Павица Мразовић
Павица Мразовић (рођена Карлаварис) била је југословенска филолошкиња и научница у области германистике.
| Павица Мразовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. јун, 1923. |
| Место рођења | Перлез, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Место смрти | Нови Сад, Република Србија |
| Образовање | |
| Универзитет | Универзитет у Новом Саду |
| Породица | |
| Породица | Богомил Карлаварис |
Предавала је на Катедри за немачки језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. 1987. године уручена јој је Златна Гетеова медаља[1], а 1992. године постала је и лауреат Ордена за заслуге Савезне Републике Немачке[2]. 2019. године, једна улица у Новом Саду названа је по њој[3].
Биографија
уредиПавица Мразовић рођена је 29. јуна 1923. године у банатском селу Перлез. Њен отац Иван био је пореклом из места Кастав у близини Ријеке, где је радио као школски учитељ[4]. 1919. године, Иван се сели у Перлез, где добија намештење као учитељ и управитељ школе. Убрзо се жени Евом Фисцхер са којом добија троје деце. Павичин млађи брат Богомил Карлаварис рођен је 1924. године и био је истакнути академски сликар.
Са десет година, Павица одлази у Нови Сад где уписује гимназију и где потом завршава и Учитељску школу.
1944. године удаје се за Милана Мразовића, са којим добија троје деце.
До 1961. године радила је у неколико сеоских и новосадских школа, успут се школујући као ванредни студент. Дипломирала је 1960. године на Катедри за немачки језик, која је на Филозофском факултету у Новом Саду била отворена тек неколико година раније, 1954. Од 1961. ради у тој установи и започиње своје академске активности. Докторирала је 1972. године, а 1978. године постала вандредни професор. Звање редовног професора добила је 1982. године, а пензионисала се 1985. године.
I након одласка у пензију наставља да ради као универзитетски предавач. Од 1992. до 1999. била је гостујући професор на Институту за германистику Универзитета "Јожеф Атила" у Сегедину у Мађарској.
Умрла је 2003. године у Новом Саду.
Контрастивна граматика немачког и српског језика
уредиЈедна од њених најдужих и најпродуктивнијих академских сарадњи била је са Лајбниц институтом за немачки језик у Манхајму и тадашњим директором те установе, Урлихом Енгелом. Резултат те сарадње је и прва Контрастивна граматика немачког и српскохрватског језика, о чијој је изради 1978. године склопљен споразум између Института за немачки језик из Манхајма и Универзитета у Новом Саду. У пројекту је учествовало и преко 20 германиста и слависта са шест универзитета на простору бивше Југославије[5].
Након издавања Контрастивне граматике, Павица је у коауторству са Зором Вукадиновић издала Граматику српскохрватског језика за странце, која је настала на основу резултат контрастивног пројекта.
Монографија
уредиПоводом сто година од Павичиног рођења, 2022. године објављена је књига о њеном животу и делу под називом „Павица Мразовић: жена, мајка и научница”.[6]
Исте године у њеном родном селу отворена је библиотека која је названа по њој[7].
Радови
уредиПрема наводима Ђорђа Томића[8], уредника Павичине монографије, каталогу Народне библиотеке Србије налази се више од 200 наслова повезаних са њеним именом. Попис њених научних радова саставила је група Павичиних колега из Сегедина, а он се у целости налази у прилогу монографије коју је уредио Ђорђе Томић.
Нека од њених најзначајних дела су студија у коауторству са V. Тојбертом под називом Валензен им Контраст (1988), књига Дие семанто-сyнтактисцхе Валенз дер старкен Вербен (1985.) написана у коауторству са А. Микићем, као и Леxикологие дер деутсцхен Спрацхе (1983, 1997), у коауторству са С. Цзицхозки.
Проф. др Томислав Бекић из њеног опуса посебно издваја[9] Немачко-српскохрватски фразеолошки речник (1981, 1990), за који наводи да је "капитално остварење не само наше германистике него и наше филологије уопште".
Референце
уреди- ^ „Гоетхе Медал”. Wикипедиа.
- ^ „Перлез добио библиотеку која носи назив чувене научнице Павице Мразовић”. 9. 11. 2022.
- ^ „Решење о давању назива улици у Новом Саду”. Сл. лист Града Новог Сада.
- ^ Мергел, Далибор (25. 4. 2020). „Неизбрисиви трагови у знаности и култури”.
- ^ Павица Мразовић, жена, мајка и научница. Нови Сад: Асоцијација гитариста Војводине. 2022. стр. 122.
- ^ Томић, Ђорђе. „Павица Мразовић. Жена, мајка и научница”.
- ^ Пудар, M. (14. 11. 2022). „Перлез добио библиотеку на иницијативу друштва Баштинар”.
- ^ Томић, Ђорђе. „Библиографија дела Павице Мразовић” (ПДФ).
- ^ Павица Мразовић, жена, мајка и научница. Нови Сад: Асоцијација гитариста Војводине. 2022. стр. 152, 153.