Павле Риђички
Хаџи Павле Риђички (Мокрин, 1805 — 1893) био је српски светски путник и адвокат.
| Павле Риђички | |
|---|---|
 Адвокат и племић Павле Риђички | |
| Датум рођења | 1805. |
| Место рођења | Мокрин Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 1893. |
| Место смрти | Аустроугарска монархија |
Биографија уреди
Рођен је у фамилији која је изнедрила више свештеника, адвоката и официра.
Након студија права у Братислави, Павле постаје адвокат, а постхумним додељивањем краљевског права на посед Скрибешће, око 20 км јужно од Лугоша, у данашњој Румунији – његовом оцу Симеону 1837. године, добија и племићку титулу. Као земљопоседник, индустријалац и племић, Павле је активни учесник у културном животу Срба у Пешти и Бечу. Постаје члан Матице српске 1837. године, члан Уставотворног одбора Војводовине српске 1849. године.
Са женом Јеленом није имао деце, те је усинио Корнелија Станковића, потоњег чувеног композитора, који о свом мецени каже : „Племенити господин Павле Риђички примио се мене још у раној младости. Без његове и моралне и материјалне отаческе помоћи не бих могао ни први темељ у вештини направити“.
На свом путовању по Блиском истоку и Египту, у својој 82. години живота, Павле Риђички је у Луксору купио староегипатску мумију, коју је, затим, поклонио Народном музеју у Београду. Донаторством мумије (касније познатој као Београдска мумија) 1888. године, Риђички се може сматрати и утемељивачем египтологије у Србији.
Сава Косановић га је срео у Каиру (у патријаршијској сали) у јануару 1888. и о њему је записао, да је Павле мислио да је он патријарх, а Косановић да је Павле неки конзул. Старац Павле је имо седу браду и рекао му је да је православни Србин из Угарске, витез Скрибешански. Ту је дошао ради здравља, а пропутовао је многе земље и у Риму имао сусрет и са папом. У Нубији је купио мумију, коју је планиро поклонити Матици српској или биоградском музеју.[1]
Први је Србин који се попео на стену Нордкап на Шпицбергу, најсевернију тачку Европе, у лето 1887 у осамдесет трећој години.[2]
Умро је 1893. године.[3]
Референце уреди
- ^ Косановић 2019, стр. 334, 335.
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Велика ледена завеса: Арктик као арена сукоба геополитичких интереса”. www.ртс.рс. Приступљено 2021-05-29.
- ^ Натионал геограпхиц Србија, фебруар 2007. године пп. 116–125; ИССН 1452-6751
Литература уреди
- Анђелковић, Бранислав (1995). „Павле Риђички - донатор Београдске мумије: реконструкција пута на Блиски исток 1888”. Годишњак за друштвену историју. II/3. Приступљено 19. 7. 2019.
- Косановић, Сава (2019). Крстом и пером, сабрани списи. Епархија будимљанско никшићка - Никшић и Институт за теолошка истраживања - Београд. ИСБН 978-86-7405-217-4.