Паламида

Паламида или њивска паламида (лат. Cirsium arvense) је врста биљке из породице главочика. Првобитно је настањивала просторе Европе и северне Азије, одакле се раширила свуда по свету.

Паламида
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Кладус:	Астеридс
Ред:	Астералес
Породица:	Астерацеае
Род:	Цирсиум
Врста:	C. арвенсе
Биномно име
Цирсиум арвенсе (L.) Сцоп.

Опис биљке

Паламида је вишегодишња биљка висока 30 до 160 центиметара. Има врло јак коренов систем са пупољцима, из којих се развијају надземни изданци. Размножава се вегетативно (изданцима) и генеративно (семеном). На један квадратни метар може се наћи преко 500 коренових пупољака, који могу дати нове биљке. Стабло је усправно и разгранато, почиње расти рано у пролеће. За кратко време може се развити и осеменити. Листови су наизменични, раздељени, имају бодље.

Цветови су скупљени у главичасте цвасти ружичасте боје. Дводома је биљка. Цвета лети и у јесен. Даје до 40000 семенки, (просечно 4 до 5 хиљада) клијавости и преко 6 година. Семенке се распростиру ветром (анемохорно). Клијају са врло мале дубине, у јесен. Свеже семе добро клија.

Значај

Паламида је врло чест, жилав и штетан коров. Расте на ораницама, у виноградима, воћњацима и на ливадама, а такође и на непољопривредним теренима. Јак је компетитор. Може се јавити масовно, кад гуши усеве. Расте на дубоким, хумидним и плодним земљиштима. Нитрофилна је биљка.

Младе биљке стока једе, док су старе грубе и бодљикаве, па изазивају механичке повреде, нарочито на устима стоке. Ова биљка је домаћин за неке гљивичне болести, инсекте и нематоде.

Галерија

• 
  Цваст паламиде
• 
  Семе паламиде
• 

Литература

• Шарић, Таиб: Атлас корова, Свјетлост, Сарајево, 1991.
• Комљеновић, Илија: Атлас корова, Пољопривредни факултет Бања Лука, 2007.