Перинеална кила
Перинеална кила (лат. hernia perinealis) је редак облик трбушне киле, који настаје самостално или као успутан налаз код пролапса дебелог црева или материце. До хернијације долази кроз латерални отвор у аналном леватору или у медијалној линији кроз дно карлице.[1][2]
Перинеална кила | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | хирургија |
ICD-10 | K45 |
ICD-9-CM | 553.8 |
DiseasesDB | 29334 |
MeSH | Д006553 |
Релевантна анатомија уреди
Перинеум је анатомски део тала који се односи на подручје коже између ануса и спољашњег дела гениталија. У мушком репродуктивном систему, ово је скротум, а у женском репродуктивном систему, то је вагина.
-
Перинеални предео мушкарца
-
Перинеални предео жене
Епидемиологија уреди
У свакодневном животу све врсте кила су честе. Могу утицати на све узрасте и пол. Најчешће су ингвиналне киле, од којих болује нпр. 1 од 3 Американца (углавном мушкараца и људи којима је при рођењу додељен мушки пол) који ће развити ингвиналну килу у неком тренутку свог живота.[3]
За поређење, перинеалне киле су веома ретке. Јављају се код око 0,34% до 7% људи који су подвргнути хируршким захватима карлице. Жене и људи којима је додељена женски пол при рођењу имају већу вероватноћу да развију ову врсту киле од мушкараца и људи којима је додељен мушки пол.[3]
Етиологија уреди
Перинеална кила настаје када слаби мишићи карличног дна дозвољавају делу органа или ткива да продру у трбушну дупљу. Ова врста киле карличног дна може бити и једна од ретких компликација операције карлице. Може се развити и након болести или повреде. Мање често, се јавља након рођења (као урођена кила).[3]
Херније се јављају када део органа или масног ткива прође кроз слабу област мишића или фасције (која је део мишићно-скелетног система ) или влакнасто везивно ткиво које држи мишиће, органе, нерве, кости и крвне судове на месту.[3]
Врсте уреди
Најчеђће врсте перинеалних кила су:[3]
- Стечене киле, које настају након повреде, болести или трудноће.
- Урођене, која се јављају одмах након рођењу (овај тип киле је веома редакт).
- Секундарне (постоперативне) киле, које се јављају након операције.
Клиничка слика уреди
Код мушкараца промене се виде под кожом уз анус, а код жена су још видљиве и у задњем делу великих стидних усана (херниа пудендалис), мада се нешто ређе избочују и у материцу (херниа вагиналис).
Терапија уреди
Лечење је хируршко, и захтева репонираје пролабираног црева и затварање мишићног слоја дна мале карлице.[4]
Прогноза уреди
Укљештења ових кила нису документована, а величина им доста варира.
Извори уреди
- ^ Шоша Т, Сутлић Ж, Станец З, Тонковић I. Кирургија. Загреб: Наклада Љевак; 2007.
- ^ Прпић I. Кирургија за медицинаре. Загреб: Школска књига; 2002;681
- ^ а б в г д „Перинеал Херниа: Сyмптомс, Тyпес & Репаир”. Цлевеланд Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-25.
- ^ Зиннер M. Маингот'с Абдоминал Оператионс. 11 ед: МцГраw-Хилл Профессионал; 2006:1488
Литература уреди
- Дохертy ГМ, Wаy ЛW, едиторс. Цуррент Сургицал Диагносис & Треатмент. 12тх Едитион. Неw Yорк: Мцграw-Хилл; 2006.
Спољашње везе уреди
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |