Партициони коефицијент

У хемији и фармацеутским наукама, партициони- (П) или дистрибуциони коефицијент (D) је однос концентрација једињења у две фазе мешавине два немешива растварача у еквилибријуму.[1] Термини "гас/течност партициони коефицијент" и "ваздух/вода партициони коефицијент" се понекад користе за бездимензионе форме константе Хенријевог закона. Стога су ти коефицијенти мера диференцијалне растворљивости једињења између та два растварача. Фраза „партициони коефицијент“ се у данашње време сматра застарелом по IUPAC-у, и „партициона константа“, „партициони однос“, или „дистрибуциони однос“, су прикладнији термини.[2]

Нормално се као један од растварача користи вода док је други хидрофобан попут октанола.[3] Стога је logP мера хидрофилности или хидрофобности хемијске супстанце. Партициони коефицијент се исто тако може користити кад је један или оба растварача чврст. У медицинској пракси, партициони коефицијенти су корисни на пример за процену дистрибуције лека у телу. Хидрофобни лекови са високим партиционим коефицијентима су преферентно дистрибуирани у хидрофобним компартманима попут липидних двослојева ћелија док су хидрофилни лекови (ниски партициони коефицијенти) преферентно налазе у хидрофилним компартманима као што је крвни серум.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Лео А, Хансцх C, Елкинс D (1971). „Партитион цоеффициентс анд тхеир усес”. Цхем Рев. 71 (6): 525—616. дои:10.1021/цр60274а001. 
  2. ^ Wилкинсон, Андреw M.; МцНаугхт, Алан D. (1997). „Партитион Цоеффициент”. Цомпендиум оф Цхемицал Терминологy: ИУПАЦ Рецоммендатионс. Оxфорд: Блацкwелл Сциенце. дои:10.1351/голдбоок. ISBN 0-86542-684-8. 
  3. ^ Сангстер, Јамес (1997). Оцтанол-Wатер Партитион Цоеффициентс: Фундаменталс анд Пхyсицал Цхемистрy, Вол. 2 оф Wилеy Сериес ин Солутион Цхемистрy. Цхицхестер: Јохн Wилеy & Сонс Лтд. стр. 178 пагес. ИСБН 978-0471973973. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди