Отпуштање (челика) је термичка обрада, у којој се материјал загрева до одређене темературе, како би се утицало на његова својства и структуру а нарочито се на побољшање отпорности на високу напрегнутост. Ова технологија се примењује код челика, алуминијума и других метала који нису базирани на челику и легурама, али и у производњи стакла.

Закаљени челик се одликује високом тврдоћом, но и великом кртости и веома знатним унутрашњим напрезањима. Да би се заостала напрезања смањила, а жилавост повећала, челични делови се после каљења обавезно отпуштају. Режим отпуштања (температура и време на којој се челик држи) зависи од захтеваних особина.

Према температури отпуштања разликује се:

  • Ниско (150-250°Ц):ради смањења унутрашњих напона и повећања ударне жилавости;
  • Средње( 350-450°Ц),ради постизања високе чврстоће,еластичности и ударне жилавости;
  • Високо отпуштање или побољшавање (температура отпуштања је око А1 тачке) на температури од 560°-580°Ц.Примењује се ради добијања оптималне комбинације механичких својстава,високог нивоа својства отпорности и добре пластичности и жилавости.

Циљ побољшања је постизање довољно дисперзне феритно-карбидне смеше.

Литература уреди

  • Љубомир Недељковић, „Металургија челика“, Скрипта, Технолошко-Металуршки Факултет у Београду, 1985
  • Љубомир Недељковић, „Металургија специјалних челика“, Скрипта, Технолошко-Металуршки Факултет у Београду, 1985
  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005
  • Stalschluessel-Taschenbuch, Verlag Stalschluessel Wegst GmbH, Marbach, 2001