљима. Већина Гоблина ипак воли да убија своје непријатеље са сигурне удаљености, користећи примитивне лукове и бацајући копља да би се борили против већих или моћнијих противника. У великом броју и уз одговарајуће охрабрење, војска Гоблина у нападу би готово увек надмашила своје противнике за скоро три према један, користећи своје огромне бројеве као начин да угуше непријатеља у смртоносној зеленој плими.

Ноћни Гоблини

Ноћни Гоблини су посебна подврста подземних Гоблина, који су познати по томе што живе у мрачним тунела на планинама.

Ноћни Гоблини су заиста створења таме, јер смртно мрзе светлост било ког извора, и желе да живе у скоро потпуном мраку. Као подземна раса, Ноћни Гоблини излазе из својих пећина и скровишта само у најмрачнијим ноћима, јер чак и месечина може да повреди њихову осетљиву кожу. У ретким приликама када излазе током дана, они увек носе изузетно тамне или црне одоре које помажу да се њихова кожа сакрије од сунца. Ова неспособност да издрже сунчеве зраке настала је када су племена Гоблина почела да се крећу према истоку током миграције Зеленокожаца.

У та древна времена, племе Гоблина је живело у пећинама и тунелима планинских крајева света, и тамо су живели у потпуној тами већ генерацијама, носећи црну одећу и користећи име Ноћних Гоблина. Они су се толико навикли на таму пећина да су развили изузетно добар ноћни вид, али како су генерације Ноћних Гоблина провеле свој живот у потпуном мраку, њихова кожа је на крају изгубила способност да толерише сунчеву светлост. Овај недостатак не утиче много на Ноћне Гоблине, јер су они постали заиста моћна фракција која је заузела многе тунеле из Старог света.

У влажној тами њихових подземних домова, Ноћни Гоблин је окружен свим облицима буђи и гљива. Многе врсте печурака се узгајају у разне сврхе, као што су за конзумирање хране, помешане у напитке, користе се као медицински третмани, горионици за гориво или се користе као мамац за привлачење Сквигова (Squigs) који природно насељавају њихове домове. Показујући чак и више од уобичајеног недостатка здравог разума, поједини Ноћни Гоблини радо гутају опасне халуциногене печурке. Дубоко у својим пећинама, Шамани Ноћних Гоблина су међу најстрашнијим Гоблин шаманима на планинама света. Не само да користе моћу магију, већ су и стручњаци алхемије и узгајивачи различитих врста гљива.

Иако се сматрају нешто мањим, скромнијим и много кукавичнијим, чак и од просечних Гоблина, оно што им недостаје по величини и стасу надокнађује са чистим одступањем од разума. Када се појави вођа који је и довољно подмукао и лукав да фокусира бесконачну енергију Ноћних Гоблина, он може да их води као страшну, мада нестабилну хорду. Када су племена позвана у рат, планине су испуњене рупама, из којих излазе Гоблини црних капуљача. Страшни крикови високих тонова чују се из пећина, као и неугодни мириси гљивичног пива и плесниве трулежи. Војска се окупља у сенци у руље испод својих племенских застава.

Ноћни Гоблини су посебно кукавичка створења, али за разлику од других племена Гоблина, познати су по томе да стварају и конзумирају опојни напитак назван Пиво Печурки (Фунгус Беер), који им омогућава да се боре у стању маније, где су потпуно луди и параноични, и где би им се повећали рефлекси и осећања, омогућавајући им да се боље боре против других јачих непријатеља. Можда је то недостатак сунчеве светлости или близина толико влажне буђи и гљива, али Ноћни Гоблини производе више лудака од свих осталих Гоблин племена заједно. Опремљени разним оружјем као што су мреже, груба копља и кратки лукови, ови Гоблини су опаки тунелски борци.

Шумски Гоблини

Шумски Гоблини су посебна врста Гоблина која живе у шумама на разним локацијама у Старом свету. Шумски Гоблини су у извесном смислу постали у примитивни, и њихова култура се врти око духовног поштовања Дивовских Паукова. Настали су у доба познато као Време невоља.

Откако су племена Гоблина први пут ушла у шуме, они су били плен паука који су живели већ генерацијама у шуми. Гоблини су се на крају прилагодили овом новом и суровом окружењу и тако су постали преци данашњих племена Шумских Гоблина. Они су закључили да, пошто се моћни пауци не могу победити, можда би могли да буду смирени. Временом су се са традиционалним идолима Горк-а и Морк-а почели појављивати осмоножни тотеми украшени лобањама прекривеним паучином. Од тада, култура Шумских Гоблинских заједница обично се окреће око обожавања паукова као богова, што би захтевало стално снабдевање свежим жртвама како би их помирили и спречили да убијају Шумске Гоблине. Ово је посебно изражено када покушавају да умире великог Аракнарок Паука (Arachnarok Spider) у нади да ће га привући у службу племена.

На крају су чак и њихови Шамани добили визије о пауцима, и од тада су их обожавали као богове шуме. Племена су следила своје Шамане што је на крају довело до стварања првог Паук Култа. Временом, ови Шумски Гоблини су успели да победе паукове, и чак су успели током времена да пауке које су добили од јаја које су заробили, направе кућне љубимце или животиње за јахање. Кроћење паукова постало је кључна тачка у историји Шумског Гоблина, јер им је то омогућило да шире своје територије на све шумовите земље Старог света. Убрзо су постали опасност за све шумске заједнице и често су се такмичили са другим расама које живе у шумама, као што су Звери-људи (Beastmen). Када Шумски Гоблини нападну суседне заједнице, често ће се борити заједно с ратним бандама јахача паука. Већина Шумских Гоблина се, међутим, бори пешице. Често су украшени перјем што би им помогло да се разликују од других племена.

Снотлингси

Снотлингси су најмањи и можда најглупљи Зеленокожци. Поседују мозак величине грашка и понашају се веома слично екстремно ентузијастичним и неконтролисаним штенцима.

Већина Снотлингса расте само до чланка одраслог човека. Они настањују и Орковска и Гоблинска насеља, стално тражећи по гомилама смећа, и краду било шта што могу да понесу. Снотлингси имају гадну навику да често краду небитне ствари - разне остатаке, ситнице или сјајни метал, и сакривају га као благо на скривеном месту. Орци имају тенденцију да на своје много мање рођаке гледају са одређеним степеном наклоности, често их третирајући као несташне кућне љубимце. Неки Орци у племену могу покушати да ухвате једно или два од ових малих створења, хране их малим комадићима хране како би их обучли да раде трикове и задатаке. Најпаметнији Снотлинг може да уради једноставне ствари као што је доношење баченог штапа, ношење опреме или гребање тешко доступних краста њихових власника.

Међутим, због њиховог малог мозга, они нису способни да раде било какав прави посао и као такви ће бити замењени својим већим рођацима да раде свој посао за њих. Опште је познато да Гоблинска раса озбиљно презире њихове рођаке. Гоблин сматра да му је тешко када покушава да се шуња са гомилом радосних Снотлинга који га прате. Најгоре од свега, имају гадну навику да одају Гоблине који су криви за нешто, често показујући скровишта украдених ствари или места убистава. Као такви, Снотлингси, да би избегли гњев својих рођака Гоблина, често би трчали између ногу њихових заштитника власника Орка, што само још више разбесни Гоблине.

Када племена Орка и Гоблина иду у рат, често су у пратњи огромне хорде наоружаних Снотлингса. Ови Снотлингси нису ништа више од гомиле ентузијастичних Зеленокожаца наоружаних са мало више од обичног смећа које су нашли у логорима. Постоји велики списак онога што ова мала чудовишта сматрају као оружје; неки ће узети мале сломљене гране, други ће ухватити мале печурке или комадиће костију као оружје. Понекад би Снотлинг пронашао право оружје за употребу, као што је шиљасти штап или мали бодеж. Снотлингси желе да помогну у било којој борби, али нису ефикасни као борци. Они показују много више снаге када се боре док их посматрају њихова већа браћа. Орци могу да осете мали део наклоности или сажаљења због губитка свог омиљеног љубимца, али су ова осећања краткотрајна као и животни век Снотлинга.

Звери

Иако имају мноштво различитих животиња и звери са којима иду у рат, Орци и Гоблини скоро ни са једном нису у правом партнерском односу. Животиње које користе за јахање или вучу ратних кочија ће се радо окренути против својих господара ако превише огладне или ако су ударене прејако. Остале звери које служе Орке то раде јер су им Орци обећали храну, злато и битке.  

Ратни Вепар

Ратни Вепар је препознатљива врста обичне дивље свиње која је нарасла толико, да су велики као Империјални ратни коњ, али су далеко више злокобни у свом понашању, и далеко гломазнији у свом телу. Ове посебно велике и агресивне свиње се могу наћи готово искључиво у оштрим, суровим пределима Бадлендса, где их Орци често обучавају као животиње за јахање. У великим биткама, специјалне јединице Орка који јашу ове дивље свиње се могу видети како се упуштају у битку као тешка коњица (Orc Boar Boyz).

У већини насеља Орка постоје сигурни торови у којима држе своје свиње када се не користе у борби. I саме свиње су створења злог ума која користе сваку прилику да осакате, угризу и ударе своје господаре, али то се у ствари не односи на Орке који су довољно разумни да посао храњења оставе Гоблинима и Снотлингсима.

Дивовски Вукови

Као што им име говори, познато је да ови вукови израстају у неприродно велику величину, а неки су  већи и од понија, али ретко расту до величине коња. Приликом лова, ови дивовски вукови су се прилагодили да постану вешти, лукави и стрпљиви ловци. Природно лове у великим групама, окружујући свој плен и када је прави тренутак, нападају са свих страна. Користећи своју бројчану надмоћ, ови Вукови би циљали најслабију тачку животиња или на најбеспомоћнијег у групи.

Увек је постојала снажна веза и дубоко поштовање између Гоблина и Дивовских Вукова. Алијанса између ова два створења је ипак веома тешка, јер се њихова лојалност углавном због личне користи. У овом партерству Гоблин добија брзе и окретне животиње за јахање, док Вук обично добија редовну храну. Ако би било ко од њих помислио да се међусобна размена не исплати, неће имати проблема да побегну са борбеног поља остављајући другог. Гоблини јашу дивовске вукове на исти начин на који друге расе јашу коње, што на крају доводи до стварања гомиле вучјих јахача (Goblin Wolf Riders).

Дивовски Пауци

Познато је да шумска Гоблинска племена имају необичну повезаност са пауцима који живе дубоко у најтамнијим шумама Старог света. Постоји много различитих врста дивовских паука, а највеће међу њима Шумски Гоблини ручно хватају и користе за јахања у рат. Без обзира на врсту, пауци су озлоглашени по свом отрову и јаким кљовима која могу и најјачи оклоп да сломе. Природно су вешти пењањачи чак и по најтежим теренима, и са лакоћом прелазе све препреке, од најгушћих шума, до зидина.

У бици, Гоблини користе ове животиње као брзу коњицу. Због своје покретљивости они служе као мамац да намаме противника у замку. Гоблини који их јашу носе копља или кратке лукове. Нарочито су корисни за време опсада. Јахачи Паукова би нашли најмањи отвор у одбрани, попели се са лакоћом преко зидина и напали ненадане браниоце.

Сквигови (Squigs)

Сквигови веома једноставне животиње чија је једина мотивација храна. До сада, приказивали су два обрасца понашања; једите било шта јестиво што је у близини, а затим се крећите више или мање насумично све док не постоји нешто друго за јело у близини, и онда поновити процес. Бројне врсте Сквигова су виђене на разним локацијама у Старом свету, иако највише фаворизују области без светлости као што су пећине и подземни тунели.

Чини се да су углавном прилагођени било ком окружењу у којем су одрасли. Већина Сквигова се креће тако што се лансира у велике скокове својим снажним ногама, а затим се поново одбијају нагоре чим ударе у земљу. Изгледа да су прилично кратковиди, вероватно због свог одгојања у мраку подземних пећинских система. Њихови покрети често немају видљив образац; они ће одскочити у случајном смеру у нади да ће се спустити у близини другог извора хране. Сквигове користе племена Ноћних Гоблина као ратне звери, извори хране, животиње за јахање и стражаре.

Врсте:

• Пећински Сквиг - најчешћа варијанта Сквига.
• Велики Пећински Сквиг - већа варијанта уобичајеног пећинског Сквига.
• Гигантски Сквиг - највећа врста Сквигова.
• Сквиг Гоба - необична варијанта пећинског Сквига која избацује штетне течности ка непријатељу.
• Рогати Сквиг - Сквиг који је обдарен дугим, оштрим рогом који вири из чела.
• Гас Сквиг - необична варијанта која избацује штетне гасове из својих бројних пора.
• Шиљасти Сквиг - још једна варијанта пећинског Сквига која је прекривена смртоносним шиљцима.

Тролови

Тролови се обично придружују дивљим војскама Зеленокожаца јер им је обећана храна. Тролови се налазе у највећем броју у области званој Земља Тролова. Тролови су прождрљива бића, углавном мотивисана храном, па зато њихови дигестивни системи могу да се носе са готово било чиме, укључујући, како кажу гласине, каменом и металом. Тролови су познати по неколико способности. Њихови пробавни сокови су међу најјачим киселинама у познатом свету. Друго, тролови поседују чудну способност брзог обнављања и најтежих рана. У догледно време ће се скоро све ране излечити. Њихова једина позната слабост је ватра. Тролови понекад користе оружје, као што су примитивни камени чекићи и кости, иако су више него способни да некога преполове својим голим рукама и канџама.

Врсте:

• Обични тролови - Ови тролови се обично налазе у дивљини, лове животиње или хватају путнике и стоку. Они су спори, али способни борци, иако су лако збуњиви. Орковска племена често "подмићују" ове тролове да се придруже својим Вааагх!-овима, обећавајући прилику да једу људе, патуљке и њихове бројне друге непријатеље (или чак Гоблине, ако тренутно нема непријатеља за борбу а Трол буде гладан).
• Речни Тролови - Су Тролови који, као што им име каже, живе у плитким водама као што су реке или мочваре. Они обично хватају рибу, али постоји доста извјештаја о несталим рибарима. Ови тролови су гадни; њихов одвратан мирис се осећа издалека. Ових тролова се треба плашити посебно због способности да поврате киселину на своје жртве.
• Камени Тролови – Живе у планинским и стеновитим пределима, и повремено једу камење. Као резултат тога, стекли су камене карактеристике, као што је врло груба и издржљива кожа. Друга изузетна карактеристика је да су изузетно отпорни на магију.
• Снежни Тролови – Живе у планинама покривеним снегом, често живе у пећинама посутим костима. Они су високи скоро дванаест стопа и прекривени су дебелим крзном.

Дивови

Дивови су усамљена створења која имају тенденцију да лутају земљом, насељавајући се у кратком временском периоду када наиђу на богат извор хране. Див може да конзумира читаво стадо стоке у једном оброку, и уништиће свако село на које наиђе, и појешће све што може да пронађе усред разбијених кућа. Пиваре су им посебно омиљене мете, јер су Дивови озлоглашени пијанци. Повремено, Див ће бити убеђен да се придружи војсци у пролазу, а то су често људи који обожавају Хаос са севера или пљачкашка племена Зеленокожаца, који их намамљују са обећањима борбе и хране.

У борби, Дивови газе своје непријатеље или  уништавају читаве јединице из пар потеза. Користе једноставна али веома ефикасна оружја направљена од дрвећа које је исчупано из корена. Понекад ће Див изабрати одређену мету и подићи је у ваздух. Ове жртве су понекад прегрижене на два дела, бачене далеко, згњечене у пасту или једноставно остављене на сигурно и смрдљиво место да би касније били поједени за ужину (у врећи коју носе, џеп или у панталоне). Носећи мало или нимало оклопа, Дивови су веома подложни артиљеријској паљби, стрелама и метковима. Добро постављено ђуле из Великог топа може без проблема да убије Дива. Ако непријатељу недостаје артиљеријска способност или ратне машине, изузетно је тешко убити Дива у борбама у близини.

Виверни

Виверни су предатори за које се зна да су удаљени рођаци Змајева. Ова створења су позната као опортунистички ловци, способни да једу скоро све, чак и труле лешеве. Када их људи Империје спазе у даљини они паниче, док је реакција Орка скроз супротна. Кад виде да ова створења круже изнад њих, Орци их поздрављају са крицима, јер за њих та летећа бића представљају моћ и бруталност, особине које су високо поштоване у друштву Орка. Једини начин да Орк јаше Виверна, је да украде Виверново јаје и да га лично одгаја до зрелости. Ове звери су најцењеније животиње у војсци Зеленокожаца. Само најмоћнији Орк Војсковођа или Велики Шаман има способност и снагу воље да натера ове звери да се боре за њих. Виверн је прождрљива звер која увек жуди за свежим месом. У бици, слети право у средину непријатељске јединице и ужива у њиховом месу, док његов јахач коље непријатеља који је још остао.  

Аракнарок Паук

Аракнарок Пауци спадају међу највеће и најстрашније дивовске паукове које су икада задесиле шумска подручја Старог света. Тако велики и застрашујући да могу лако победити Дива и носити целу платформу ратника Шумских Гоблина на својим огромним леђима.

Аракнарок пауци су древна врста која је живела у шумама Старог света много пре доласка човечанства и могу да нарасту до величине Империјске зграде. Вребају и уништавају целе чопоре Звери-људи (Беастмен), или се боре и убијају већи плен, као што је легендарни Цигор. Када Аракнарок Паук надвлада свој плен отровом којим отапа месо, он ће почети да пије отопљене изнутрице своје парализоване, али још увек живе жртве. Упркос његовој великој маси, Аракнарок Пауци су релативно ефикасни ловци, способни да се тихо крећу кроз густу дивљину и ухвате плен без икаквих потешкоћа.

Шамани су сазнали да би могли да позову ове звери да раде за њихово племе ако би им понудили довољно свеже крви. Од тада племена Шумских Гоблина насељавају се у близини јазбина ових паука, где би могли да наговоре масивног паука на борбу. На крају, овај велики Паук је постао толерантан према Шумским Гоблинима, толико да третирају мале Зеленокожце као младе које је требало носити на својим леђима. Од тада, уз охрабрење Шамана, ови масивни пауци су познати по томе да миле према бојишту где њихова огромна маса може разбити непријатељске формације док Шумски Гоблини на његовим леђима испаљују стреле и бацају копља на непријатеља.  

Ратне Машине

Већина машина које Орци и Гоблини користе су направљена од стране Гоблина, док су Орци само ту да „охрабрују“ мале Гоблине да брже раде. Иако су благо паметнији од својих већих рођака, ни Гоблини нису у стању да праве издржљиве и прецизне машине. Прецизност и кратак животни век својих направа надокнађују количином коју могу направе. Материјал за прављење ових машина налазе у дивљињи или приликом напада на друге расе изван својих граница. Орци и Гоблини немају своју индустрију и све праве од материјала који им је тренутно доступан, па зато две исте машине могу изгледати потпуно различито једна од друге. Када се нека машина поквари или уништи у борби, често се поново искористи за неку другу машину или преради у оружје.

Орковска Вепар Кочија

Ове кочије су изразито оронуле по изгледу, створене једноставним спајањем два грубо тесана дрвета. Потребна су два најмоћнија ратна вепра унутар племена да би се покренуо тако гломазана машина, али уз мало вежбања, ови вепрови могу да вуку ове велике кочије у рат са великом брзином и снагом. Многи Орци се боре за ово престижно право управљања кочијама.

У борби, орковске кочије су знатно спорије од вучјих кочија, али надокнађују овај недостатак тиме што су далеко супериорнији у трајности и удараној снази. Када се свиње довољано залете и ударе у непријатеља, постају импресивно оружје које продире редове непријатеља. Ако сам удар не разбије непријатеља, увек постоје и точкови са гвозденим ножевима причвршћеним са стране, оштра кљова дивљих свиња на предњој страни, или копља Орк посаде. Због њихове озлоглашене ударне моћи и застрашујуће репутације на бојном пољу, скоро сваки Војсковођа Зеленкожаца би желео кочију или две у свом племену или војсци.

Гоблинска Вучја Кочија

Вучја кочија је мања и лакша варијанта теже оклопљене кочије вепрова. Њу вуку два највећа вука из племена, и служе као брза варијанта шок кочије. Недуго након што су први Гоблини почели да користе дивовске вукове као коњицу, Гоблинска племена почела су да граде и пуштају прве вучје кочије у борбу. Направљено од сировог исеченог дрва или украдених материјала и чврсто везаних жичаним везицама, ова невероватна кочија држи се као знак статуса у многим племенима.

У бици, ове кочије се једноставно залете ка непрејатељским линијама у нвероватној брзини, где би се зариле дубоко у редове. Иако нису толико издржљиве као што је то гломазна свињска кочија, Гоблинске кочије су ипак далеко брже. Када су формиране у јединицу, способне су да пробијају рупе у било којој непријатељској јединици. Племе које има неколико вучјих кочија може лако да формира брзе клинове, способних да у тренутку оборе непријатељске батаљоне. Много Гоблинских војсковођа жели што више кочија у својим племенима. Нема их пуно и већина се изгуби у бици, бивају украдене или се само распадну.

Гоблински Бацач Копља (Goblin Spear Chukka)

Зеленокожацима се много допада способност да  копљем погоде велико чудовиште из даљине или неколико бића величине човека у једном потезу. Бацач Копља је уређај који се често налази у орковским и гоблинским војскама. Радећи по истим принципима као дивовски самострел, уређај испаљује једану стрелу величине копља великом брзином. Добро позиционирани хитац може срушити низ надолазеће пешадије, продрети у челични оклоп витеза или чак убити Огра једним ударцем, што није лак подвиг с обзиром на њихову величину.

Направљени од дрвета, металног отпада или чак костију огромних створења, бацачи копља се лако граде, транспортују и одржавају, што их чини популарним ратним машинама. Када се радни делови разбијају, као што је уобичајно код таквих сумњивих направа, лако је спојити комаде. Бацач копља може се наћи не само у борбеним линијама, већ и на врху стражарских торњева, постављених на ратне бродове, смештене на врху опсадних торњева, причвршћених на покретне караване, и друге, још мање успешне адаптације. Сваке године, неки млади Гоблин ће покушати да повеже платформу за паљбу и неки бацач копља на врх Дива, али такви експерименти не успевају пошто Див поломи комад машине да је искористи као алат за чешање.

Дум Дајвер Катапул (Doom Diver)

Дум Дајвер Катапулт је у суштини увећана верзија џиновске праћке, која испаљује Гоблина са кожним крилима, познатог као Дум Дајвер, право у непријатељску формацију као облик живе муниције. Првобитно је створен да омогући номадским племенима Гоблина да извиђају околна подручја своје територије. После извесног времена је редизајниран за употребу у рату.

Када се Дум дајвер катапулт донесе у битку, посада Гоблина ће почети да вуче тетиву док се дум дајвер намешта у катапулту. Дум Дајвери су веома одушевљени својим дужностима, јер не може бити веће радости него летети небом само неколико тренутака пре него што погоди своју циљану мету. Иако је то тужан крај, за Гоблина је бескрајно боље него умрети нечасном смрћу у рукама гладног Трола.

Рок Лобер (Rock Lobber)

Рок Лобер тј. Бацач Камења је гоблинска верзија катапулта. Већина Зеленокожаца, посебно Орка, никада нису били свесни тако компликованих направа, али имају велику захвалност за оружје које се показало деструктивним на бојном пољу.

Зеленокожци су изградили мноштво ових направа што обично називају "Lobers". Ова артиљерија се често употребљава или појединачно или у групама које помажу или да омекшају непријатељске формације, разбијају одбрамбене положаје. Рок Лобери долазе у свим облицима и величинама, али најчешћа варијанта је уређај противтеже сличан катапулту. Захваљујући компликованом дизајну, посада на већини Рок Лобера су Гоблини, често под командом Орк Надгледача, такође познатог као Силеџија (Bully). Гоблини су често веома лењи у својим дужностима, тако да је често неопходно да Орци који их надгледају бичују ове Гоблине у акцију, подижу зупчанике и вуку конопце како би осигурали да артиљерија настави сталан ток паљбе.

Спољашње везе

1. Званични сајт Гамес Wорксхоп-а
2. Сајт сестре компаније Гамес Wорксхоп-а