Оскар (риба)
Astronotus ocellatus је врста рибе из породице циклида, позната по многобројним именима, као што су Оскар, Тиграсти Оскар, Љубичасти циклид... Природно порекло Оскара је Јужна Америка.[1][2] Неке врсте Astronotus ocellatusа се могу наћи на рибљим пијацама локалних места Јужне Америке. Има их и у Кини, Аустрлији и јужним деловима Северне Америке. Пошто су малог и успореног раста, имају потенцијела у акваристици, те су веома популарне у акваријумима широм света.[3][4][5]
| Оскар | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Ацтиноптерyгии |
| Ред: | Перциформес |
| Породица: | Цицхлидае |
| Род: | Астронотус |
| Врста: | А. оцеллатус
|
| Биномно име | |
| Астронотус оцеллатус | |
Одувек је био познат по својој интелигенцији. Током кишне сезоне, реке поплаве голема подручја на која се премјештају и рибе. Многе од њих се у то време и мресте. Када дође сушно раздобље, настају изоловане баре из којих се рибе не могу извући. Једина риба довољно интелигентна да пронађе пут пре него што буде касно је наравно оскар. Оскар је предатор и оријентисао се на лов мањих риба. Због тога он све време проучава разне рупе и удубине како би пронашао рибу. Такво понашање је могуће видети и у акваријуму. Ово није риба за почетнике. Многи људи их донесу у заједнички акваријум. Након неког времена у акваријуму ће остати само он - оскар.
Таксономија уреди
Врсту је првобитно описао Луис Агасиз 1831. године, као Lobotes ocellatus, јер је погрешно мислио да је то врста морске рибе. Накнадним истраживањем је утврђено да је то циклид. Ова врста је јос називана: Acara compressus, Acara hyposticta, Astronotus ocellatus zebra, Astronotus orbiculatus.
Опис рибе уреди
Оскари могу да расту и до 45 цм у дужину и да буду тешки до 1,6 кг. Оскари пронађени у дивљини су тамне боје са ватрено наранџастим пегама у облику прстена, кратког лепезастог репа и великим леђним перајем. Оскар је у стању да брзо промени своју боју. Ово је особина која му омогућава ритуал борбеног и територијалног понашања. Млади Оскари имају другачију боју од одраслих јединки, они су на бело-наранџасте пруге и са приметно великом главом.
Природно станиште уреди
Оскар је пореклом из Перуа, Еквадора, Бразила и Француска Гвајане, мада се може наћи и у Амазонском басену, тачније у притокама реке Амазон: Içá, Негро, Solimões и Ucayali. Станишти се у мирној или споро текућој слаткој води, склониште тражи у обрушеним потонулим гранама. Дивља популација Оскара се може затећи у Кини, Северној Аустралији и Флориди (САД) као последица деловања трговина украсних риба. Врста је ограничена у ширењу популације јер не подноси хладну воду, тако да оскар који се затекне у води хладнијој од 12.9°Ц, умире.
Полно разликовање уреди
Иако је тешко распознати Оскаре по половима, могуће је. Мужјаци расту брже, а у неким родовима, мужјаци имају тамне мрље на основи леђне пераје. Оскари достижу полну зрелост са око годину дана старости и размножава се у наредних девет до десет година. Учесталост и време мреста се могу зависити од појаве кише. Оскари су подложни мењању партнера, мада информације о њиховој репродукцији у дивљини су ретке и некомплетне.
Храњење уреди
Оскари у акваријуму се могу хранити храном припремљеном за велике рибе месоједе, рачићима, црвићима, инсектима (мувама, скакавцима, лептирима). Могу појести и мале мишеве, а и зрикавци су добра жива храна за оскаре. Они једу и воће у дивљини тако да се и то може користити као храна. У ствари, све што падне у воду, оскар би то појео. Живе мање рибе се могу дати оскару, али не и златне рибице, оне се у продавницама љубимаца често налазе у прљавим акваријумима и тако пренесу болести оскарима. Већина риба које поједу у дивљини су сомови. Да би ухватили плен користе усисни систем, а да би га привукли праве се мртви, као да леже на страни и тада прилазе рибе лешинари и буду поједени... Оскар обожава да једе! Оскар из акваријума кад види власника као да плеше пред стаклом и то ради све док не добије храну! Ова врста има потребу за витамином C и у недостатку истог могу бити подлежни болестима.
Болести уреди
Оскар је отпорна и здрава риба. превенција је њему довољна, што значи редовно мењање воде и добра филтрација. Једина болест којој је подложан су "рупе у глави".[6]
Рибе које можете ставити са оскарима уреди
Немате много избора јер је оскар предатор. Чистачи као сто су коридорци, габлец и сличне рибе могу са њима јер су благо оклопљени и сигурни од оскара. Габлец је најбољи избор, јер је ноћна риба, а и помоћи ће око проблема са алгама. Оскари се добро подносе са циклидима њихове величине, али ако их ти циклиди прерасту, могу постати жртве. Терпан такође може да буде са оскарима, пошто има бодље којима се брани...
Размножавање уреди
Тешко, али је могуће. Први проблем је пронаћи пар. Мужјаци и женке изгледају идентично. Најлакши начин је да се пусти групица младих оскара (6-8) да се сами спаре. За то треба велики акваријум. Ако имамо пар, потребан нам је велики празан акваријум. У средину се постави стакло или још боље плексиглас који одваја рибе. Плексиглас не сме ићи до дна него мора остати рупа од око 1цм да вода циркулише а да се рибе не могу провући испод. Женка ће полегнути јаја што ближе мужјаку, а он ће пустити сперму која ће допријети до већине јајашца. Јаја су необично бела тако да изгледају као да су се на њих ухватиле гљиве. До парења може доћи и у заједничком акваријуму. Тада треба све остале становнике брзо преместити. Млади се излегну из јаја за отприлике 4 дана. Као и осталу млађ најбоље их је хранити са артемијама (водени инсект). За младе се једнако брину и отац и мајка.
Референце уреди
- ^ Кулландер СО. „Цицхлидс: Астронотус оцеллатус”. Сwедисх Мусеум оф Натурал Хисторy. Архивирано из оригинала 27. 02. 2007. г. Приступљено 16. 3. 2007.
- ^ CC. Кохлер; WН. Цамарго; et al. „Аqуацултуре Црсп 22нд Аннуал Тецхницал Репорт” (ПДФ). Орегон Стате Университy, УСА. Архивирано из оригинала (ПДФ) 31. 08. 2006. г. Приступљено 16. 3. 2007.
- ^ Кеитх, П. О-Y. Ле Баил & П. Планqуетте, (2000) Атлас дес поиссонс д'еау доуце де Гуyане (томе 2, фасцицуле I). Публицатионс сциентифиqуес ду Мусéум натионал д'Хистоире натурелле, Парис, Франце. пп. 286.
- ^ Стаецк, Wолфганг; Линке, Хорст (1995). Америцан Цицхлидс II: Ларге Цицхлидс: А Хандбоок фор Тхеир Идентифицатион, Царе, анд Бреединг. Германy: Тетра Пресс. ISBN 1-56465-169-X.
- ^ Лоиселле, Паул V. (1995). Тхе Цицхлид Аqуариум. Германy: Тетра Пресс. ISBN 1-56465-146-0.
- ^ Главни узрок ове болести је недостатак витамина C и витамина D, лоша исхрана, не мењање воде и превише активног угља у филтеру.
Литература уреди
- Лоиселле, Паул V. (1995). Тхе Цицхлид Аqуариум. Германy: Тетра Пресс. ISBN 1-56465-146-0.
- Стаецк, Wолфганг; Линке, Хорст (1995). Америцан Цицхлидс II: Ларге Цицхлидс: А Хандбоок фор Тхеир Идентифицатион, Царе, анд Бреединг. Германy: Тетра Пресс. ISBN 1-56465-169-X.