Википедија

П-гликопротеин

П-гликопротеин 1 (гликопротеин пермеабилности, P-gp, Pgp, протеин отпорности на вишеструке лекове 1, МДР1, АТП-везујућа касета потфамилија Б члан 1, АБЦБ1, кластер оф диференцијације 243, CD243) је гликопротеин који је код људи кодиран ABCB1 геном.[2] P-gp добро познати АБЦ-транспортер (који транспортује широки опсег супстрата кроз екстра- и интрацелуларне мембране). Он је члан МДР/ТАП фамилије.[3]

АТП-везујућа касета, потфамилија Б (МДР/ТАП), члан 1
Кристалографска структура МДР3 протеина миша. Приближна позиција протеина у ћелијској мембрани је обележена плавим (екстрацелуларно лице) и црвеним (цитоплазматично лице) линијама. Протеин је приказа у бојама дуге (Н-терминус = плаво, C-терминус = црвено). Циклични пептидни инхибитор QЗ59 је приказан као просторно попуњавајући модел.[1]
Доступне структуре
3Г5У​, 3Г60​, 3Г61​
Идентификатори
Симболи АБЦБ1; АБЦ20; ЦД243; ЦЛЦС; ГП170; МДР1; П-ГП; ПГY1
Вањски ИД ОМИМ: 171050 МГИ: 97570 ХомолоГене: 55496 ГенеЦардс: АБЦБ1 Гене
ЕЦ број 3.6.3.44
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5243 18671
Енсембл ЕНСГ00000085563 ЕНСМУСГ00000040584
УниПрот П08183 П21447
РефСеq (мРНА) НМ_000927.4 НМ_011076.2
РефСеq (протеин) НП_000918.2 НП_035206.2
Локација (УЦСЦ) Цхр 7:
87.13 - 87.34 Мб		 Цхр 5:
8.66 - 8.75 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Пгп је широко распрострањен и изражен у интерстиналном епителу, хепатоцитима, ренално проксимално тубуларним ћелијама, надбубрежној жлезди и капиларним ендотелним ћелијама од којих је формирана крвно-мождана и крвно-тестикуларна баријера.

Референце

уреди
  1. ^ PDB: 3Г60​; Аллер СГ, Yу Ј, Wард А, Wенг Y, Цхиттабоина С, Зхуо Р, Харрелл ПМ, Тринх YТ, Зханг Q, Урбатсцх ИЛ, Цханг Г (2009). „Струцтуре оф П-глyцопротеин ревеалс а молецулар басис фор полy-специфиц друг биндинг”. Сциенце. 323 (5922): 1718—22. ПМЦ 2720052  . ПМИД 19325113. дои:10.1126/сциенце.1168750. 
  2. ^ Уеда К; Цларк ДП; Цхен ЦЈ; Ронинсон ИБ; Мицхаел M. Готтесман; Пастан I (1987). „Тхе хуман мултидруг ресистанце (мдр1) гене. цДНА цлонинг анд трансцриптион инитиатион”. Ј. Биол. Цхем. 262 (2): 505—8. ПМИД 3027054. Архивирано из оригинала 26. 07. 2008. г. Приступљено 30. 08. 2012. 
  3. ^ Деан, Мицхаел (1. 11. 2002). „Тхе Хуман АТП-Биндинг Цассетте (АБЦ) Транспортер Суперфамилy”. Натионал Либрарy оф Медицине (УС), НЦБИ. Архивирано из оригинала 12. 02. 2006. г. Приступљено 2. 3. 2008. 

Литература

уреди
  • Линг V (1997). „Мултидруг ресистанце: молецулар мецханисмс анд цлиницал релеванце”. Цанцер Цхемотхер. Пхармацол. 40 Суппл (7): С3—8. ПМИД 9272126. дои:10.1007/с002800051053. 
  • Керб Р, Хоффмеyер С, Бринкманн У (2001). „АБЦ друг транспортерс: хередитарy полyморпхисмс анд пхармацологицал импацт ин МДР1, МРП1 анд МРП2”. Пхармацогеномицс. 2 (1): 51—64. ПМИД 11258197. дои:10.1517/14622416.2.1.51. 
  • Акиyама С (2002). „[Мецханисмс оф друг ресистанце анд реверсал оф тхе ресистанце]”. Хум. Целл. 14 (4): 257—60. ПМИД 11925925. 
  • Бринкманн У (2002). „Фунцтионал полyморпхисмс оф тхе хуман мултидруг ресистанце (МДР1) гене: цоррелатион wитх П глyцопротеин еxпрессион анд ацтивитy ин виво”. Новартис Фоунд. Сyмп. Новартис Фоундатион Сyмпосиа. 243: 207—10; дисцуссион 210—2, 231—5. ИСБН 978-0-470-84635-3. ПМИД 11990778. дои:10.1002/0470846356.цх15. 
  • Вáради А, Сзакáцс Г, Бакос Е, Саркади Б (2002). „П глyцопротеин анд тхе мецханисм оф мултидруг ресистанце”. Новартис Фоунд. Сyмп. Новартис Фоундатион Сyмпосиа. 243: 54—65; дисцуссион 65—8, 180—5. ИСБН 978-0-470-84635-3. ПМИД 11990782. дои:10.1002/0470846356.цх5. 
  • Хегедус Т; Орфи L; Сепроди А; et al. (2002). „Interaction of tyrosine kinase inhibitors with the human multidrug transporter proteins, MDR1 and MRP1”. Biochim. Biophys. Acta. 1587 (2–3): 318—25. PMID 12084474. 
  • Pallis M, Turzanski J, Higashi Y, Russell N (2003). „P-glycoprotein in acute myeloid leukaemia: therapeutic implications of its association with both a multidrug-resistant and an apoptosis-resistant phenotype”. Leuk. Lymphoma. 43 (6): 1221—8. PMID 12152989. doi:10.1080/10428190290026277. 
  • Schaich M, Illmer T (2003). „Mdr1 gene expression and mutations in Ras proto-oncogenes in acute myeloid leukemia”. Leuk. Lymphoma. 43 (7): 1345—54. PMID 12389613. doi:10.1080/10428190290033279. 
  • Fromm MF (2003). „The influence of MDR1 polymorphisms on P-glycoprotein expression and function in humans”. Adv. Drug Deliv. Rev. 54 (10): 1295—310. PMID 12406646. doi:10.1016/S0169-409X(02)00064-9. 
  • Ambudkar SV; Kimchi-Sarfaty C; Sauna ZE; Michael M. Gottesman (2003). „P-glycoprotein: from genomics to mechanism”. Oncogene. 22 (47): 7468—85. PMID 14576852. doi:10.1038/sj.onc.1206948. 
  • Jamroziak K, Robak T (2004). „Pharmacogenomics of MDR1/ABCB1 gene: the influence on risk and clinical outcome of haematological malignancies”. Hematology. 9 (2): 91—105. PMID 15203864. doi:10.1080/10245330310001638974. 
  • Ishikawa T; Onishi Y; Hirano H; et al. (2005). „Pharmacogenomics of drug transporters: a new approach to functional analysis of the genetic polymorphisms of ABCB1 (P-glycoprotein/MDR1)”. Biol. Pharm. Bull. 27 (7): 939—48. PMID 15256718. doi:10.1248/bpb.27.939. 
  • Lee W, Lockhart AC, Kim RB, Rothenberg ML (2005). „Cancer pharmacogenomics: powerful tools in cancer chemotherapy and drug development”. Oncologist. 10 (2): 104—11. PMID 15709212. doi:10.1634/theoncologist.10-2-104. 
  • Gambrelle J; Labialle S; Dayan G; et al. (2005). „[Multidrug resistance in uveal melanoma.]”. Journal français d'ophtalmologie. 28 (6): 652—9. PMID 16141933. 
  • Al-Shawi MK, Omote H (2006). „The Remarkable Transport Mechanism of P-glycoprotein; a Multidrug Transporter”. J. Bioenerg. Biomembr. 37 (6): 489—96. PMC 1459968  . PMID 16691488. doi:10.1007/s10863-005-9497-5. 
  • Orlowski S, Martin S, Escargueil A (2006). „P-glycoprotein and 'lipid rafts': some ambiguous mutual relationships (floating on them, building them or meeting them by chance?)”. Cell. Mol. Life Sci. 63 (9): 1038—59. PMID 16721513. doi:10.1007/s00018-005-5554-9. 
  • Annese V; Valvano MR; Palmieri O; et al. (2006). „Multidrug resistance 1 gene in inflammatory bowel disease: a meta-analysis”. World J. Gastroenterol. 12 (23): 3636—44. PMID 16773678. 
  • Sekine I; Minna JD; Nishio K; et al. (2007). „А литературе ревиеw оф молецулар маркерс предицтиве оф цлиницал респонсе то цyтотоxиц цхемотхерапy ин патиентс wитх лунг цанцер”. Јоурнал оф тхорациц онцологy : оффициал публицатион оф тхе Интернатионал Ассоциатион фор тхе Студy оф Лунг Цанцер. 1 (1): 31—7. ПМИД 17409824. 
  • Кумар YС, Адукондалу D, Сатхисх D, Висхну YВ, Рамесх Г, Латха АБ, Реддy ПЦ, Сарангапани M, Рао YМ (2010). „П-Глyцопротеин- анд цyтоцхроме П-450-медиатед хербал друг интерацтионс”. Друг Метабол Друг Интерацт. 25 (1-4): 3—16. ПМИД 21417789. дои:10.1515/ДМДИ.2010.006. 

Спољашње везе

уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=P-glikoprotein&oldid=29228311”