Пероспирон
{{Другбоx-лат | верифиедревид = 437188936 | ИУПАЦ_наме = (3aR,7aS)-2-{4-[4-(1,2-бензизотиазол-3-ил)пиперазин-1-ил]бутил}хексахидро-1Х-изоиндол-1,3(2Х)-дион | имаге = Пероспироне.пнг | wидтх = | имаге2 = | wидтх2 =
| траденаме = Лулан | Другс.цом = Интернационално име лека | прегнанцy_цатегорy = | легал_статус = Рx-онлy | роутес_оф_администратион = Оралнот
| биоаваилабилитy = | метаболисм = | елиминатион_халф-лифе = 2-2,5 сата | еxцретион =
| ЦАС_нумбер_Реф = 
| ЦАС_нумбер = 150915-41-6
| АТЦ_префиx = ноне
| АТЦ_суффиx =
| ПубЦхем = 115368
| ИУПХАР_лиганд =
| ЦхЕМБЛ_Реф =
| ЦхЕМБЛ =
| ДругБанк_Реф =
| ДругБанк =
| ЦхемСпидерИД_Реф =
| ЦхемСпидерИД = 16737064
| УНИИ_Реф =
| УНИИ = Н303ОК87ДТ
| C=23 | Х=30 | Н=4 | О=2 | С=1
| молецулар_wеигхт = 426,57 г/мол
| смилес = О=Ц4Н(ЦЦЦЦН1ЦЦН(ЦЦ1)C\3=Н\СЦц2ццццц2/3)C(=О)[C@@Х]5ЦЦЦЦ[C@Х]45
| СтдИнЦхИ_Реф =
| СтдИнЦхИ = 1С/Ц24Х32Н4О2С/ц29-23-20-9-3-4-10-21(20)24(30)28(23)12-6-5-11-26-13-15-27(16-14-26)22-19-8-2-1-7-18(19)17-31-25-22/х1-2,7-8,20-21Х,3-6,9-17Х2/т20-,21+
| СтдИнЦхИКеy_Реф =
| СтдИнЦхИКеy = ГТАИПСДXДДТГБЗ-ОYРХЕФФЕСА-Н
}}
Пероспирон (Лулан) је атипични антипсихотик из азапиронске хемијске класе.[1] Њега је развила јапанска компанија Дајнипон сумитомо фарма 2001 за лечење шизофреније и акутне биполарне маније.[2][3] Пероспирон делује као парцијални агонист 5-ХТ1А рецептора, инверзни агонист 5-ХТ2А рецептора и антагонист D2, D4 и α1-адренергичког рецептора.[4][5][6][7]
Референце уреди
- ^ Онруст СВ, МцЦлеллан К (2001). „Пероспироне”. ЦНС Другс. 15 (4): 329—37; дисцуссион 338. ПМИД 11463136. дои:10.2165/00023210-200115040-00006.
- ^ де Паулис Т (2002). „Пероспироне (Сумитомо Пхармацеутицалс)”. Цуррент Опинион ин Инвестигатионал Другс (Лондон, Енгланд : 2000). 3 (1): 121—9. ПМИД 12054062.
- ^ „Сумитомо Пхармацеутицалс 2001 | Неwс Релеасе | Даиниппон Сумитомо Пхарма”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2006. г.
- ^ Хиросе А; Като Т; Охно Y; ет ал. (1990). „Пхармацологицал ацтионс оф СМ-9018, а неw неуролептиц друг wитх ботх потент 5-хyдроxyтрyптамине2 анд допамине2 антагонистиц ацтионс”. Јапанесе Јоурнал оф Пхармацологy. 53 (3): 321—9. ПМИД 1975278. дои:10.1254/јјп.53.321.
- ^ Като Т, Хиросе А, Охно Y, Схимизу Х, Танака Х, Накамура M (1990). „Биндинг профиле оф СМ-9018, а новел антипсyцхотиц цандидате”. Јапанесе Јоурнал оф Пхармацологy. 54 (4): 478—81. ПМИД 1982326. дои:10.1254/јјп.54.478.
- ^ Одагаки Y, Тоyосхима Р (2007). „5-ХТ1А рецептор агонист пропертиес оф антипсyцхотицс детерминед бy [35С]ГТПгаммаС биндинг ин рат хиппоцампал мембранес”. Цлиницал анд Еxпериментал Пхармацологy & Пхyсиологy. 34 (5–6): 462—6. ПМИД 17439416. дои:10.1111/ј.1440-1681.2007.04595.x. Архивирано из оригинала 05. 01. 2013. г. Приступљено 22. 03. 2012.
- ^ Сееман П, Таллерицо Т (1998). „Антипсyцхотиц другс wхицх елицит литтле ор но паркинсонисм бинд море лооселy тхан допамине то браин Д2 рецепторс, yет оццупy хигх левелс оф тхесе рецепторс”. Молецулар Псyцхиатрy. 3 (2): 123—34. ПМИД 9577836. дои:10.1038/сј.мп.4000336.
Види још уреди
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
