Палата Сан Суси
Palata Sansusi (фр. Palais Sans Souci) била је главна краљевска резиденција Анрија I, краља Хаитија, познатијег као Анри Кристоф. Налази се у граду Милот, приближно 5 километара североисточно од утврђења Цитадела Ла Фериере и 13 километара југозападно од заштићеног подручја Тхрее Баис.
| Palata Sansusi | |
|---|---|
 Pogled iz vazduha na ruševine palate | |
| Локација | Milot, Haiti |
| Координате | 19° 36′ 17″ С; 72° 13′ 07″ З / 19.604692° С; 72.218596° З |
| Изграђено | 1813 |
| Изграђено за | Anri I, kralj Haitija |
| Срушено | 1843 (zemljotres) |
| Архитекта | Pompe Valentin de Vastei |
| Архитектонски стил(ови) | barokni |
| Званично име: Nacionalni istorijski park - Citadel,Sansusi, ostaci | |
| Означено | 1982 (6. sezona) |
| Број референце | 180 |
| državna | Haiti |
| Region | Latinska Amerika i Karibi |
| Тип | kulturni |
| Критеријуми | iv, vi |
  Lokacija Palata Sansusi in Хаитија | |
Историја
уредиПалатино име, на француском значи „безбрижно“, и дели га са чувеном рококо палатом Сансусу, резиденцијом Фридриха Велики у Потсдаму у Немачкој и војсковођом Хаићанске револуције Жан-Батистом Сансуси, којег је погубио Анри Кристоф 1803. године.[1] Палату је саградио непознати број радника у периоду између 1810-1813. године. У резиденцији је био смештен краљ, његова породица; Краљица Марија-Лујза и њихова деца, заједно са њиховим краљевским особљем и саветницима. Била је то најважнија од девет палата које је краљ поседовао, поред петнаест двораца, бројних тврђаве и простране летње куће на његових двадесет плантажа.[2] Најближи аеродром и велики град је Кап Хаитиен.
Пре изградње палате Сансуси, Милот је био француска плантажа којом је Кристоф управљао током периода Хаићанске револуције.[1] Многи савременици Хенрија Кристофа запазили су његову безобзирност и непознато је колико радника је умрло током изградње палате. За време његове владавине, палата је била место раскошних гозби и плесова. Имао је неизмерне вртове, вештачке изворе и систем водовода. Иако је Сансуси сада празна рушевина, у то време су бројни страни посетиоци примећивали њен сјај. Један амерички лекар запазио је да је имао „репутацију једног од највеличанственијих здања Западне Индије“. [3]
Близу палате налази се позната тврђава на планинском врху; Цитадела Ла Фериере, саграђена на основу декрета Анрија Кристофа, који је страховао од француске инвазије. Међутим, до француског напада никада није дошло. До утврђења се долазило директним путем који је водио од палате.
Осакаћен можданим ударом, краљ Анри I починио је самоубиство у палати 8. октобра 1820. године. Према хаићанској легенди, пуцао је у себе сребрним метком. Накнадно је сахрањен у Цитадели.
Његов син и наследник, Жак-Виктор Анри, принц Роиал од Хаитија, ухваћен је у палати, а потом и убијен у нападу револуционара дана 18. октобра 1820. године.
Снажан земљотрес 1842. године уништио је знатан део палате и опустошио оближњи град Кап Хаитиен. Након потреса, палата је напуштена и никада није обновљена.
Палата Сансуси своје име дели са још једним хаићанским револуционарним вођом, пуковником Жан-Баптистом Сансусијем. Био је афрички роб који је своје име највероватније преузеуо од кварта код парохије Гранде Ривиере, где је први пут предводио трупе у герилним борбама против Француза 1791. године. Када су се Анри Кристоф и друге војсковође одвојили од Француза, питали су Сансусија да се придружи њиховим редовима, али је он то одбио и посебно је на Кристофа гледао као на издајника. Десетак година пре изградње своје палате, будући хаићански краљ послао је пуковнику Сансусију помирљиву поруку позивајући га у једно од његових седишта на главној плантажи Гранд Пре, уз плантажу Милот, где ће касније саградити палату.[4] Сансуси је прихватио позив и када је стигао, Кристофорови стражари у ухватили њега и његову пратњу и убили их. [5] Палата Сансуси саграђена је само неколико метара даље од места убиства, или можда чак тачно на месту убиства, како претпостављају неки историчари.[6]
Инспирација
уредиНеки научници су истраживали да ли је Кристоф своје инспирације за палату пронашао и преузео од палате пруског краља Фридриха Великог у Потсдаму, симболу европског просветитељског достигнућа. Други научници тврде да је архитектура палате инспирисана Бофрановим дизајном дворца Малгранге за војводу Леополда I од Лорене, надомак града Нанси у Немачкој. У сваком случају, било како било, сјај палате приметили су разни посетиоци, који су многи говорили да је палата карипска еквивалент Версајској палати у Француској. Поносна на своју величанственост, Палата Сансуси била је важан корак у плану Хенрија Кристофа да демонстрира странцима, посебно Европљанима и Американцима, снагу и способност црне расе. Афрички понос изградњом краљеве палате забележио је коментар његовог саветника и архитекте Помпеа Валентина Вастеја (барона Валентин де Вастеи), који је рекао да палата и оближња црква, „коју су подигли потомци Африканаца, показују да нисмо изгубили архитектонски укус и гене својих предака који су својим врхунским споменицима покривали Етиопију, Египат, Картагину и стару Шпанију “.[7]
Тренутни статус
уредиУнеско је 1982. године прогласио палату и оближње утврђење за светску баштину.
Описана као „једна од најзначајнијих атракција западне хемисфере“, Палату Сансуси „ретко посећују странци“ због „деценија политичке нестабилности и безакоња“ на Хаитију. [8]
Галерија
уреди-
Палата Сансуси, Национални историјски парк, Хаити. -
Палата Сансуси 1836. године. -
Санс Соуци. Цастле оф Кинг Цхристопхер оф Хаити, литографија Готифрида Кустнера (1800–1864) из дела Карла Ритера, објављеног 1836. године -
Палата Сансуси 1907. године.
Референце
уреди- ^ а б Троуиллот, Мицхел-Ролпх (1995). Силенцинг тхе Паст. Бостон: Беацон Пресс.
- ^ Цхеесман, Цливе (2007). Тхе Армориал оф Хаити: Сyмболс оф Нобилитy ин тхе Реигн оф Анри Цхристопхе. Лондон: Тхе Цоллеге оф Армс.
- ^ Броwн, Јонатхан (1837). Тхе Хисторy анд Пресент Цондитион оф Ст. Доминго. Пхиладелпхиа: W. Марсхалл.
- ^ Пхелипеау, Ренé (1786). План де ла плаине ду Цап Франçоис ен л'исле Саинт Доминге. Парис: Библиотхèqуе Натионале.
- ^ Цоле, Хуберт (1967). Цхристопхе: Кинг оф Хаити. Лондон: Еyре & Споттисwооде.
- ^ Мицхел-Ролпх., Троуиллот (2015). Силенцинг тхе паст : поwер анд тхе продуцтион оф хисторy. Бостон: Беацон Пресс. ИСБН 9780807080535. ОЦЛЦ 924271500.
- ^ Помпéе Валентин Барон де Вастеy (1819). Ан Ессаy он тхе Цаусес оф тхе Револутион анд Цивил Wарс оф Хаyти. принтед ат тхе Wестерн Луминарy Оффице.
- ^ "Хаити'с Санс-Соуци Палаце : А јоурнеy то тхе паст", ББЦ, 17 Април 2012
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Палата Сан Суси на Викимедијиној остави- УНЕСЦО Wорлд Херитаге листинг фор тхе Натионал Хисторy Парк – Цитадел, Санс Соуци, Рамиерс
- Еxплоре Санс-Соуци Палаце wитх Гоогле Еартх он Глобал Херитаге Нетwорк
Библиографија
уреди• Гаувин Алеxандер Баилеy Дер Паласт вон Санс-Соуци ин Милот, Хаити (ца. 1806–1813): Дас вергессене Потсдам им Регенwалд / Тхе Палаце оф Санс-Соуци ин Милот, Хаити (ца. 1806–1813): Тхе Унтолд Сторy оф тхе Потсдам оф тхе Раинфорест, Деутсцхер Кунстверлаг, (2018) ISBN 978-3422074668[1]