Перинеална кила (лат. hernia perinealis) је редак облик трбушне киле, који настаје самостално или као успутан налаз код пролапса дебелог црева или материце. До хернијације долази кроз латерални отвор у аналном леватору или у медијалној линији кроз дно карлице.[1][2]

Перинеална кила
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија
ICD-10K45
ICD-9-CM553.8
DiseasesDB29334
MeSHД006553

Релевантна анатомија уреди

Перинеум је анатомски део тала који се односи на подручје коже између ануса и спољашњег дела гениталија. У мушком репродуктивном систему, ово је скротум, а у женском репродуктивном систему, то је вагина.

Епидемиологија уреди

У свакодневном животу све врсте кила су честе. Могу утицати на све узрасте и пол. Најчешће су ингвиналне киле, од којих болује нпр. 1 од 3 Американца (углавном мушкараца и људи којима је при рођењу додељен мушки пол) који ће развити ингвиналну килу у неком тренутку свог живота.[3]

За поређење, перинеалне киле су веома ретке. Јављају се код око 0,34% до 7% људи који су подвргнути хируршким захватима карлице. Жене и људи којима је додељена женски пол при рођењу имају већу вероватноћу да развију ову врсту киле од мушкараца и људи којима је додељен мушки пол.[3]

Етиологија уреди

Перинеална кила настаје када слаби мишићи карличног дна дозвољавају делу органа или ткива да продру у трбушну дупљу. Ова врста киле карличног дна може бити и једна од ретких компликација операције карлице. Може се развити и након болести или повреде. Мање често, се јавља након рођења (као урођена кила).[3]

Херније се јављају када део органа или масног ткива прође кроз слабу област мишића или фасције (која је део мишићно-скелетног система ) или влакнасто везивно ткиво које држи мишиће, органе, нерве, кости и крвне судове на месту.[3]

Врсте уреди

Најчеђће врсте перинеалних кила су:[3]

  • Стечене киле, које настају након повреде, болести или трудноће.
  • Урођене, која се јављају одмах након рођењу (овај тип киле је веома редакт).
  • Секундарне (постоперативне) киле, које се јављају након операције.

Клиничка слика уреди

Код мушкараца промене се виде под кожом уз анус, а код жена су још видљиве и у задњем делу великих стидних усана (херниа пудендалис), мада се нешто ређе избочују и у материцу (херниа вагиналис).

Терапија уреди

Лечење је хируршко, и захтева репонираје пролабираног црева и затварање мишићног слоја дна мале карлице.[4]

Прогноза уреди

Укљештења ових кила нису документована, а величина им доста варира.

Извори уреди

  1. ^ Шоша Т, Сутлић Ж, Станец З, Тонковић I. Кирургија. Загреб: Наклада Љевак; 2007.
  2. ^ Прпић I. Кирургија за медицинаре. Загреб: Школска књига; 2002;681
  3. ^ а б в г д „Перинеал Херниа: Сyмптомс, Тyпес & Репаир”. Цлевеланд Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-25. 
  4. ^ Зиннер M. Маингот'с Абдоминал Оператионс. 11 ед: МцГраw-Хилл Профессионал; 2006:1488

Литература уреди

  • Дохертy ГМ, Wаy ЛW, едиторс. Цуррент Сургицал Диагносис & Треатмент. 12тх Едитион. Неw Yорк: Мцграw-Хилл; 2006.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).