Википедија

Паганско краљевство

Краљевина Паган (бурм. ပုဂံခေတ်, дословно „пагански период”; такође позната и као Паганска династија и Паганско царство) била је прва држава која је ујединила подручја која ће касније чинити савремену Бурму (Мјанмар). Паганска 250-годишња владавина над долином Иравади и околним подручјима је омогућила успон бурманског језика, културе, ширење бурманског етноса у Горњој Бурми, као и теравда будизма у Бурми и Југоисточној Азији.[1]

Паганско краљевство

бурм. ပုဂံခေတ်
849–1297
Паганско царство око 1210. Паганско царство током Ситу II владавине. Бурманске хронике исто тако наводе Кенгтунг и Ђијанг Маи. Сржне области су приказане тамнијом жутом бојом. Периферне области су светло жуто обојене. Паган је инкорпорирао кључне луке Доње Бурме у своју сржну администрацију до 13. века.
Паганско царство око 1210.
Паганско царство током Ситу II владавине. Бурманске хронике исто тако наводе Кенгтунг и Ђијанг Маи. Сржне области су приказане тамнијом жутом бојом. Периферне области су светло жуто обојене. Паган је инкорпорирао кључне луке Доње Бурме у своју сржну администрацију до 13. века.
СтатусКингдом
ПрестоницаПаган (Баган) (849–1297)
Заједнички језициСтаробурмански, мон, пју
Религија
Теравада, Махајана, Анимизам, Хиндуизам
ВладаМонархија
• 1044–77
Анаврахта
• 1084–1112
Кјансита
• 1112–67
Ситу I
• 1174–1211
Ситу |II
• 1256–87
Наратихапата
ЗаконодавствоХлутав
Историјска ераСредњи век
23. март 640
23 децембар 849
984 и 1035
1050е–60е
• Врхунац
1174–1250
1277–87
17. децембар 1297
1300–01
Популација
• ц. 1210
1,5 до 2 милиона
Валутасребро кјат
Претходник		 Наследник
Пју град-државе
Мон град-државе
Лемро династија
Мјинсајнг краљевство
Хантавади краљевство
Лемро династија
Шан државе

Краљевина је настала у 9. веку од малог насеља Паган (Баган) кога су Мранма племена (Бурманци) створили недуго након доласка у долину Иравади из Краљевине Нанџао. Током следећа два века мала кнежевина је постепено расла апсорбујући околна подручја све док 1050-их и 1060-их краљ Анаврахта није створио Паганско царство, први политички ентитет који је држао целу долину Иравади и околно подручје. Анаврахтини наследници су до краја 12. века проширили утицај даље на југ према горњем Малајском полуострву, барем до реке Салуен на исток, испод данашње кинеске границе на северу , те до северног Аракана и висоравни Чин на западу.[2][3] У 12. и 13. веку је Паган уз Кмерско царство био водећа држава Југоисточне Азије.[4]

Бурмански језик и култура су почели да постепено доминирају горњом долином Иравади, потиснувши до краја 12. века пју, мон и пали језик. Теравада будизам се почео да се шири и по селима, иако су дуго времена наставили да се поштују тантрички, махајански, браманистички и анимистички обичаји. Пагански владари су само у подручју престолнице саградили преко 10.000 будистичких храмова од којих је до данас очувано њих 2000. Богаташи су имали обичај да донирају своју земљу у религијске сврхе.[5]

Краљевство је ослабило средином 13. века, а до 1280-их је ширење земљишта и религијских институција ослобођених пореза онемогућило владаре да награђују дворане и војнике. То је проузроковало серију унутрашњих сукоба, устанака и инвазија Араканаца, Мона, Монгола и Шана. Сталне монголске инвазије (1277–1301) су уништиле краљевство 1287. Колапс је следило 250 година политичке фрагментације која ће потрајати до 16. века.[6][7]

Историја уреди

Порекло уреди

Главни чланак: Рано паганско краљевство

Порекло паганског краљевства је реконструисано коришћењем археолошких доказа, као и традиције бурманских хроника.[8] Постоје значајне разлике између погледа модерне науке и различитих наратива хроника.

Летописна традиција уреди

Бурманске хронике се не слажу око порекла паганског краљевства. Хронике све до 18. века вуку његово порекло до 167. године нове ере, када је Пјусавхти, потомак соларног принца и принцезе змаја, основао династију у Пагану (Баган). Али Хроника Стаклене палате из 19. века (Хманан Јазавин) повезује порекло династије са кланом Буде и првог будистичког краља Маха Самате (မဟာ သမ္မတ).[9][10]

Хроника Стаклене палате прати порекло паганског краљевства у Индији током 9. века пре нове ере, више од три века пре него што је Буда рођен. Принц Абхираја (အဘိရာဇာ) из Косале (ကောသလ) клана Сакја ((သကျ သာကီဝင် မင်းမျိုး) клан Буде – напустио је своју домовину са следбеницима 850. пне након војног пораза од суседног краљевства Панчале (ပဉ္စာလရာဇ်). Населили су се у Тагаунгу у данашњем северном Мјанмару и основали краљевство. Хроника не тврди да је стигао у празну земљу, само да је био први краљ.[11]

Абхираја је имао два сина. Старији син Кањаза Гји (ကံရာဇာကြီး) је кренуо на југ и 825. пне, и основао своје краљевство у данашњем Аракану. Млађи син Кањаза Нге (ကံရာဇာငယ်) је наследио свог оца, а следила га је династија од 31 краља, а затим још једна династија од 17 краљева. Отприлике три и по века касније, 483. пне, потомци Тагаунга основали су још једно краљевство много даље низ Иравади у Шри Ксетри, у близини модерног Пјаја (Проме). Шри Ксетра је трајала скоро шест векова, а наследило ју је Паганско краљевство.[11] Хроника стаклене палате наставља наводећи да је око 107. године, Тхамодарит (သမုဒ္ဒရာဇ်), нећак последњег краља Сри Ксетра, основао град поган (формално, аримадана-пура (အရိမဒ္ဒနာပူရ, дословно „Непријатељи”).[12] То место је наводно посетио сам Буда током свог живота, и тамо је наводно објавио да ће велико краљевство настати управо на овој локацији 651 годину након његове смрти.[13]

Наративи хронике се затим спајају и слажу се да је династија краљева следила Пјусавхти. Краљ Пјинбја (ပျဉ်ပြား) је утврдио град 849. године.[14]

Референце уреди

  1. ^ Лиеберман 2003, стр. 88–123
  2. ^ Лиеберман (2003), 90–91, 94
  3. ^ Аунг-Тхwин 1985: 197
  4. ^ Лиеберман 2003, стр. 24
  5. ^ Лиеберман 2003, стр. 92–97
  6. ^ Лиеберман 2003, стр. 119–120
  7. ^ Хтин Аунг 1967: 63–65
  8. ^ Хла Пе 1985: 36–37
  9. ^ Тхан Тун 1964: иx–x
  10. ^ Лиеберман 2003, стр. 196
  11. ^ а б Мyинт-У 2006: 44–45
  12. ^ Лиеберман 2003, стр. 91
  13. ^ Хманнан Вол. 1 2003: 188
  14. ^ Харвеy 1925, стр. 349 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФХарвеy1925 (хелп)

Литература уреди

  • Аунг-Тхwин, Мицхаел (1985). Паган: Тхе Оригинс оф Модерн Бурма. Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 978-0-8248-0960-7. 
  • Аунг-Тхwин, Мицхаел (2005). Тхе мистс оф Рāмаññа: Тхе Легенд тхат wас Лоwер Бурма (иллустратед изд.). Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 9780824828868. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (2006). Поwерфул Леарнинг: Буддхист Литерати анд тхе Тхроне ин Бурма'с Ласт Дyнастy, 1752–1885. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган. 
  • Цоедèс, Георге (1968). Велла, Wалтер Ф., ур. Тхе Индианизед Статес оф Соутхеаст Асиа. транс.Сусан Броwн Цоwинг. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-0368-1. 
  • Цоолер, Рицхард M. (2002). „Тхе Арт анд Цултуре оф Бурма”. Нортхерн Иллиноис Университy. Архивирано из оригинала 26. 12. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2018. 
  • Дијк, Wил О. (2006). Севентеентх-центурy Бурма анд тхе Дутцх Еаст Индиа Цомпанy, 1634–1680 (иллустратед изд.). Сингапоре: НУС Пресс. ИСБН 9789971693046. 
  • Халл, D.Г.Е. (1960). Бурма (3рд изд.). Хутцхинсон Университy Либрарy. ИСБН 978-1-4067-3503-1. 
  • Харвеy, Г. Е. (1925). Хисторy оф Бурма: Фром тхе Еарлиест Тимес то 10 Марцх 1824. Лондон: Франк Цасс & Цо. Лтд. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1967). А Хисторy оф Бурма. Неw Yорк анд Лондон: Цамбридге Университy Пресс. 
  • Кала, У (1720). Маха Yазаwин Гyи (на језику: Бурмесе). 1—3 (2006, 4тх принтинг изд.). Yангон: Yа-Пyеи Публисхинг. 
  • Кöллнер, Хелмут; Брунс, Аxел (1998). Мyанмар (Бурма) (иллустратед изд.). Хунтер Публисхинг. стр. 255. ИСБН 9783886184156. 
  • Кyаw Тхет (1962). Хисторy оф Бурма (на језику: Бурмесе). Yангон: Yангон Университy Пресс. 
  • Лиеберман]], Вицтор Б. (2003). Странге Параллелс: Соутхеаст Асиа ин Глобал Цонтеxт, ц. 800–1830, волуме 1, Интегратион он тхе Маинланд. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80496-7. 
  • Мооре, Елизабетх Х. (2007). Еарлy Ландсцапес оф Мyанмар. Бангкок: Ривер Боокс. ИСБН 978-974-9863-31-2. 
  • Мyинт-У, Тхант (2006). Тхе Ривер оф Лост Фоотстепс—Хисториес оф Бурма. Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-374-16342-6. 
  • Пан Хла, Наи (1968). Разадарит Аyедаwбон (на језику: Бурмесе) (8тх принтинг, 2004 изд.). Yангон: Армантхит Сарпаy. 
  • Рицклефс, M.C.; Лоцкхарт, Бруце МцФарланд; Лау, Алберт; Реyес, Портиа; Маитрии Аунг-Тхwин; Лоцкхарт, Бруце (2010). А Неw Хисторy оф Соутхеаст Асиа. Палграве Мацмиллан. стр. 544. ИСБН 978-0230212145. 
  • Хманнан Yазаwин (на језику: Бурмесе). 1—3. Роyал Хисторицал Цоммиссион оф Бурма (2003 изд.). Yангон: Министрy оф Информатион, Мyанмар. 1829—1832. 
  • Тун, Тхан (децембар 1959). „Хисторy оф Бурма: А.D. 1300–1400”. Јоурнал оф Бурма Ресеарцх Социетy. XLII (II). 
  • Тун, Тхан (1964). Студиес ин Бурмесе Хисторy (на језику: Бурмесе). 1. Yангон: Маха Дагон. 
  • Wицкс, Роберт С. (1992). Монеy, маркетс, анд траде ин еарлy Соутхеаст Асиа: тхе девелопмент оф индигеноус монетарy сyстемс то АД 1400. СЕАП Публицатионс. ИСБН 9780877277101. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (2002). 'Централизинг Хисторицал Традитион ин Прецолониал Бурма: Тхе Абхираја/Дхајараја Мyтх ин Еарлy Кон-бауунг Хисторицал Теxтс.' Соутх Еаст Асиа Ресеарцх, 10 (2). пп. 185-215. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1967). А Хисторy оф Бурма . Неw Yорк анд Лондон: Цамбридге Университy Пресс. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1970). Бурмесе Хисторy бефоре 1287: А Дефенце оф тхе Цхроницлес. Оxфорд: Тхе Асока Социетy. 
  • Мооре, Елизабетх Х. (2011). МцЦормицк, Патрицк; Јеннy, Матхиас; Бакер, Цхрис, ур. „Тхе Еарлy Буддхист Арцхаеологy оф Мyанмар: Тагаунг, Тхагара, анд тхе Мон-Пyу дицхотомy”. Тхе Мон овер Тwо Милленниа: Монументс, Манусцриптс, Мовементс. Бангкок: Институте оф Асиан Студиес, Цхулалонгкорн Университy. ИСБН 9786165513289. 
  • Мyинт-У, Тхант (2011). Wхере Цхина Меетс Индиа: Бурма анд тхе Неw Цроссроадс оф Асиа. Неw Yорк: Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-374-16342-6. 
  • Хе, Пинг (2004). „试解缅甸"太公王国"之谜” [Тхе Трутх Феатурес оф Тагаунг Кингдом ин тхе Хисторy оф Бурма]. Соутхеаст Асиа (на језику: кинески) (4): 36—41. ИССН 1000-7970. дои:10.3969/ј.иссн.1674-6392.2004.04.007. 
  • Аунг-Тхwин, Мицхаел А.; Маитрии Аунг-Тхwин (2012). А Хисторy оф Мyанмар Синце Анциент Тимес (иллустратед изд.). Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 978-1-86189-901-9. 
  • Еаде, Ј.C. (1989). Соутхеаст Асиан Епхемерис: Солар анд Планетарy Поситионс, А.D. 638–2000. Итхаца: Цорнелл Университy. ИСБН 0-87727-704-4. 
  • Маха Тхилаwунтха, Схин (1928). Пе Маунг Тин, ур. Yазаwин Кyаw (на језику: Бурмесе) (4тх принтинг, 2010 изд.). Yангон: Бурма Ресеарцх Социетy (оригинал публисхер), Yа-Пyеи (4тх принтинг). 
  • Геррy Абботт, Кхин Тхант Хан, ур. (2000). Тхе Фолк-Талес оф Бурма: Ан Интродуцтион (Иллустратед изд.). Леиден; Бостон; Цологне: Брилл. стр. 392. ИСБН 978-90-04-11812-6. 
  • Аллот, Анна; Патрициа Херберт; Јохн Окелл (1989). Патрициа Херберт, Антхонy Цротхерс Милнер, ур. Соутх-Еаст Асиа: Лангуагес анд Литературес : а Селецт Гуиде. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-1267-6. 
  • Аунг-Тхwин, Мицхаел А. (новембар 1996). „Тхе Мyтх оф тхе "Тхрее Схан Бротхерс" анд тхе Ава Период ин Бурмесе Хисторy”. Тхе Јоурнал оф Асиан Студиес. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. 55 (4): 881—901. ЈСТОР 2646527. С2ЦИД 162150555. дои:10.2307/2646527. 
  • Аунг-Тхwин, Мицхаел А. (2005). Тхе Мистс оф Рāмаññа: Тхе Легенд тхат wас Лоwер Бурма (иллустратед изд.). Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 978-0-8248-2886-8. 
  • Аунг Тун, Саи (2009). Хисторy оф тхе Схан Стате: Фром Итс Оригинс то 1962. Цхианг Маи: Силк Wорм Боокс. ИСБН 978-974-9511-43-5. 
  • „Бурма Пресс Суммарy фром Тхе Wоркинг Пеопле'с Даилy” (ПДФ). 1 (6). Ибиблио. септембар 1987. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (25. 7. 2002). „Ливинг Библиограпхy оф Бурма Студиес: Тхе Примарy Соурцес” (ПДФ). Лондон: СОАС. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (25. 7. 2002). „Ливинг Библиограпхy оф Бурма Студиес: Тхе Сецондарy Литературе” (ПДФ). Лондон: СОАС. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (2004). „Фром Еxцлусион то Ассимилатион: Лате Прецолониал Бурмесе Литерати анд "Бурман-несс"”. Лондон: СОАС. 
  • Цхарнеy, Мицхаел W. (2006). Поwерфул Леарнинг: Буддхист Литерати анд тхе Тхроне ин Бурма'с Ласт Дyнастy, 1752–1885. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган. 
  • Цоцхране, W.W. (1915). Тхе Сханс. 1. Yангон: Суперинтендент, Говернмент Принтинг. 
  • Гох, Геок Yиан (2009). „Мyанмар'с Релатионс wитх Цхина фром Тагаунг тхроугх Хантхаwати-Таунгнгу Периодс”. Ур.: Хо Кхаи Леонг. Цоннецтинг & Дистанцинг: Соутхеаст Асиа анд Цхина. Институте оф Соутхеаст Асиан Студиес. ИСБН 978-981-230-856-6. 
  • Гутман, Памела (2001). Бурма'с Лост Кингдомс: Сплендоурс оф Аракан. Бангкок: Орцхид Пресс. ИСБН 978-974-8304-98-4. 
  • Халл, D.Г.Е. (1960). Бурма (3рд изд.). Хутцхинсон Университy Либрарy. ИСБН 978-1-4067-3503-1. 
  • Халл, D.Г.Е. (1961). Хисторианс оф Соутх Еаст Асиа. Лондон: Оxфорд Университy Пресс. 
  • Халл, D.Г.Е. (август 1968). „Ревиеw оф А Хисторy оф Бурма бy Маунг Хтин Аунг”. Тхе Јоурнал оф Асиан Студиес. Анн Арбор: Тхе Университy оф Мицхиган. 27 (4): 909—910. ЈСТОР 2051625. С2ЦИД 211512934. дои:10.2307/2051625. 
  • Хардиман, Јохн Перцy (1901). Сир Јамес Георге Сцотт, ур. Газеттеер оф Уппер Бурма анд тхе Схан Статес, Парт 1. 1—2. Говернмент оф Бурма Принтинг. 
  • Харвеy, Г. Е. (1925). Хисторy оф Бурма: Фром тхе Еарлиест Тимес то 10 Марцх 1824. Лондон: Франк Цасс & Цо. Лтд. 
  • Роyал Хисторицал Цоммиссион оф Бурма (1832). Хманнан Yазаwин (на језику: бурмански). 1—3 (2003 изд.). Yангон: Министрy оф Информатион, Мyанмар. 
  • Хла Пе, У (1985). Бурма: Литературе, Хисториограпхy, Сцхоларсхип, Лангуаге, Лифе, анд Буддхисм. Сингапоре: Институте оф Соутхеаст Асиан Студиес. ИСБН 978-9971-988-00-5. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1967). А Хисторy оф Бурма. Неw Yорк анд Лондон: Цамбридге Университy Пресс. 
  • Хтин Аунг, Маунг (1970). Бурмесе Хисторy бефоре 1287: А Дефенце оф тхе Цхроницлес. Оxфорд: Тхе Асока Социетy. 
  • Худсон, Боб (2004). „Тхе Оригинс оф Баган: Тхе арцхаеологицал ландсцапе оф Уппер Бурма то АД 1300”. Сyднеy: Университy оф Сyднеy. 
  • Хуxлеy, Андреw (2005). Паул Wиллиамс, ур. „Буддхисм анд Лаw: Тхе Виеw фром Мандалаy”. Буддхисм: Буддхисм ин Соутх анд Соутхеаст Асиа. Таyлор & Францис. ИСБН 9780415332330. 
  • „Јоурнал оф тхе Бурма Ресеарцх Социетy”. ИГ Публисхинг. Архивирано из оригинала 12. 9. 2017. г. Приступљено 17. 6. 2012. 
  • Кала, У (1724). Маха Yазаwин Гyи (на језику: бурмански). 1—3 (2006, 4тх принтинг изд.). Yангон: Yа-Пyеи Публисхинг. 
  • Лиеберман, Вицтор Б. (септембар 1986). „Хоw Релиабле Ис У Кала'с Бурмесе Цхроницле? Соме Неw Цомпарисонс”. Јоурнал оф Соутхеаст Асиан Студиес. Цамбридге Университy Пресс. 17 (2): 236—255. ИСБН 978-0-521-80496-7. С2ЦИД 155077963. дои:10.1017/с002246340000103x. 
  • Лиеберман, Вицтор Б. (1993). Антхонy Реид, ур. „Тхе Севентеентх Центурy ин Бурма: А Wатерсхед?”. Соутх Еаст Асиа ин тхе Еарлy Модерн Ера: Траде, Поwер анд Белиеф. Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 9780801480935. 
  • Лиеберман, Вицтор Б. (2003). Странге Параллелс: Соутхеаст Асиа ин Глобал Цонтеxт, ц. 800–1830, волуме 1, Интегратион он тхе Маинланд. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80496-7. 
  • Лингат, Р. (1950). „Еволутион оф тхе Цонцептион оф Лаw ин Бурма анд Сиам” (ПДФ). Јоурнал оф тхе Сиам Социетy. Сиам Социетy Херитаге Труст. 38 (1): 13—24. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 09. 2015. г. Приступљено 16. 11. 2022. 
  • Маха Тхилаwунтха, Схин. Пе Маунг Тин, ур. Yазаwин Кyаw (на језику: бурмански) (2006, 4тх принтинг изд.). Yангон: Yа-Пyеи Публисхинг. 
  • Манграи, Сао Саи Монг (1981). Тхе Падаенг Цхроницле анд тхе Јенгтунг Стате Цхроницле Транслатед. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган. 
  • Мооре, Елизабетх Х. (2011). МцЦормицк, Патрицк; Јеннy, Матхиас; Бакер, Цхрис, ур. „Тхе Еарлy Буддхист Арцхаеологy оф Мyанмар: Тагаунг, Тхагара, анд тхе Мон-Пyу дицхотомy”. Тхе Мон овер Тwо Милленниа: Монументс, Манусцриптс, Мовементс. Бангкок: Институте оф Асиан Студиес, Цхулалонгкорн Университy: 7—23. ИСБН 978-616-551-328-9. 
  • Мyинт-У, Тхант (2006). Тхе Ривер оф Лост Фоотстепс—Хисториес оф Бурма. Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-374-16342-6. 
  • Пан Хла, Наи (1968). Разадарит Аyедаwбон (на језику: бурмански) (8тх принтинг, 2005 изд.). Yангон: Армантхит Сарпаy. 
  • Пхаyре, Лт. Ген. Сир Артхур П. (1883). Хисторy оф Бурма (1967 изд.). Лондон: Сусил Гупта. 
  • Рагхаван, V. (1979). „Пресерватион оф Палм Леаф анд Парабаик Манусцриптс анд План фор Цомпилатион оф а Унион Цаталогуе оф Манусцриптс” (ПДФ). УНЕСЦО. 
  • Ратцхасомпхан, Сæнлуанг; Давид К. Wyатт (1994). Давид К. Wyатт, ур. Тхе Нан Цхроницле (иллустратед изд.). Итхаца: Цорнелл Университy СЕАП Публицатионс. ИСБН 978-0-87727-715-6. 
  • Сандамала Линкара, Асхин (1931). Ракхине Yазаwинтхит Кyан (на језику: бурмански). 1—2 (1997 изд.). Yангон: Тетлан Сарпаy. 
  • Сеин Лwин Лаy, Кахтика У (2006). Минтаyа Схwе Хти анд Баyиннаунг: Кетумади Таунгоо Yазаwин (на језику: бурмански) (2нд принтинг изд.). Yангон: Yан Аунг Сарпаy. 
  • Сеин Мyинт (јануар 2007). „Wритерс оф Инсцриптионс анд Wритерс оф Хисторy”. Мyанмар Виста Ресеарцх Магазине (на језику: бурмански). Yангон. 1 (1): 30—34. 
  • Сингер, Ноел Ф. (2008). Ваисхали Анд Тхе Индианизатион Оф Аракан. Неw Делхи: АПХ Публисхинг. ИСБН 978-81-313-0405-1. 
  • Стеинберг, Давид I. (2009). Бурма/Мyанмар: wхат еверyоне неедс то кноw. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-539068-1. 
  • Тхан Хтут, У; У Тхаw Каунг (2003). „Мyанмар Хисторицал Фицтион анд Тхеир Хисторицал Цонтеxт” (ПДФ). Манусyа: Јоурнал оф Хуманитиес. Бангкок: Цхулалонгкорн Университy (3). 
  • Тхан Тун (1964). Студиес ин Бурмесе Хисторy (на језику: бурмански). 1. Yангон: Маха Дагон. 
  • Тхаw Каунг, У (2010). Аспецтс оф Мyанмар Хисторy анд Цултуре. Yангон: Гангаw Мyаинг. 
  • Wаде, Геофф (2012). „Соутхеаст Асиан Хисторицал Wритинг”. Ур.: Јосé Рабаса; Масаyуки Сато; Едоардо Тортароло; Даниел Wоолф. Тхе Оxфорд Хисторy оф Хисторицал Wритинг: Волуме 3: 1400-1800. 3 (иллустратед изд.). Оxфорд Университy Пресс. стр. 752. ИСБН 978-0-19-921917-9. 
  • Wоолф, Даниел (2011). А Глобал Хисторy оф Хисторy (реиссуе, иллустратед изд.). Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-69908-2. 
  • Wyатт, Давид К. (1998). Цхианг Маи Цхроницле. Итхаца: Цорнелл Университy СЕАП Публицатионс. 
  • Зон Панн Пwинт (9. 5. 2011). „Упхилл фигхт то пресерве палм леаф теxтс”. Тхе Мyанмар Тимес. Yангон. Архивирано из оригинала 14. 5. 2014. г. Приступљено 13. 5. 2014. 
  • Зон Панн Пwинт (15. 8. 2011). „Сцхолар упдатес 200-yеар-олд поем”. Тхе Мyанмар Тимес. Yангон. 

Спољашње везе уреди

 
Паганско краљевство на Викимедијиној остави.
21° 10′ 20″ Н 94° 51′ 37″ Е / 21.17222° С; 94.86028° И / 21.17222; 94.86028
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pagansko_kraljevstvo&oldid=27675056”