Пад небеског тела на Јупитер 2009. године
Пад небеског тела на Јупитер 2009. године име је за догађај удара небеског тела астероидне величине у атмосферу Јупитера јула 2009.[1]
Откривен је од стране астронома аматера Антонија Веслија на основу црне мрље у Јупитеровој атмосфери коју је проузроковао. Догађај се назива и Веслијев удар по његовом првом посматрачу.[2]
Откриће уреди
Догађај је први пут примећен 19. јула 2009. године од стране аустралијског астронома аматера Антонија Веслија. Весли је снимао Јупитер помоћу телескопа рефлектора пречника од 36,7 цм. Када је први пут угледао тамну област на јужном ободу Јупитеровог диска, помислио је да је у питању олуја уобичајена за атмосферу Јупитера. Међутим, како је област почела да се приказује у потпуности на снимку, вило је јасно да област није затамњење које би одговарало олуји, већ да је у потпуности црна. Весли није имао начина да одреди природу порекла црне области, већ је своје откриће проследио мејлом НАСА-иној Лабораторији за млазни погон, која је контактирала Кек 2 телескоп на Хавајима којим је потврђено откриће. Даља посматрања вршена су помоћу НАСА-иног инфрацрвеног телескопа ИРТФ на Хавајима.[2]
ИРТФ је открио да је подручје црне пеге у видљивом спектру аналогно светлијем подручју у инфрацрвеном спектру, што је значило да је подручје загрејано у односу на околину. Загрејано подручје имало је површину од преко 100 милиона км², што је упоредиво са површином Тихог океана. ИРТФ је такође утврдио повећану густину честица прашине у подручју изнад места удара. Ова открића довела су до тога да се закључи да је узрок настанка црне области сагоревање астероида или комете у Јупитеровој атмосфери. Ово је изазвало велику пажњу астрономске јавности, будући да је претходни сличан догађај био удар комете Шумејкер-Леви 9 (СЛ9) из 1994. који је научницима пружио значајне нове информације о процесима у Јупитеровој атмосфери и о улози Јупитера у Сунчевом систему као "чистиоца" комета и астероида.[3]
Антони Весли први је детектовао и следећи сличан догађај на Јупитеру, удар небеског тела из 2010. године.
Анализа догађаја уреди
Догађај из 2009. поређен је са ударом комете СЛ9 и на основу тога изведени су закчљуци о природи тела које је ударило у Јупитер. Величина и температура погођеног подручја одговарали су удару који је имао интензитет милион пута већи од интензитета удара атомске бомбе бачене на Хирошиму (око 13.000 мегатона ТНТ-а). Поредећи са ефектом СЛ9 комете, ово даје за пречник тела које је ударило 2009. ред величине од неколико стотина метара.[1]
Додатну информацију, астрономима је пружила и чињеница да пре удара објекат није био примећен. У колико је објекат комета, ово би значило да је у питању мања комета која на Јупитеровој орбити још није активна (нема реп). Друга могућност била је да је удар проузроковао стеновити астероид или Јупитеров ледени сателит мањих димензија. Уколико се претпостави да је објекат величине мање од 1 км, чак и са јединичним албедом, његова привидна магнитуда била би 25, што би значило да су само најосетљиви телескопи на Земљи могли да га детектују и то у посебним модовима предвиђеним за детекцију малих тела у Сунчевом систему.[1] Због тога се процена величине тела уклапа у чињеницу да није детектовано пре удара.
Мерења телескопом Хабл потврдила су да је област удара јединствена, што је смањило вероватноћу да је удар изазвала комета, будући да би се већина комета распала на више фрагмената пре удара. Додатну потврду да удар није изазвала ни комета, нити мањи Јупитеров ледени сателит, већ стеновити астероид донела су проучавања прашине коју је удар избацио изван Јупитерове атмосфере и њене интеракције са магнетосфером Јупитера. Наиме, детектовано је појачано радио-зрачење са Јупитерове магнетосфере сличних особина које име и радиозрачење из Земљине магнетосфере након великих вулканских ерупција.[4] На Земљи наелектрисане честице силикатне прашине које представљају основни састојак вулканског пепела бивају заробљене у магнетном пољу Земље и крећући се по линијама силе магнетног поља зраче у радио области. Појачано радио-зрачење у Јупитеровој атмосфери представљало је доказ за силикатну природу честица избачених приликом удара, а тиме и за стеновиту природу објекта који је ударио у Јупитер. Због свих доказа, сматра се да је небеско тело које је јула 2009. изазвало тамну област у атмосфери Јупитера астероид величине од 200 до 500 м.[4]
Догађај из 2009. био је значајан за разумевања процеса у Јупитеровој атмосфери и магнетосфери. Следеће године десио се сличан удар небеског тела на Јупитер, који је потврдио да су удари астероида честа појава на Јупитеру и да је Јупитер заиста "чистилац" Сунчевог система.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г О удару на Јупитеру приступљено: 8. јануар 2014.
- ^ а б Астроном аматер први открио "ожиљак" на Јупитеру приступљено: 8. јануар 2014.
- ^ Удар на Јупитер оставио "ожиљак" величине Пацифика приступљено: 8. јануар 2014.
- ^ а б Посматрање телескопом Хабл остатака након удара на Јупитеру 2009. и њихове временске еволуције Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2016) приступљено: 8. јануар 2014.
