Пантеровка

Amanita pantherina var. pantherina (позната и као пантеровка или пантерова мушица) је отровна гљива из рода Аманита. Слична је мухари (Amanita muscaria). Она има браон шеширић и беле тачке као мухара. Симптоми тровања су халуцинације, након чега следи пад у кому који се понекад може завршити смртним исходом. Ова гљива расте у шумама јужне Европе. Она има благ мирис роткве и рена. Попут других гљива, она се размножава бесполно, спорама које се налазе испод шеширића.

Amanita pantherina
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Поткласа:	Hymenomycete
Ред:	Agaricales
Породица:	Amanitaceae
Род:	Amanita
Врста:	A. pantherina var. pantherina
Биномно име
Amanita pantherina var. pantherina (DC.

Станиште и дистрибуција

Пантеровка није широко распрострањена печурка. Налази се у листопадним, поготово буковим, ређе у четинарским шумама и веома ретко на ливадама широм Европе, западне Азије током касног лета и у јесен. Такође је забележена у Јужној Африци, где је вероватно случајно доспела са дрвећем увезеним из Европе.

Она је ектомикоризална гљива, која живи у симбиози са кореном дрвета. Она користи фотосинтетичке нутријенте дрвета, и обезбеђивање земљишне хранљиве материје као накнаду.

Анатомија

Шешир

Шешир је величене од 5 цм до 12 цм, у младости готово полулоптаст, старији јастучаст до спљоштен и тањирасто удубљен, урезан по рубу. Кожица влажна или лепљива, лако се гули. По њој су, већином концентрично, поредане беле или сиве пахуље, односно крпице, омање и плитке, које може киша испрати, тако да буде игола. У основи претежно смеђ, као бела кафа или картон, бело са окер, са сивим, или маслинастим примесама; према рубу нешто светлији. Понекад је теме готово црносмеђе; често, напротив, тако светле површине – бледосивкасте или чак беличасте – да подсећа Аманиту прелицу.

Аманита пантхерина

Аманита пантхерина

Листићи

Листићи бели све до у старост, слободни, густи, нежно меки, шири од 7 мм, измешани с ламеллулама.

Отрусина

Отрусина бела.

Стручак

Стручак је величине од 8 цм до 12 или од 0,7 цм до 2 цм, ваљкаст, проширен под листићима, и у дну с округлом или јајоликом булбом; гладак или пахуљаст (понекад смеђе или сивкасто), у основи бео са, као цигарет-папир танком, покожицом и трстикастим односно шупљикастим језгром. Прстен танак и не много широк, бео, неисцрткан и неурезан, но већином валовит и испресавијан. Између прстена и булбе понекад има један или чак неколико белих појаса. Око булбе се налази опнаста бела овојница, као стегнути оковратник, дакле неслободна, која, мало клинасата на дну, даје заједно с булбом дојам казана.

Месо

Месо сочно, бело, недебело (тање од 7 мм), слаткастог укуса (не пробати), без мириса или с блажим мирисом на рен или на земљу; у медитеранске расе на трулежили на расвјетни плин.

Биохемија

Иботенска киселина

Мускимол

Аманита пантхерина садржи психоактивно једињење мускимол. Она се у знатно мањој мери користи као ентеоген у односу на сродну Аманита мусцариа, јер су њени повишени нивои маскимола потенцијално опасни.

Хемијске реакције

Хемијске реакције изазива сумпорна киселина тамносмеђа.

Микроскопија

Споре хyалине, неамyлоидне, овоидне, према литератури 9-12/7-8 ми, но код нас већином краће, не дуже од 8,9,5/6-8,5 ми.

Станиште и распрострањеност

Успева у свим нашим крајевима и у свим типовима шума, убраја се међу чешће гљиве, а расте или појединачно или највише по две-три заједно.

Доба

Једна од врста које су најосјетљивије на временске прилике, те се може појавити у било које доба између почетка 6. до половине 11. месеца с већим размацима, чак и у суседним подручјима.

Јестивост

Тешко отровна гљива, може бити и смртоносна. Отрови: иботенска киселина, мусцимол и неке психоактивне супстанце. Први симптоми појављују се између 15 и 120 минута од уноса гљиве у организам, и то у облику узнемирености, поремећаја вида и халуцинација. Кад тровање већ узме маха, не препоручује се испирање желуца, него би требало изазвати повраћање јако сланом и топлом водом. Дају се средства за умирење.

Сличне врсте

Могла би се поткрасти као краставка, (Amanita spissa) и Бисеровка (Аманита рубесценс), но краставка нема стегнуту овојницу нити уопште нити целовиту вулву на дну стручка, него низове перли или крљушти. Бисеровка има тамне флеке на клобуку, на пресеку црвени и на прстену наборе. Још сличнија велика краставка, има, истинита, волву, но она није стегнута и распада се, те јој је руб шешира није линеарно урезан као код пантеровке. При брању ове две врсте нејестивих и једне условно јестиве гљиве подребан је крајњи опрез и веће познавање рода Amanita.

Литература

• Барцелоуx D. Г. (2008). „41 (Исоxазоле-цонтаининг мусхроомс анд пантхерина сyндроме)”. Медицал тоxицологy оф натурал субстанцес: фоодс, фунги, медицинал хербс, плантс, анд веномоус анималс (ПДФ). Цанада: Јохн Wилеy анд Сонс Инц. стр. 298. ИСБН 978-0-471-72761-3. 

Спољашње везе

• Пантеровка ин Индеx Фунгорум

Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, или до смрти оног који их је појео. Ако желите да скупљате гљиве, не препоручује се коришћење описа из овог чланка за препознавање, већ да се обавестите о изгледу и начину препознавања код неког стручњака за гљиве.